NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Svet jeste dovoljan

Bogat program uz prisustvo inostranih gostiju, pre svih francuske glumice Sofi Marso i njenog supruga, reditelja Andžeja Zulavskog

      Pred nama su dani autorskog filma, festivala koji je (vrlo promišljeno!) nazvan "Pogled u svet". Događa se sedmi put, dakle u znaku srećnog broja. Biće otvoren filmom iranskog reditelja visokog međunarodnog ugleda Abasa Kijarostamija "Vetar će nas odneti" koji je, inače, bio u samom vrhu Venecije 1999. To je ona sezona, setićemo se, kada se Emir Kusturica, kao predsednik žirija, žestoko posvađao sa ostalima navijajući iz sve snage (a on to ume ne birajući pokatkad reči) upravo za taj film. Nije uspeo: Kijarostamiju je tom prilikom pripala (samo) nagrada za režiju. Ništa strašno, pogotovo kad (neko) vreme prođe. Za Festival autorskog filma nema, međutim, tačnijeg izbora kojim bi se označio početak od filma koji potpisuje Abas Kijarostami čijoj je osobenoj poetici nemoguće odoleti. Jer, Kijarostami je, kao uostalom svi veliki autori filma, pre svega autentična, samosvojna umetnička pojava.
      
       Strah od ljubavi
       Vredi istaći još neke naslove koji će, izvesno, biti biseri predstojećeg festivala. Možda najpre film "Raspoložen za ljubav" Vonga Kar-vaja koji je bio među najzapaženijim na poslednjem Kanskom festivalu: šta biva kada se dvoje toliko vole da to jedno drugom ne smeju čak ni da pokažu iz straha od upravo doživljenog emotivnog kraha, i straha od novog gubitka, čuvajući time strašnu ali zato bezbednu distancu. To jest, lebdenje u ničemu. Veoma je zanimljiv i duhovit film "O ženama i magiji" švajcarskog reditelja Kloda Milera koji efektno secira problem usamljenosti ali nudi i zgodnu, prijemčivu formulu spasa. Zatim vrlo zabavan "Sesil B. Demented" DŽona Votersa, uvek otkačenog DŽona Votersa, koji nikada nije odustao od želje da šokira svet. To ga najviše inspiriše. U ovom filmu se direktno podsmeva moćnom Holivudu koji je, bdž the njadž, odbijao da ga ikada ozbiljno shvati baš kao što je DŽon Voters uvek terao po svome, još od "Ružičastih flamingosa".
       Odličan je, dalje, i film "Raskršće" holandske rediteljke Nore Hop koji se bavi problemom griže savesti: pripadnik čileanske vojne hunte životari u nekom gradu zapadne Evrope, dobro sakriven od osvetničke ruke, ali ga progone stare slike prebijenih i mrtvih na čuvenim Pinočeovim stadionima koji su doslovno bili konclogori. Na programu su još filmovi značajne reputacije: japanski "Ponedeljak" Sabua (nagrada Fipresci u Berlinu 2000), iranski "Još jedan dan" Babaka Pajamija, australijski "Nevinost" Pola Koksa, "Sloboda" litvanskog reditelja Šarunasa Bartasa i "Ponovo nađeno vreme" portugalskog reditelja Raula Ruiza (prema romanu Marsela Prusta). Tu je, najzad, mada naravno ne na poslednjem mestu, i "Život kao fatalna polna bolest" uglednog Kšištofa Zanusija.
       Poseban segment unutar programa ovogodišnjeg izdanja "Pogleda u svet" posvećen je filmovima rađenim prema pravilima već i famoznog projekta Dogma. Pre svih, problematični "Idioti" Larsa fon Trira, Trira koji je i idejni tvorac Dogme, potom ipak suvisla "Proslava" Tomasa Vinterberga, najzad "Mifuneova poslednja pesma" Sorena Kraga-Jakobsena. Rečju, jaka danska promocija oko koje će, verovatno, biti mnogo kontroverzi, pa i otvorenog gađenja, ali ona to tako hoće. Čitav projekt Dogme je, uostalom i smišljen isključivo zbog toga: da uzdrma uhodane kodekse i (bajno) iznervira. Biti zanimljiv, to je sve.
       Iz cele ponude Festivala autorskog filma mora se izdvojiti jugoslovenska premijera "Zemlje istine, ljubavi i slobode", debitantsko ostvarenje Milutina Petrovića. U njemu je Beograd pod bombama a junaci na odeljenju psihijatrije smeštenom u nekom atomskom skloništu bez struje. Pacijent oko kojeg se vrti priča je, pri tom, mladi montažer koji je čudom preživeo uništenje zgrade RTS-a i jedino što mu je preostalo jeste - "život u glavi". Kao ideja, odlično. Poslednjih desetak godina uglavnom smo svi i bili u tom tripu, vrteli neke svoje slike i u njih bežali... Film "Zemlja istine, slobode i ljubavi" upravo je bio prikazan na festivalu u Manhajmu gde je osvojio nagradu "Fasbinder" i, još sasvim svež, stiže pred beogradsku publiku. Na Festivalu autorskog filma biće prikazan, takođe, mada ne na glavnom programu, i prvi film Isidore Bjelice "Dorćol Menhetn" za koji se ona, pretežno na talasima Pinka, a rečita kakva jeste, već potrudila da stvori priličan publicitet. A i Gru joj je u tome pomagao, kao prva reper faca u gradu, kome je "Dorćol Menhetn" glumački debi.
      
       Život u glavi
       Direktor Festivala autorskog filma Vojislav Vučinić kaže da je nova politička situacija u zemlji imala pozitivan uticaj i što se lakšeg dobijanja kopija tiče, ali i odziva gostiju. Uveliko se zna, recimo, da će kraj festivala svojim dolaskom uveličati Andžej Zulavski i njegova supruga Sofi Marso. Videćemo, njima u čast, filmove Zulavskog "Vernost" i "Boris Godunov" kao i poslednjeg DŽemsa Bonda, odnosno spektakl "Svet nije dovoljan", u kome glavnu ulogu igra Sofi Marso. Što bi se reklo, već njih dvoje su dovoljni za podizanje temperature pa i za, zašto da ne, izvesni glamur. Sjaj je sjaj.
       Što se, međutim, pustog novca tiče, mnogo vajde za sada nema od nove vlasti, naročito gradske. Kase su prazne i tačka. Festivalu autorskog filma dogodilo se da počne s pripremama u ono, bivše vreme, pa je pre tri meseca podršku na sva zvona dao Čedomir Mirković, nekadašnji savezni ministar za naučne i kulturne odnose sa inostranstvom, da bi se danas novac tražio od Miroljuba Labusa, jedne od glavnih adresa u Srbiji po pitanju finansija, tim pre što ne postoji savezno ministarstvo za kulturu. Taj odgovor se čeka, država je u tranziciji pa s njom i kulturna zbivanja koja, po pravilu, poslednja stižu na red. Vojislav Vučinić, ipak, ne gubi nadu: "Uveren sam da će savezna vlada, ma koliko bila trenutno opterećena prioritetnijim problemima, preuzeti obavezu prethodne savezne vlade i finansijski pomoći naš festival. Reč je o sumi od milion dinara koja deluje kao zamašna a, u stvari, sasvim je skromna kada je reč o manifestaciji ovog tipa. Uostalom, taj red se poštovao kada se, na primer, radilo o Bitefu i ne vidim zašto ne bi i u ovom slučaju."
       Recimo još da 7. festival autorskog filma nudi dvadeset i dve premijere s tim da je tek nekoliko ostvarenja otkupljeno. Znači da se većina može videti sad i - nikad više. Zauzvrat, festival u saradnji sa Jugoslovenskom kinotekom priređuje omaž velikanima autorskog filma, Andreju Tarkovskom i Živojinu Pavloviću, po principu nekad i - zauvek. Reč je o filmovima koje su oni ili režirali ili pak svrstali po sopstvenom izboru u remek-dela kinematografije.
      
       JASMINA LEKIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu