Najvažnije je da se do republičkih izbora ne dese razmimoilaženja koja bi mogla da ugroze opstanak DOS-a. Ulog je suviše velik. To znaju svi političari Srbije i ne verujem da bi dozvolili sebi taj luksuz da se DOS raspadne pre republičkih izbora i time ugrozi demokratska budućnost Srbije

      Mnogi su danas skloni da ustvrde da je ulazak dr Rasima LJajića, lidera koalicije "Sandžak", u DOS potez umnogome sličan sporazumu koji je Mehmed Spaho načinio sa LJubom Davidovićem i Demokratskom strankom pre Drugog svetskog rata, kada su se Spahovi kandidati našli na listi LJube Davidovića i postali poslanici preko liste demokrata.
       Savezni ministar za nacionalne i etničke zajednice dr Rasim LJajić (završio medicinu u Sarajevu, otud i titula doktora) govori za NIN upravo o značaju partija nacionalnih manjina u novoj političkoj konstelaciji SR Jugoslavije kao i o još nekim problemima sa kojima se susreće na početku svog mandata.
      
       Gospodine doktore, kako biste definisali anamnezu naše političke situacije i koja je ključna kurativna metoda za naše izlečenje?
       - Dijagnozu je relativno lako postaviti i ona je gotovo svima dobro poznata, ali terapiju, plašim se, nije baš jednostavno odrediti a pogotovo sprovesti. U svakom slučaju to ne znači da mi treba da dignemo ruke i da kažemo da je to neizlečiva bolest.
       Ovo što sada radi Demokratska opozicija Srbije jesu prvi koraci ka izlečenju. Mi sada pokušavamo da prepišemo i sprovedemo palijativnu terapiju. Međutim, za trajno izlečenje biće potreban određen period i moramo biti strpljivi.
      
       Koliko je vaše bavljenje politikom, doskora, bilo ograničeno bavljenje politikom, svedeno na borbu za prava i ravnopravnost vašeg naroda, a koliko ono danas predstavlja istinsko političko delanje, odnosno istinsko učestvovanje u kreiranju celokupnog političkog koordinatnog sistema Jugoslavije?
       - Ovo, zaista, do sada i nije bila politika. To je bila borba za opstanak, borba za osnovna ljudska prava. Koliko smo u tome uspeli, naravno, nije mnogo zavisilo puno od nas. U sukobu sa režimom koji je personificirao Milošević i koji i nije bio pravi sukob jer ste na jednoj strani imali svu moć koja je bila skoncentrisana u rukama tog režima a na drugoj strani samo dobru volju da se nešto učini - nama ništa nije bilo preče, niti nam je bilo šta drugo preostajalo osim borbe za ljudska prava. Dakle, u sukobu dobre volje i stvarne sile mi nismo imali nikakve šanse i zato su rezultati, sa te tačke gledišta, poražavajući s obzirom na to da mi - govorim o bošnjačkoj zajednici - imamo jedan snažan demografski deficit jer je značajan deo naše populacije otišao iz zemlje u periodu od 1990. godine do danas. Tek se sada stvaraju pravi demokratski uslovi za politički rad. Stvaranjem Demokratske opozicije Srbije uspostavljen je novi odnos na političkoj sceni Srbije jer, Demokratska opozicija Srbije odražava etničku sliku države. Rečju, DOS je Srbija u malom, Jugoslavija u malom, tako da se sada pružaju realne mogućnosti da se i praktično bavimo nečim što se zove politika. Razlika između situacije od pre 5. i posle 5. oktobra može se meriti svetlosnim godinama.
      
       Postoje jasne indicije o ozbiljnim razmimoilaženjima između g. Đinđića i g. Koštunice. U kolikoj meri to osećate kao opterećenje za partije nacionalnih manjina jer će se i jedan i drugi, što je vrlo verovatno, truditi da pridobiju stranke nacionalnih zajednica za svoju političku koncepciju - što može biti od presudne važnosti za prevlast na političkom nebu Srbije?
       - Najvažnije je da se do republičkih izbora ne dese razmimoilaženja koja bi mogla da ugroze opstanak Demokratske opozicije Srbije. Ulog je suviše velik. To znaju svi političari Srbije i ne verujem da bi dozvolili sebi taj luksuz da se DOS raspadne pre republičkih izbora i time ugrozi demokratska budućnost Srbije. Posle republičkih izbora jasno je da će uslediti preciznije profilisanje političke scene Srbije, odnosno udruživanje političkih stranaka po programskim osnovama.
      
       Time će, čini se, specifična težina stranaka nacionalnih manjina - pošto će one uglavnom biti grupisane po nacionalnoj osnovi, što je logično - u Srbiji biti daleko veća?
       - Može se desiti da mi postanemo interesantni za sve političke aktere u Srbiji iz najmanje dva razloga. Naš broj nije toliki da bi možda mogli da budemo jezičak na vagi, ali u svakom slučaju bićemo neko ko može da odlučuje o bitnim stvarima u uslovima da dođe do polarizacije na dva ili tri politička bloka. S druge strane, jako je važno da mi budemo participanti u vlasti zbog međunarodne zajednice, zbog međunarodne javnosti, zbog demokratskog legitimiteta ove zemlje. Jedno je sigurno: dekor nećemo i ne želimo da budemo.
      
       Albanci i Bošnjaci u Crnoj Gori bili su listom za politiku g. Mila Đukanovića koja ima jasne obrise namere za stvaranje države Crne Gore. Međutim, može li se desiti da, s obzirom na razvoj događaja u Srbiji, Bošnjaci iz Crne Gore budu sada opredeljeni za Jugoslaviju jer bi tako Sandžak ostao u jednoj zemlji a sandžački Bošnjaci živeli zajedno?
       - Situacija je prilično kompleksna, mada se na prvi pogled čini jednostavna. Činjenica je da su Bošnjaci u Crnoj Gori sada više okrenuti Podgorici nego Novom Pazaru i Sarajevu zajedno. To je fakat.
      
       To govorite na osnovu ličnih saznanja?
       - Na osnovu ličnih saznanja i na osnovu rezultata izbora.
      
       Izbori su bili dosta davno.
       - To se raspoloženje nije značajno promenilo. Bošnjaci Crne Gore su svoju budućnost vezali za politiku g. Mila Đukanovića i vladajuće koalicije u Crnoj Gori. Oni će se politički ponašati onako kako bude g. Milo Đukanović definisao svoje političke stavove. Ukoliko, dakle, Milo bude insistirao na opciji nezavisne Crne Gore, on će dobiti podršku najvećeg dela bošnjačkog biračkog tela i obrnuto.
      
       Sa svesnom odgovornošću da se Sandžak deli.
       - Da, potpuno. To je otišlo toliko daleko da se plašim da se tu bilo šta može uraditi. Pre svega zbog politike gospodina Ugljanina koji je nameravao da stvori Sandžak u njegovim istorijskim granicama kao federalnu jedinicu Jugoslavije. To nije naišlo na plodno tle u Crnoj Gori i oni su se automatski preorijentisali na crnogorske građanske političke stranke. Nacionalne stranke Bošnjaka na poslednjim izborima zajedno su dobile svega dve i po od oko 60 hiljada bošnjačkih glasova koliko ih ukupno ima u Crnoj Gori. To je bio značajan doprinos DPS-a i koalicije "Da živimo bolje", jer Bošnjaci čine 14,6 odsto stanovništva Crne Gore. Oni su tamo zaista jezičak na vagi za razliku od nas ovde. Nas je samo 2,7 odsto u Srbiji.
      
       A kakav je vaš stav kao ministra, kao bošnjačkog prvaka iz Sandžaka?
       - Nekim političkim liderima u Bosni i Hercegovini, recimo, odgovara odvajanje Crne Gore od Srbije, jer se računa da se time Srbija slabi, posebno njena vojna moć i da se time smanjuje opasnost za opstanak bosanske države. Takav sam utisak stekao u razgovorima sa nekim značajnim bosanskim političarima. Nama iz Sandžaka opcija potpunog odvajanja Crne Gore ne odgovara. Nama bi odgovarao opstanak zajednice, naravno uređene na potpuno drugačijim osnovama. Da budem potpuno iskren, Sandžak jeste podeljen i sada jer granica između Srbije i Crne Gore postoji. Mi kao politički realni ljudi tu činjenicu prihvatamo. Nama bi, dakle, odgovarala zajednica koja će uvažavati činjenicu da postoji granica kao i činjenicu da je Sandžak i u kulturnom i u duhovnom smislu jedan prostor. Mi od toga nećemo odustati. Nas niko ne može sprečiti da ostvarujemo komunikaciju sa našim sunarodnicima u Crnoj Gori bez obzira na to da li postoji jedna ili dve države.
      
       Vi ćete biti ministar, bar de iure, koji treba, pored ostalog, da vodi računa i o pravima srpskog naroda na Kosmetu. Plašite li se odlaska među Srbe na Kosmet i kako sebe vidite u toj ulozi?
       - Dobio sam već sada mnogo pisama od porodica nestalih Srba sa Kosova. LJudi traže da nešto učinim za njihove najbliže, sinove, braću... I ja sam spreman da odem na Kosovo da ispitam šta se zaista desilo sa više od hiljadu nestalih osoba na Kosovu. Tu sam informaciju izneo na sednici vlade. Rečeno mi je da pripremim pismeno obrazloženje posete. Na prvoj narednoj sednici vlade to ću i učiniti.
      
       Adil Zulfikarpašić je svojevremeno u NIN-u izjavio da od odlaska Turaka Srbi i Bošnjaci nisu seli za sto da otvoreno porazgovaraju o najznačajnijim pitanjima zajedničkog života dva naroda. Otvara li se ta šansa sada? Ne samo razgovora između Bošnjaka iz Sandžaka već i Bošnjaka iz Bosne i Hercegovine sa Srbima?
       - Najvažnije je da se što pre uspostave puni diplomatski odnosi između Bosne i Hercegovine i SRJ. Očekujem da će uskoro ti odnosi biti uspostavljeni. To će onda olakšati i rešavanje problema u Sandžaku. S druge strane, ubeđen sam da saradnja Bosne i Srbije, odnosno Jugoslavije, i saradnja uopšte naša dva naroda, može u velikoj meri doprineti stabilizaciji čitavog ovog regiona. Kada se napravi taj prvi korak, onda je normalno i poželjno očekivati korak o kome je govorio g. Zulfikarpašić.
      
       LUKA MIČETA