NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Skupština razbijenog nosa

Ovo je kraj Francuske 7 kakvu smo znali do sada. Udruženje književnika kakvo je sada više neće imati uticaj kakav je imalo, a da se promeni, nema snage

      Zašto se spore pisci? Oko politike, ili je neki novac u pitanju? Nije valjda zbog legaliteta?
       Zbog onog prvog i onog trećeg, tako bar kažu članovi Inicijativnog odbora za smenu Uprave Udruženja književnika Srbije. LJiljana Đurđić, član pomenutog odbora, objasnila je da Uprava UKS-a nije legalna a kriva je i zato što je podržavala Slobodana Miloševića.
      
       Skupštinu UKS-a, kao što se zna, obeležila je tuča. Radi tačnog informisanja javnosti, treba reći da nije bilo baš tako dramatično kako je to kasnije u medijima predstavljeno. Mada, da je bilo, bilo je.
       Napadnut je član Udruženja Igor Miloš dok je, demonstrativno, napuštao sednicu, u holu Narodne biblioteke. Napao ga je subjekt koji se prisutnim novinarima predstavio kao veliki poštovalac Vojislava Šešelja i borac protiv štetnog delovanja jevrejskog lobija u srpskoj kulturi. Zanimljivo je, inače, da Igor Miloš, kako se ispostavilo, nije svoje aktivnosti koordinisao s organizovanom grupom za smenu. Bio je, što se kaže, slobodan strelac u borbi protiv Uprave UKS-a, uglavnom nepoznat i jednoj i drugoj strani, a svoj potpis pridružio je ostalima tek posle incidenta. Držao se nešto provokativnije od ostalih, pa je to možda razlog zašto je neidentifikovani radikal baš njega odabrao iako je vođa buntovne grupe u stvari Nenad Milošević iz "Književnih novina".
       Nešto kasnije će se Igor Miloš još jednom pojaviti da, s vrata, vidno uzbuđen, po ko zna koji put, ponovi književnicima da je skupština nelegalna i da sa njom svi prisutni odlaze u "istoriju, sramotu i potonuće".
      
       Rakitićeva "gospođica"
       Argument o nelegalnosti skupštine zasnovan je na tezi da je Upravi UKS-a istekao mandat. Rakitić kaže da nije, jer je mandat, zbog okolnosti, produžen do daljnjeg na skupštini održanoj za vreme agresije NATO-a. Nenad Milošević i Inicijativni odbor su to negirali pokazujući potpise 120 pisaca, među kojima i vrlo renomiranih, koji zahtevaju ostavku Uprave UKS-a i vanrednu skupštinu. Na pitanje kako se može tražiti ostavka Uprave ako je nelegalna, Nenad Milošević kaže da u času kada su potpisi prikupljani to nisu još znali.
       O skupštinama književničkog udruženja Slobodan Rakitić reče da su uvek bile burne, ali prava reč je da je to čista kozačka skupština. Niti se utvrđuje kvorum, niti se proverava da li oni što glasaju imaju to pravo, a reč ima onaj kome se posreći da ščepa mikrofon. Slobodan Rakitić je raspravu o dnevnom redu otvorio kada su najavljene prve dve tačke (dodela nagrada) već bile završene. Ali situaciju su najviše koristili članovi Inicijativnog odbora, koji su, kao Radmila Lazić, izlazili za govornicu ne tražeći reč i agitujući protiv "nelegalne Uprave" i njenih nedemokratskih i tako dalje metoda, ali je bilo i čistog prepucavanja. Izvodi iz diskusije:
       LJiljana Đurđić: Gospodine Rakitiću, s kojim pravom Radmilu Lazić nazivate gospođicom?
       Slobodan Rakitić: Nisam znao da sam je uvredio.
       LJ.Đ.: Vi ste vrlo lukavi, gospodine Rakitiću.
       S.R.: Hvala na komplimentu.
       Elem, kada su se kao pretendenti za govornicu pojavili i nečlanovi UKS-a, kao gospođa koju najšira javnost zna kao funkcionera Univerzalističkog pokreta (jogi-letači) a koju je iz publike zdušno podržala LJiljana Đurđić, Slobodan Rakitić je upozorio da će upotrebiti obezbeđenje. Kako je, u svetlu kasnijih događaja, ovaj trenutak naročito važan, citiraćemo prema magnetofonskom zapisu:
       Rakitić: Ja sada upozoravam: ko god ne traži reč i ne dobije reč i ko okupira govornicu - ja ću zvati obezbeđenje. (Nešto kasnije) Kad sam rekao da ću zvati obezbeđenje, to se pre svega odnosi na one koji nisu članovi i koji silom hoće da uđu u govornicu. Ja ću svakome, rekao sam, svakome, dati reč.
      
       Peticija bez potpisnika
       Da rezimiramo: grupa protiv Uprave našla se, malo je reći, u manjini. Protiv predloženog dnevnog reda glasalo je samo četvoro, i Inicijativni odbor, kolebajući se da li da glasa protiv ili da skupštinu još jednom oglasi nevažećom odlučio se i za jedno i za drugo i tako su napustili salu u Narodnoj biblioteci. Koji minut docnije, dogodiće se incident. Članovi Inicijativnog odbora, kao Gojko Božović, optužiće za to Rakitićevu "pretorijansku gardu", a Uprava, sa svoje strane, objasniće to sukobom između članova Udruženja, negirajući da su pozivali bilo kakvo obezbeđenje.
       Sudeći po držanju skupštine, iako Rakitić i postojeća Uprava imaju nesumnjivu podršku članova UKS-a, treba reći da je na nemali broj prisutnih ostavila utisak peticija od 120 imena i da su nervozno ponašanje članova Inicijativnog odbora i ne baš osmišljena strategija onemogućili da na svoju stranu pridobiju još nekog od članova (tokom sednice dobili su još dvadesetak potpisa). Na samoj skupštini nije bio gotovo niko od potpisnika peticije, a da je bila bar polovina, ko zna kako bi se sve završilo.
       I, zašto se sve to dogodilo? Ne valjda samo zato što je Upravi istekao mandat?
       Udruženje književnika, nije tajna, sebe vidi kao nacionalnu instituciju čiji značaj daleko prevazilazi zaštitu esnafskih interesa. Francuska 7 okupljala je u predstranačko vreme vaskoliku srpsku opoziciju, među kojima je bilo i onih sa nacionalističkim pogledom na svet. Nije se u tome videlo tada ništa loše, a ljudi iz današnjeg UKS-a ne vide ni danas, ali "duh Francuske 7" postao je, jednostavno, pretežak za pisce koji pogled upiru ka horizontima izvan nacionalnog vidokruga. Tako se dogodilo da službena ideologija Francuske 7 postane prirodni saveznik Miloševićeg režima i to ujedno objašnjava kako se Slobodan Rakitić, deklarisani antikomunista i šef opozicione partije, našao na istoj strani sa Miloševićem.
       "Iskreno da kažem, uopšte me nije briga za UKS", kaže Radoslav Petković i jedan od potpisnika peticije za smenu Uprave, inače dobitnik NIN-ove nagrade. "Peticiju mi je Nenad Milošević ponudio da potpišem na Sajmu knjiga i ja sam potpisao. Sa celom tom upravom, skoro bez izuzetka, ne želim da budem ni u istoj kafani, a kamoli u Udruženju."
      
       SPS došao na UKS
       Činjenica je da sadašnja postava UKS-a istrajava u svojim političkim ubeđenjima, a Rakitić smatra da je politički angažman celishodan: "Platonova izlaganja o idealnoj državi počivaju na ulozi književnika", rekao je u svom skupštinskom izlaganju, pored ostalog, predsednik UKS-a.
       Šta to dalje može značiti, vidi se iz izlaganja Miladina Ševarlića (pozorišni aktivista, blizak JUL-u), funkcionera UKS-a, koje je usledilo odmah posle Rakitića. U više navrata je upozoravao na "globalni merkantilizam" i "mondijalni merkantilizam" kao na pretnju interesima srpskih pisaca. Ideološka osnova je jasna: uobičajene floskule o globalizaciji i mondijalizaciji, na samo pola koraka od priče o "novom svetskom poretku", i još na pola od teorija o jevrejskoj zaveri, sa sledstvenim razbijanjem nosa, što se, videli smo, i dogodilo. Mnogi pisci, poput Petkovića, jednostavno više neće to da slušaju prepoznajući u tome zaglupljivačku i primitivnu retoriku Miloševićevog režima iz njegove poslednje faze, faze koalicije sa radikalima.
       Momir Lazić, član Uprave Udruženja književnika, saglasan je da je došlo do poklapanja između službene retorike UKS-a i Miloševićevih ideologa: "Jeste, to se podudarilo, ali šta ja sad tu da radim - ja sam tako uvek mislio, oni nisu. Je l' da menjam mišljenje zato što su oni zaključili da sam bio u pravu?", kaže Lazić koji za sebe dodaje da je dugogodišnji opozicionar i da je još 92. godine napisao knjigu znakovitog naziva "Babić je bio u pravu".
       O peticiji Momir Lazić kaže da nije sporna, ali da ona kao dokument jednostavno nikada nije dostavljena Upravi UKS-a, pa zato nije ni mogla biti razmatrana kao zahtev za sazivanje vanredne skupštine.
       Inače, Slobodan Rakitić je uputio otvoreni apel da se predmetna peticija ostavi UKS-u kako bi, eventualno, skupština mogla biti zakazana.
      
       Nikad više isto
       Treba očekivati da, bez obzira čak i na moguću vanrednu skupštinu, i sudeći po onome što se događalo na poslednjoj skupštini, Rakitić sa saradnicima uživa poverenje većine članstva. Protivnici to objašnjavaju uticajem koji uprava ostvaruje na "glasačku mašinu" već i samim tim što je u poziciji da upisuje nove članove u Udruženje koje sada ima oko 1 130 članova.
       "Potpuno verujem da je batinaš član Udruženja, jer su po takvim kriterijumima u poslednje vreme upisivali članove", sudi Radoslav Petković.
       LJiljana Jokić-Kaspar, jedan od potpisnika peticije (i kandidat za NIN-ovu nagradu jedne od ranijih godina) takođe ne veruje da se unutar UKS-a može bogzna šta promeniti i kaže da je sve upravo uređeno po Staljinovim uputstvima: "'Omasovi, razvodni i dokaži da svako može da bude pisac'. Tako je i napisao u jednoj od svojih knjiga", kaže gđa Jokić-Kaspar i dodaje da se ne može, nažalost, od pisaca očekivati visok stepen integriteta s obzirom na bedu i na sirotinju kojoj su izloženi.
       I jedna i druga strana insistiraju na "esnafskim temama", na konceptu modernog udruženja koje bi se bavilo strukovnim interesima pisaca. Značajan deo izlaganja Slobodana Rakitića i ostalih iz osporavane Uprave bio je posvećen tome, a u tom korpusu tema posebno mesto ima Zakon o zaštiti autorskih prava, o čemu je UKS objavio i knjigu, jer ne mogu se na istovetan način štititi i prava pisaca kao što se štite prava u oblasti elektronskih medija - filmovi, CD, kompjuterski softver i slično. Međutim, sva je prilika da će dalje aktivnosti biti diktirane političkim strastima (i političkom ravnodušnošću - i to je neki stav, kako je rekao Rakitić), kao i dosad, uostalom. Napomenimo, između ostalog, da se u pobunjenoj struji nalazi i časopis "Književne novine", inače, glasilo UKS-a, što Uprava verovatno neće još dugo tolerisati, a "Književne novine", sa svoje strane, verovatno neće prihvatiti nikakvu odluku niti imenovanje jer Upravu smatra nelegalnom. I tako, igranka bez prestanka. Nenad Milošević kaže da ne postoji inicijativa za formiranje nove organizacije književnika i da su aktivnosti usmerene ka reorganizaciji postojećeg.
       Najveći je pesimista, ipak, Radoslav Petković. "Čujem da je Uprava protestovala zato što je neko posle tuče pozvao policiju, što se, kažu, nije dešavalo ni u Dolancovo vreme. To što policija nije dolazila, nije ni trebalo jer je veći deo svoje istorije to udruženje odrađivalo poslove za vlast. To je bio rezervat gde ste mogli da lajete i gde su uhode uvek mogle da se obaveste o tome i da dostave gde treba."
       Ako na kraju treba dati prognozu, ovo je kraj Francuske 7 kakvu smo znali do sada. Udruženje književnika kakvo je sada više neće imati uticaj kakav je imalo, a da se promeni, nema snage. I što je najgore, neće biti mnogo onih koji će zbog toga zažaliti.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ
      
      
Ima nešto i u nekretninama

Radoslav Petković kaže da cele gužve možda ne bi ni bilo da Udruženje književnika nije od Skupštine grada dobilo tu zgradu u Francuskoj ulici. "Motiv te uprave je, u stvari, lični interes i raspolaganje tom zgradom koja je, kao što znate, vrlo vredna. I, kao i uvek kada su u pitanju sitni interesi, priča je krupna: patriotizam", kaže Petković.
       Momir Lazić, međutim, smatra da "ceo Beograd zna" kako iza kampanje protiv UKS-a stoji plan G-17 plus i Predraga Markovića da se zauzme zgrada. "U zgradu bi se zatim uselila Markovićeva izdavačka kuća "Stubovi kulture".
       Predrag Marković, odgovara da ne zna ko je to Momir Lazić. "Ko god da je, ne znam zašto sumnjiči baš mene, kada ja u životu ništa državno nisam uzeo. Sve što moja firma ima, ili je kupljeno ili iznajmljeno pod najskupljim tržišnim uslovima. Ne znam zašto ne optuže nekog od onih koji su u bescenje kupili neku od državnih izdavačkih kuća, oni su valjda sumnjiviji."


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu