Zagrebački sastanak na vrhu koji u petak počinje u glavnom gradu Hrvatske najbolji je dokaz da su domaći političari davno izgubili privilegiju da sami odlučuju ko će im biti ravnopravni partneri prilikom ulaska u Evropu

      Ministarstvo inostranih poslova Hrvatske u Zagrebu je, u posebnom brifingu pred sastanak na vrhu 24. novembra, još jednom naglasilo da bi jugoslovenski predsednik dr Vojislav Koštunica trebalo da se izvini Hrvatima. Pomoćnik ministra inostranih poslova Hrvatske Vladimir Drobnjak novinarima je rekao kako bi "bilo prikladno" da se tako nešto dogodi tokom boravka predsednika Jugoslavije u Zagrebu. Domaći diplomati misle kako će tokom zagrebačkog samita biti dovoljno prilika za izvinjenje, pa će, kako je naglasio pomoćnik ministra Tonina Picule, Hrvati s velikom pažnjom saslušati govor dr Vojislava Koštunice. Tri dana pred zvaničan početak zagrebačkog sastanka na vrhu u Ministarstvo inostranih poslova još nije stigla zvanična potvrda predsednika Jugoslavije o dolasku u glavni grad Hrvatske, a neizvestan je i dolazak predsednika Crne Gore Mila Đukanovića.
       Zanimljivo je, međutim, što su se konačno pojavile neke cifre koje se odnose na visinu novčane pomoći zemljama Balkana. Reč je o 4,65 milijardi evra koje zemlje bivše Jugoslavije treba da iskoriste za svoju ekonomsku i političku stabilizaciju u narednih šest godina. Mada je Hrvatskoj zvanično odobren početak pregovora o ulasku u Evropsku uniju, ekonomski krugovi u Zagrebu i dalje su skeptični jer je nepisano pravilo da u tom društvu mogu da se nađu samo zemlje čiji rast proizvodnje iznosi sedam odsto godišnje. Diplomatske krugove u Hrvatskoj više brine način na koji će njihova zemlja "ući u Evropu". Izvesno je da regionalni princip, od kojeg zvanični Zagreb toliko zazire, još nije konačno otpisan. Najviše što može da se očekuje jeste da u završni dokument zagrebačkog sastanka na vrhu uđe "kombinacija individualnog pristupa i potrebe regionalne saradnje". Vladimir Drobnjak javnosti je objasnio da su individualni pristup i regionalna saradnja u ovom slučaju komplementarni procesi pa bi čak moglo da se kaže da idu "ruku pod ruku"...
      
       Najotmeniji grad
       Mada se dolazak velikog broja stranih državnika u Zagreb poklopio sa godišnjicom vukovarske tragedije, hrvatski desničari su upozoreni da demonstracije protiv predsednika Jugoslavije Vojislava Koštunice mogu bitno da naruše ugled Hrvatske.
       Svakome ko se ovih dana približi zagrebačkom hotelu "Interkontinental", jasno je da hrvatska metropola daje sve od sebe da zadrži titulu najotmenijeg grada "sjevernog Balkana". Perači prozora ubrzano rade na staklima svih sedamnaest spratova hotela u strogom centru Zagreba, a tridesetak kuvara unapred se raduje izazovu koji u njihovu kuhinju unose gosti iz Francuske, sa predsednikom Žakom Širakom na čelu. Zanos je izgleda obuzeo i ratne veterane i različita udruženja za "zaštitu digniteta Domovinskog rata". Svih dvanaest organizacija ovog tipa koje postoje u petomilionskoj Hrvatskoj zaključilo je da se radi o "sada ili nikada", i da je Koštuničin dolazak prilika da razočarani veterani hrvatsko-srpskog rata pokažu šta misle o zbližavanju Zagreba i Beograda u posttuđmanovskoj i postmiloševićevskoj eri. A, zagrebački sastanak na vrhu koji u petak počinje u glavnom gradu Hrvatske najbolji je dokaz da su domaći političari davno izgubili privilegiju da sami odlučuju ko će im biti gosti, a ko ravnopravni partneri prilikom ulaska u Evropu.
      
       Bojažljiva diplomatija
       Formalni domaćini skupa, koji treba da okupi predstavnike zemalja bivše Jugoslavije i suoči ih sa političarima koji danas vladaju Evropom, danima se trude da objasne naciji kako dr Vojislav Koštunica zapravo nije gost Zagreba. Zagrepčana, Hrvatske i Hrvata, nego tek jedan od gostiju predsedavajućeg Evropske unije, francuskog predsednika Žaka Širaka. Kontroverzni političar Socijaldemokratske partije premijera Ivice Račana i nekadašnji savetnik pokojnog Franje Tuđmana, dr Zdravko Tomac, objašnjavao je da Koštunica zapravo ne dolazi u posetu Hrvatskoj, nego skupu koji u Zagrebu organizuje Evropska unija, apelujući da se protiv njega ne demonstrira.
       Kad se nervoza među stanovništvom koje teško prati spektakularne obrte svojih političara malo slegla, iskrsle su nove nevolje. Do Ministarstva spoljnih poslova u Zagrebu, koji je suorganizator "balkanskog samita", stigle su najave da predsednik Jugoslavije zapravo i nema posebnu želju da poseti Zagreb. Pogotovo ako ga već na aerodromu i pred hotelom "Interkontinental" dočekaju frustrirani rodoljubi za koje rat još nije završen. Bila je to kap koja je prelila čašu strpljenja inače veoma diskretne i bojažljive domaće diplomatije. Portparoli Ministarstva inostranih poslova na zagrebačkom Zrinjevcu upozorili su nezadovoljne hrvatske desničare da su demonstracije protiv dolaska dr Koštunice njihovo demokratsko pravo, ali da to bitno narušava ugled zemlje domaćina.
       Nije nikakva tajna da je oficijelna hrvatska politika već sita sadašnjih i budućih stresova koji, zajedno sa političarima iz bivše Jugoslavije, neminovno stižu u Zagreb. Pregovaračka epizoda sa crnogorskim političarima sa predsednikom Milom Đukanovićem na čelu završila se pravim fijaskom. Poziv crnogorskom predsedniku iz Zagreba je na kraju poslat na kancelariju dr Vojislava Koštunice u Beogradu, a to dovoljno govori da domaći političari nisu u poziciji da zbog crnogorskog rukovodstva kvare sadašnje odnose sa Evropskom unijom i buduće veze sa Saveznom Republikom Jugoslavijom. Veliki udarac diplomatskoj ofanzivi Tonina Picule, koji se zaista do poslednjeg daha trudio da i Milo Đukanović dođe u Zagreb, bile su vesti iz Rima.
       Dolazak na zagrebački samit do ovog časa nisu potvrdili ni Slovenci ni Makedonci, jugoslovenska ambasada u Zagrebu još ćuti. Slovenci bi u Zagreb mogli da pošalju svog ministra spoljnih poslova Lojze Peterlea, jer je predsednik Milan Kučan već rekao da njegova zemlja nije deo Balkana. Iz Skoplja još nema nikakvih zvaničnih vesti o dolasku predsednika ili premijera, pa je izvestan jedino dolazak albanske delegacije iz Tirane.
       Glamurozni skup, od kojeg se očekuje da bitno odredi budućnost Balkana i jugoistoka Evrope i pomiri interese nezavisnih država koje su nekad činile Jugoslaviju, obezbeđuje, inače, hiljadu i po policajaca. To je, doduše, duplo manje nego što je bilo u Bijaricu, ali domaćini smatraju da je to sasvim dovoljno za bezbednost predsednika Savezne Republike Jugoslavije, dr Vojislava Koštunice. Hrvatski domaćini balkanskog samita priređuju svojim gostima još jedno iznenađenje. Biće to kravata, modni detalj muškog odela čije se ime i izum u Hrvatskoj direktno povezuju sa nastankom Hrvata (Croata), a svaki državnik dobiće po jednu na poklon. Ovi elegantni ukrasi muških ovratnika ručno su izrađeni od prvoklasne svile, a domaći dizajneri tvrde da su već pažljivo proučili i ukus i omiljene boje svakog potencijalnog gosta. Kravate su spremne za Žaka Širaka, Gerharda Šredera, Bodu Hombaha, Ibera Vedrina i ostale uticajne evropske političare. Poklon-kravate galantnih domaćina koštaju, inače, oko 400 maraka po komadu.
       Nejasno je, međutim, da li je u svilenom čvoru hrvatske kravate diskretno spakovan i neki dodatni uslov za njene buduće vlasnike. Kad je Koštunica u pitanju, u Zagrebu se i dalje podgrevaju priče o tvrdoglavom odbijanju predsednika Jugoslavije da se izvini Hrvatima za protekli rat. Na tome insistira i ministar spoljnih poslova Tonino Picula, za koga je "balkanski samit" u Zagrebu, mada se to čini prilično paradoksalnim, poslednja prilika da Hrvatska jednom zauvek okonča razdoblje svojih balkanskih avantura.
      
       Suvo meso i kolači
       Posebnu težinu zagrebačkom sastanku na vrhu ipak daje činjenica što se dolazak velikog broja stranih državnika poklopio sa morbidnom godišnjicom vukovarske tragedije 19. novembra 1991. godine. Svi hrvatski mediji, naročito državna televizija, prepuni su potresnih reportaža o padu "hrvatskog Staljingrada". Glavne poruke najvećeg dela novinarskih priloga svode se na činjenicu da Hrvati Vukovar ne mogu ni da oproste, ni da zaborave. S obzirom na to da se deca retkih povratnika u Vukovar sada vaspitavaju i školuju u nacionalno odvojenim vrtićima, osnovnim školama i gimnazijama, sve priče o "suživotu" samo su providan dnevnopolitički celofan u koji su upakovane stare nacionalne frustracije.
       Teza o agresoru i žrtvi u Hrvatskoj je, pred održavanje "balkanskog samita", jača nego ikad. Dolazak političara iz bivše Jugoslavije dodatno je pojačao strahove nacije da je rat u Hrvatskoj za Evropu i za svet uvek i bio građanski, a ne oslobodilački. Patetične parole o hrvatskoj žrtvi i srpskom agresoru time gube na uverljivosti. Strah od "redefinicije rata" u Hrvatskoj dovoljno ilustruje i tužba koju je protiv aktuelnog predsednika Stjepana Mesića ovih dana podigla jedna od organizacija za "zaštitu vrijednosti Domovinskog rata", koju vodi nekadašnji glavni urednik "Vjesnika" iz hadezeovske ere Nenad Ivanković. Predsednik Mesić optužen je za špijunažu i izdaju domovine, a nisu zaboravljene ni njegove izjave da dolazi vreme koje će pokazati da svi imamo razloga da se izvinimo jedni drugima, a i svako svome narodu.
       Osim političkih, goste Zagreba i njegovog hotela "Interkontinental" dočekaće i neka gurmanska iznenađenja. Za neke će ona, nažalost, biti servirana na prilično posnim tanjirima. Već sada se zna da će glavni kulinarski specijaliteti biti van dometa apetita domaćina zagrebačkog samita Stjepana Mesića. Umesto prvoklasnih slavonskih specijaliteta, poput sarmi, krvavica i suvog mesa koje će, recimo, biti servirano pred premijerom Ivicom Račanom, prvi čovek Hrvatske uživaće u povrću na "lešo", kafi, čaju i suvim kolačićima. Ono što svakog učesnika balkanskog skupa najviše zanima, pogotovo ako dolazi iz neke od bivših jugoslovenskih republika, još je pod embargom. Veoma pojednostavljeno, odgovor na pitanje da li u "aktovkama" evropskih političara već ima nešto novca, zavisiće od toga kako se gosti budu ponašali za stolom.
      
       ZORICA STANIVUKOVIĆ