Predsednik SPS biraće se tajnim glasanjem, a za Slobodana Miloševića kažu da je partijski ambiciozan i aktivan, samo ga odlikuje već viđeno odsustvo sposobnosti za realnu procenu

      Kongres SPS-a, sledeće nedelje, trebalo bi da bude zanimljiv. Vesti iz partije su nezvanične jer je sve još u pripremi. Kažu da je najveći broj kandidatura za predsednika stranke dobio Slobodan Milošević. Na drugom mestu se pominje Mihailo Marković (najavio je da ga politika zanima samo do Kongresa), potom slede Milan Milutinović, Branislav Ivković, Milomir Minić, Ivica Dačić, Željko Simić...
       Predsednika će izabrati delegati Kongresa, a za izbor delegata postoje oštre kvalifikacije. Kako kaže Branislav Ivković, predsednik socijalista Vračara, član Izvršnog odbora SPS-a i član grupe za pripremu Kongresa (već pomenut i kao jedan od kandidata za šefa partije), SPS je odlučio da aktivira najšire slojeve svoga članstva, tako da je novo pravilo da nema više dupliranja funkcija. Kandidati za Glavni odbor (oko 230 članova) neće biti i kandidati za poslanike (250). Ivković napominje da ne može baš da garantuje kako neće biti nijednog takvog slučaja, iako je uglavnom to pravilo.
      
       Pohvala Koštunici
       U prilog tezi o potpunoj demokratiji u SPS-u Ivković govori i o tome da će svaka mesna organizacija SPS-a (najmanja organizaciona jedinica) moći da predloži ne jednog već više članova. Tako je bilo i na Vračaru, a predložena imena su uglavnom ona već pomenuta.
       Svaki kandidat za bilo koju funkciju moraće da prođe stroge eliminatorne uslove: kada ga, natpolovičnom većinom, predloži njegova matična organizacija, o njemu se, takođe natpolovično, izjašnjava organizacija SPS-a na nivou okruga, a biva izglasan ako na Kongresu sledeće nedelje dobije više od polovine glasova. Pravi baraž.
       Beogradska "oktobarska revolucija" gurnula je socijaliste u pravu defanzivu. Zaokupljeni su svojim unutrašnjim pitanjima ("bave se sobom", kako se to nekada kritički govorilo za opoziciju), čekaju kongresni rasplet da vide šta će biti dalje. Ipak, kao da su vidljivi i obrisi neke taktike: Ivica Dačić je pre nekoliko dana objavio da će se Radomir Marković, šef DB-a, povući ako to od njega zatraži predsednik Koštunica.
       Igraju li to socijalisti na kartu razlike, svima vidljive, između saveznog predsednika i ostatka DOS-a, bar kad je reč o brzini kojom treba uklanjati kadrovske naslage starog sistema? Nastoje li da se približe Vojislavu Koštunici i tako povrate deo birača?
       Ništa od toga, kaže Branislav Ivković, nego je "čovek svojim delanjem doveo mene i nas u poziciju da ga istaknemo kao pozitivan primer".
       Ivković je, inače, ogorčen držanjem nove vlasti, nazivajući ga gorim od bilo čega što se događalo u proteklih deset godina u kojima su vladali socijalisti (sa JUL-om). LJudi su, kaže, dospeli na crne liste samo zato što su članovi SPS-a i "delovi bivšeg režima". Pod udarom "inkvizitorskih aktivnosti" kriznih štabova našli su se i oni čije su firme među najboljima u Republici, samo ako su funkcioneri SPS-a (Karolj Kasaš, "Potisje" iz Kanjiže).
       Partijska infrastruktura socijalista, u materijalnom i kadrovskom smislu, ozbiljno je poljuljana u poslednjih mesec i po, a Branislav Ivković ukazuje na zanimljiv fenomen:"Naša partijska struktura ostala je neokrnjena u svim sredinama gde smo bili u opoziciji." Drugim rečima, potera za socijalistima dogodila se samo tamo gde su bili na vlasti.
       Pitanje koje raspaljuje maštu političkog naroda glasi šta rade Slobodan Milošević i supruga, i koliko postoje u partijskom životu uoči Kongresa. Službeno, socijalisti će s poštovanjem govoriti o svom sadašnjem predsedniku stranke koji je, ako se sudi prema broju kandidatura, i favorit da ponovo bude izabran za predsednika. U praksi, neće ići tako lako jer u Socijalističkoj partiji ipak ima dosta onih koji su svesni da je dosadašnji predsednik balast za stranku. Na Kongresu, da napomenemo, predsednik se bira tajnim glasanjem.
      
       Miloševićeve ambicije
       Branislav Ivković se požalio da je SPS pod medijskom blokadom koja je "gora nego u vreme starog RTS-a", samo što je objekt, razume se, promenjen. Izdvaja samo Radio Indeks, B 92 i ANEM, koji su zadržali korektan odnos, a ironija je da je, kako kaže, u svojoj partiji bio pod pritiskom upravo zbog tolerantnog odnosa prema ovim glasilima.
       Već i okolnost da novine interesovanje javnosti utaljuju izjavama sagovornika iz SPS-a koji kriju identitet ukazuje na to da postoji nešto što se ne menja u odnosu prema javnosti. Ivković lično "zaradio" je pravo da se žali na novinare jer se jedini on odazvao pozivu NIN-a da govori o pretkongresnim prilikama u svojoj partiji. Ostali su, ovako ili onako to izbegli, rečju, sve je (Ivkovićevo pristajnje i odbijanje ostalih) isto kao što je bilo i oduvek. I to je takođe podatak o SPS-u danas.
       Inače, glasovi o Slobodanu Miloševiću kažu da je partijski aktivan i ambiciozan, ali i da njegovu sadašnju delatnost odlikuje ono toliko prepoznatljivo odsustvo sposobnosti za realnu procenu. Samo što je autizam sa državnog spušten na partijski nivo. Kongres će biti i dobar test da se vidi koliko je SPS imun na faraonsku harizmu svoga šefa. Inače, koliko će Kongres za socijaliste biti nova situacija i koliko se ništa ne zna govori i to da još nije potvrđeno ni mesto održavanja mada broj delegata (2200-2300) ukazuje da bi to mogao biti jedino Centar "Sava".
      
       Vučelićev povratak
       Ako se govori o mogućim iznenađenjima, vredi pomenuti da će se na Kongresu, kao delegat, pojaviti i Milorad Vučelić, a vesti kažu da je nekoliko organizacija SPS-a bivšeg potpredsednika SPS-a predložilo i za vodeće mesto u partiji. Ivković kaže da nije čuo za Vučelićev kongresni povratak, ali da sa stanovišta procedure ne vidi u tome ništa sporno, pa ni u njegovoj kandidaturi za mesto predsednika.
       Ako kao izvestan uzmemo rasplet koji bi vodio ka dugoročnom konsolidovanju SPS-a i njegovoj evoluciji u partiju sa perspektivom, logično je pitanje šta bi ta stranka imala zajedničko sa nekadašnjim, sa svoje autoritarnosti ozloglašenim SPS-om. "Biće to efikasnija partija, sa boljom unutrašnjom i međunarodnom komunikacijom i sa namerom da pristupi socijalističkoj internacionali. Ono što ostaje isto jeste program: tržišna ekonomija, socijalna pravda, valjano vrednovanje društvene imovine", kaže Ivković.
       Nasuprot optimizmu, stižu i glasovi i o onima koji su nezadovoljni izigranošću demokratske procedure. Neke mesne organizacije SPS su, navodno, na kandidacione zborove pozvale tek jednu desetinu članstva i tako zaobišle zahtev o natpolovičnom poverenju potrebnom za kandidaturu na partijske funkcije.
       Ovo treba imati na umu i zbog toga što poslednje analize kažu da je, osim DOS-a, SPS jedina sigurna partija u budućem srpskom parlamentu. Bude li se dogodio nekakav "infarkt" na Kongresu koji bi dalje uzdrmao SPS, lako se može desiti da DOS bude jedina parlamentarna grupacija.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ