NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Dinar za numizmatičare

Petnaest hiljada korisnika plata i penzija iz Beograda sa nevericom čeka 1. decembar, kada im je vlada Crne Gore obećala prve isplate u markama

      U Crnoj Gori je 13. novembra nemačka marka postala jedino sredstvo plaćanja, što je propisano Zakonom o centralnoj banci koji je tada počeo da važi. Prema odluci ovdašnjih vlasti, marka će biti jedina valuta u Crnoj Gori do uvođenja evra.
       Za razliku od novembra prošle godine kad je uvođenje dvovalutnog sistema (paralelnog korišćenja marke i dinara) izazvalo reakcije javnog mnjenja, koje nije imalo ništa protiv marke ali se prepalo dvovalutne zbrke, građani ovog puta nisu reagovali. Navikli su da misle, računaju i kupuju u markama. Dinari su u Crnoj Gori ove godine bili kao kužni - niko ih nije hteo, svi su gledali s podozrenjem na njih, a kada bi silom prilika završili u nečijem džepu, taj se trudio da ih se što pre otarasi.
       Zato je valjda vladala relativna zainteresovanost građana 13. i 14. novembra, kada su na šalterima Zavoda za obračun i plaćanje (ZOP) dinari mogli biti zamenjeni markama. Prvog dana "razmene" građani su konvertovali samo 55 000 dinara. Samo dva dana ranije, ZOP je zatvorio 22 hiljade dinarskih žiro računa u Crnoj Gori, zamenivši ih deviznim, i kao "strani novac" u trezor Centralne banke stavio dva miliona dinara.
      
       Šta sa penzionerima
       Protiv izbacivanja dinara pobunili su se jedino neki političari. Narodna stranka i Socijalistička narodna partija nisu glasale u Skupštini za usvajanje Zakona o centralnoj banci. Od SNP-a se to nije ni očekivalo, ali Narodna stranka je članica vladajuće koalicije i ima ministre u vladi koja je zakon predložila. Narodnjaci su usvajanje zakona propratili tvrdnjama da je uvođenje Centralne banke protivno federalnom sistemu.
       Stvarna proba odnosa prema marki biće 15 000 korisnika plata i penzija iz Beograda, kojima je država obećala da će moći da ih primaju u markama. Vojni penzioneri, vojna lica, penzioneri koji prinadležnost dobijaju od srbijanskog Fonda PIO, zaposleni u saveznoj administraciji i slično, prethodnih godinu dana bili su na mukama jer u Crnoj Gori niko nije hteo dinare. Odlukom vlade, hleb i struja su se morali plaćati u markama ali ni trgovci uglavnom nisu bili voljni da primaju velike svote dinara. Iste probleme su imali i neki ovdašnji građani, kao recimo honorarci u listu "Pobjeda", koji su za razliku od zaposlenih, plate dobijali u dinarima.
       Prebacivanje na marku prevashodno sada brine one koji finansijski zavise od Beograda. Mada im je država obećala da će, najverovatnije preko Pošte Crne Gore, plate i penzije primati u markama, 15 000 tih korisnika ipak čeka prvi decembar da vidi može li odahnuti. Jer, Monetarni savet je saopštio da će taj problem biti rešen kompenzacijama u Srbiji, odnosno tako što će ovdašnja vlast isplaćivati one koji potražuju plate iz Beograda, dok bi dinarska protivvrednost tih isplata ostajala u Beogradu za prebijanje računa crnogorsko-srbijanskih preduzeća.
       Na tom dogovoru sa Beogradom, kako je ovde rečeno, Vlada Crne Gore već radi. Već drugog dana crnogorske monetarne suverenosti, međutim, bivši i sadašnji ministar finansija u saveznoj vladi Dragiša Pešić (SNP) za televiziju "DŽU info" izjavio je da ne zna ništa o dogovaranju Podgorice i Beograda povodom "slučaja" 15 000 dinarskih korisnika u Crnoj Gori.
      
       Kritika vlasti
       Pešić je ocenio da je potez ovdašnjih vlasti "nečuven", pogotovu što se Zakonom o centralnoj banci predviđa preuzimanje imovine ZOP-a i crnogorske filijale Narodne banke Jugoslavije (Narodna banka Crne Gore). Ipak je kazao da je savezna vlada 14. novembra raspravljala o odluci crnogorskih vlasti i da će se pokušati sa nekim dogovorom kako bi se normalizovao platni promet u SRJ i našlo rešenje" za 15 000 crnogorskih građana (nije kazao kakvo).
       Sreda 15. novembra bila je za fizičko povlačenje dinara iz platnog prometa. Crnogorski analitičari tvrde da je ekskluzivitet nemačke marke u Crnoj Gori korak ka državnoj suverenosti. Oni koji su protiv nezavisnosti Crne Gore nemaju ništa protiv maraka u džepovima ali nisu zadovoljni vladinim tezama o "zaokruživanju ekonomske i monetarne suverenosti". A oni koji jesu za samostalnu Crnu Goru, kritikuju vlast što na osnovu monetarne, izokola gradi državnu suverenost.
       I mada će dinari uskoro ovde biti vredni samo za numizmatičare, njihovo pretvaranje još nije proteralo dilere sa podgoričkih ulica. Oni smatraju da neće postati "tehnološki viškovi" i ovih dana marku menjaju po nešto nižem kursu od dojučerašnjeg zvaničnog. U Podgorici je marka u utorak vredela 33, odnosno 30 dinara.
      
       MILA RADULOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu