NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Srbija bez opozicije

Rasprava o izbornim kvotama će se verovatno završiti na zadovoljstvo članica DOS-a, ali to neće sprečiti ozbiljno odmeravanje snaga Koštunice i Đinđića, od kojeg će zavisiti nova politička konfiguracija druge Srbije. U nedeljama posle oktobarske evolucije, Koštunica je uspeo da učvrsti predsedničku poziciju i, rukovodeći procesom otvaranja prema svetu, postane nova politička ikona, ali su poluge vlasti preuzimali neki novi klinci

      Primenjena istorija kaže da svaki apsolutista tri dana pre sopstvenog pada izgleda kao čovek koji će vladati večno, dok njegovi podanici tri dana posle sloma vladara sebi postavljaju samo jedno pitanje: kako su, zaboga, mogli da trpe vlast takvog slabića, luzera i strašljivca. Možda zato iznenadni nestanak 1,8 miliona birača i neutvrđenog broja čauša Slobodana Miloševića sa političke pozornice ne treba da začudi smrtnike koji ovih dana daju 40-dnevnu daću počivšem režimu. Činjenica da se još nije pojavio junak koji bi u nekom od mnogobrojnih intervjua izjavio da je svim srcem bio i ostao uz svog vođu, partiju, njegovu suprugu i njenu partiju nepobitno govori da će levica i naredne godine igrati ulogu egzotične grupacije, bez ozbiljnijih izgleda da kontroliše vlast. Srbija je, sva je prilika, ostala bez opozicije.
       Nekoliko istraživanja javnog mnjenja, koja su početkom novembra javnosti predstavile prilično pouzdane firme, govore da socijalisti mogu da računaju na 5 do 11 odsto biračkog tela (do 15 odsto glasova), radikali imaju šansu da pređu cenzus, dok se za ostacima svemoćne Jugoslovenske levice sa stotinama hiljada članova još traga. "Iz naših najnovijih istraživanja proizlazi da je slabo ko glasao za SPS, što ne znači da će ta stranka nestati ili se zlopatiti oko prelaska izbornog cenzusa, jer ona ima tvrdo jezgro i bila je donedavno ubedljivo najjača stranka u Srbiji. Zanimljivo je da čak petina birača kaže da će glasati, ali još ne zna za koga. Verujem da se u tom kontingentu biračkog tela nalaze socijalisti koji, iz straha ili zbog nelagodnosti, ne kažu za koga će glasati", kaže upravnik Centra za politikološka istraživanja i javnog mnjenja Instituta društvenih nauka (CIPJM) LJiljana Baćević.
      
       Balast prošlosti
       Nevolja sa crveno-crnom opozicijom je što će, čak i u slučaju da zabeleži iznenađujuće dobre rezultate i osvoji trećinu poslaničkih mesta, još dugo na leđima nositi blagodeti Miloševićeve vladavine. Levičarskim poslanicima će biti vaistinu teško da novu vlast napadaju zbog finansijskih afera, kršenja zakona ili netolerancije prema političkim neistomišljenicima dok sudovi, policija i mediji budu sabirali učinak decenijske vladavine. Zato će lideri nečega što se još zove Demokratska opozicija Srbije morati da reše gotovo nerešivo pitanje: kako stvoriti demokratsko društvo bez valjane opozicije.
       Od kada su svi mediji u jednom danu pelcovani serumom demokratije, a pouzdani saradnici familije počeli da glasom propovednika iznose romansirane prikaze sopstvenih stradanja pod nenarodnim režimom, Srbija je ušla u novi oslobodilački period u kojem se DOS ponaša kao narodni antikomunistički front, a zaista prelazni premijer Milomir Minić kao partizanski Šubašić. Slike iz političkog života koje pokazuju kako DOS, uz malu pomoć samosvesnih građana, osvaja vlast u opštinama gde je izgubio izbore, momci u kožnim jaknama postaju članovi ekspertskih bankarskih timova, a na faksove redakcija stižu najpoverljiviji dokumenti Državne bezbednosti, upućuju da se zemlja i dalje nalazi u foajeu istinskog višestranačkog, demokratskog društva. Ostaje samo da na poštene izbore sve članice DOS-a izađu samostalno i uvere se u sopstvenu popularnost.
       Ako je verovati novinskim dokumentacijama, opozicioni lideri su sredinom godine objašnjavali da treba prigušiti sve programske razlike kako bi se pobedio Miloševićev režim, zemlja vratila u međunarodne organizacije i počeo proces političkih i ekonomskih reformi. Zahvaljajući gluposti levičarskih stratega, jedinstvena opozicija uspela je da prebaci normu demokratskog delovanja i osvoji više nego što su najokoreliji optimisti očekivali. On i ona se pojavljuju samo u pričama kojima se plaše nevaljala deca. Osećajući da se bliži rastanak najuspešnije koalicije, deo DOS-a blizak Đinđiću podgreva priče o Slobi koji i dalje drži zemlju u pat-poziciji, čime se sve stranke obavezuju da ostanu zajedno dok ih dušmani ne razdvoje. Ozbiljne razlike među članicama DOS-a su postojale sve ove godine i valja verovati da će se, uz pomoć osnovnih logičkih zakona, ponovo ispoljiti kada nestanu razlozi njihovog potiskivanja. Ima dovoljno indicija da se poveruje kako se to već dogodilo.
      
      
       Zlokobna istraživanja
       Prema rezultatima još neobjavljenog istraživanja CIPJM, DOS ima dvotrećinsku podršku, popularnost socijalista je pala ispod deset odsto, radikali su se zaustavili na tri odsto. Članice velike koalicije će verovatno zanimati pojedinačan raspored snaga, koji ukazuje da bi Demokratska stranka Srbije dobila 41 a Demokratska stranka šest odsto. "Vrtoglavi uspon DSS može se objasniti kao posledica transfera Koštuničine popularnosti na njegovu stranku, jer se vidi da novi simpatizeri stranke nisu detaljnije upoznati sa osnovnim stavovima stranke", kaže LJiljana Baćević. Sadašnji predsednik SRJ ima rejting o kome je Milošević mogao da mašta u vreme najveće slave (87 odsto ima pozitivno mišljenje, tri odsto negativno), a na pitanje u koga političara imaju najviše poverenja, 56 odsto ispitanika navodi njegovo prezime. "Kada je Milošević bio u zenitu popularnosti, on je imao najveće poverenje 42 odsto građana", dodaje sagovornica NIN-a.
       Potpredsednik Demokratske stran- ke Srbije Duško Budišin kaže da ta stranka nije bila zadovoljna ni raspodelom mandata na septembarskim izborima, ali su to nezadovoljstvo potisnuli jer je Koštunica bio predsednički kandidat opozicije. "Budući da se u međuvremenu ta nesrazmera između naše snage i izbornih kvota dramatično povećala, smatramo da u tolerantnom razgovoru valja pronaći nova rešenja, ali ne insistiramo da dobijemo onoliko koliko nam daju istraživanja javnog mnjenja." Na septembarskim izborima, od 59 poslanika u Veću građana DSS ima devet (15,2 odsto), dok DS ima 24 poslanička mesta (nešto iznad 40 odsto).
       "Smatramo da treba zadržati odnos snaga koji je ustanovljen pre proteklih izbora. Naravno da svako može da kaže da je u međuvremenu ojačao, ali ne bi trebalo zaboraviti da je ojačao zahvaljujući jedinstvenom nastupu demokratske opozicije. Zato bi otvaranje rasprave o novim izbornim kvotama pokvarilo odnose u DOS-u, a stranke će na nekim narednim izborima imati priliku da odmere svoje snage", kaže predsednik Demohrišćanske stranke Srbije Vladan Batić.
       Iako se priče o sukobima unutar pobedničke koalicije verovatno neće obistiniti zbog ogromnog pritiska javnosti koja i dalje na jedinstvo opozicije gleda kao na svojevrsnu mantru, čak i kad opozicija to više nije, sasvim je jasno da će prirodne i razumljive podele izbiti na videlo posle pobede na republičkim izborima. Prema trenutnom stanju, Koštunica nema podršku većine stranaka u DOS-u (navodno su mu bliski samo Velja Ilić, Nebojša Čović i Goran Svilanović), ali uživa većinsku podršku u tom "prokletom biračkom telu".
       "Mi nipošto ne želimo da koristimo popularnost našeg predsednika, koji je predsednik svih nas, i zbog toga u tim raspravama tražimo da DS i DSS imaju jednaku zastupljenost na izbornim listama. Ako se taj, krajnje velikodušan predlog odbije, onda ćemo se založiti za dve izborne liste DOS-a, uz obavezu da posle izbora uđemo u koaliciju, jer zaista nije lepo da se Koštunica bezuslovno uzima kao nosilac liste jer znaju da donosi glasove, a da se na istoj listi mahom nalaze ljudi koji pričaju o njegovom velikosrpstvu ili koketiranju sa režimom, što je zaista bezobrazno", kaže visoki funkcioner DSS-a.
      
      
       Izborni plen
       Rasprava o izbornim kvotama će se verovatno završiti na zadovoljstvo članica DOS-a, ali to neće sprečiti ozbiljno odmeravanje snaga Koštunice i Đinđića, od kojeg će zavisiti nova politička konfiguracija druge Srbije. U nedeljama posle oktobarske evolucije, Koštunica je uspeo da učvrsti predsedničku poziciju i, rukovodeći procesom otvaranja prema svetu, postane nova politička ikona, ali su poluge vlasti preuzimali neki novi klinci. "Koliko znam, nijednu firmu u Srbiji nije preuzeo neki član DSS, ali su gotovo sve smene obavljene pod izgovorom da to traže DOS i Koštunica lično", kaže izvor NIN-a iz Privredne komore Srbije.
       NJegovi samozatajni protivnici govore da se grdno vara ako misli da samo za njegovo ustoličenje treba koristiti revolucionarne metode da bi on već sutradan sve vratio u institucionalne okvire. "Sve se to dogodilo jer nije postojala pravna država, zato je prilično naivno ako neko očekuje da ćemo sačekati dva, tri meseca, pa zatim krenuti u akciju. Tako nikada ne bismo pobedili socijaliste", kaže funkcioner DS i dodaje da Koštunica nema organizaciju koja je kadra da obavi takvu akciju.
       Argumenti koji se upotrebljavaju u raspravama o podeli mandata vrlo jasno opisuju stepen nepoverenja dve najveće stranke u koaliciji, ali i najavljuju da će Srbija stupiti u red demokratskih društava tek kada se sve relevantne stranke same izbore za svoje pozicije. Od trenutka raspisivanja izbora, postojalo je nekoliko spornih tačaka koje su rešene na opštu korist (izlazak na lokalne izbore sa SPO-om, drugi krug predsedničkih izbora). Posle 5.oktobra, Koštunica i Đinđić razmimoilazili su se u stavu o ekspertskoj vladi, kad je Đinđić s punim pravom smatrao da je za Jugoslaviju najbolje rešenje vlada sa Labusom na čelu, ali se na kraju ispostavilo da nije loše poštovati Ustav i uvažavati tu odvratnu činjenicu da svaka vlada mora imati većinu u skupštini. Razlike su ispoljene i tokom pregovora sa crnogorskim reformistima i demokratama, koje upućuju da bi Koštunica mogao da ostane Jovan Bez Zemlje ako bi Đukanović i kooperativni delovi srpskih demokrata postigli dogovor o ustrojstvu budućih država. Glavni sporovi su, međutim, izbili kad je u pitanju kontrola vojske i tajne policije budući da je javna policija stavljena pod kontrolu do decembarskih izbora. O tim sporovima je, izgleda, izveštavano samo na osnovu donatorskih priloga iz Državne bezbednosti čiji je sadržaj okvalifikavan kao delimično autentičan. Ako se u oslobođenim beogradskim medijima već nije pojavio ozbiljan tekst o pritajenim sukobima u dosovskoj porodici, svetski listovi našli su vremena da se pozabave temom koja izaziva ogromno interesovanje u Jugoslaviji, ali se baš zato o tome ne priča. Tako "NJujork tajms", u tekstu o gorkim sukobima u demokratskim snagama, piše da demokrate vode ključnu bitku za kontrolu nad vojskom i tajnom policijom, pri čemu nije glavno pitanje da li treba smeniti Nebojšu Pavkovića i Radeta Markovića, već ko će imenovati njihove zamenike i kontrolisati dosijee tajne policije. "Pretpostavlja se da bi dosijei mogli da sadrže mnogo informacija koje bi nanele štetu liderima demokratske opozicije, i posebno Zoranu Đinđiću, koji je godinama bio važan politički i finansijski igrač u Srbiji. Smatra se da Koštunica, koji je bio relativno marginalna politička figura i nije imao veze sa Miloševićem, nema razloga da previše strahuje od otvaranja dosijea", piše američki list.
       Iako odgovornost Radeta Markovića nikome u redovima DOS-a i van njega nije sporna, ostaje nejasno ko bi to kontrolisao Državnu bezbednost dok se u Srbiji ne formira normalna i legitimna vlada. Istaknuti predstavnici frenkijevaca, crvenih beretki koji su se oduvek borili za demokratsko društvo i puno poštovanje ljudskih prava? Otvaranjem priče o Državnoj bezbednosti i sudbini njenog šefa, čija odgovornost nije sporna, sadašnjem predsedniku je stavljeno do znanja da u Jugoslaviji može bezbedno da igra ulogu engleske kraljice dok bi, u suprotnom, mogao da doživi sudbinu poslednjeg sovjetskog lidera.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu