NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Čekajući amnestiju

Posle smirivanja pobuna u zatvorima svi čekaju obećanu amnestiju koja treba da usledi u obliku specijalnih saveznih i republičkih zakona. Koliko je ta nada zaista - realna?

      U svetu nije zabeležena pojava da se zatvorenici bune i traže smenu uprave u zatvorima, a da stražari i komandiri ne pristaju da uđu među zatvorenike dok im se ne povećaju plate. Nedavna sinhronizovana pobuna zatvorenika nekoliko kaznionica u Srbiji i opstrukcija zatvorskih uprava i čuvara (događalo se skoro uporedo sa građanskim petooktobarskim buntom) samo je potvrdila staru tezu kako su zatvori svojevrsno ogledalo države.
       Većina zatvorenika, inače, ne poriče delo za koje je osuđena i kaznu koja je određena, ali su javnost, kako kažu, hteli da upoznaju sa zatvorskim režimom koji simbolizuju: bejzbol palica bensedin 1000, batinanje i izgladnjivanje. Kazna od sedam godina robije sadržala je i dve godine izolacije, bez obzira što nema takve presude, kao ni presude od pet godina zatvora uz zlostavljanje.
      
       Sumnjivi povodi
       Pobunu je, izgleda, podstakao i nagoveštaj amnestije zarobljenika i osuđenika albanske nacionalnosti ("Ako mogu da budu oslobođeni teroristi, mogu i patriote", bila je jedna od zatvorskih parola) koji predstavljaju deset odsto trenutne zatvorske populacije od 7 500 zatvorenika. Mada neki u te razloge ubrajaju i Državnu bezbednost, koja navodno, želi da uništi tragove, dokumentaciju u zatvorima, finansijske malverzacije...
       "Ima indicija da su neke zatvorske vlasti deset dana ranije znale da se priprema pobuna ali da nisu ništa preduzele", kaže Nataša Kandić, predsednica Fonda za humanitarno pravo, koju je upravnik niškog zatvora optužio za podstrekivanje pobune. "To je zato što su mi zatvorenici aplaudirali kada sam ušla sama među njih, a upravi skandirali 'ua crvena bando'."
       Tako je amnestija postala čarobna reč koja je izašla izvan okvira svog dosadašnjeg zakonskog značenja. U istočnoevropskim zemljama skoro da je postala praksa da se promenom vlasti amnestiraju i lica iz domena "opšteg kriminaliteta", ako ne u potpunosti, ono im se bar značajno umanjuje kazna. Tim putem je krenula i Crna Gora sa vladinim predlogom Zakona o amnestiji koji predviđa opraštanje jedne četvrtine kazne onima koji su pravosnažno osuđeni, dok se onima osuđenim za teška krivična dela oprašta 15 odsto kazne.
       Crnogorski ministar pravde Dragan Šoć ističe da se do sada milost prema osuđenicima sprovodila na drugi način, kao što su pomilovanje na koje ima pravo šef države, odnosno na uslovni otpust koji ide po određenim zakonskim procedurama. Iz ovog objašnjenja može se naslutiti i aluzija na ono što je učinio bivši predsednik Crne Gore Momir Bulatović, koji je na samom izmaku svog mandata (krajem 1997. godine) pomilovao više od 600 osuđenika, što je izazvalo revolt u Đukanovićevom taboru, čak i potezanje tužbi zbog Bulatovićeve uzurpacije predsedničkih ovlašćenja.
       Ministarstvo pravde Srbije je prihvatilo zahteve zatvorenika i naglasilo da je "donošenje zakona o amnestiji neophodno uvažavajući ukupne okolnosti i uslove pod kojima su zatvorenici izdržavali kazne, naročito u vreme agresije NATO-a i nestabilne političke situacije u zemlji". Prema rečima koministra iz DOS-a Dragana Subašića, republički zakon o amnestiji odnosiće se, samo na dela opšteg kriminaliteta, jer se radi o krivičnim delima propisanim republičkim zakonima, sva ostala su u nadležnosti saveznih organa. Iako je to, kako kaže, najkraći zakon, smatra ga ujedno i najsloženijim.
       "U nenormalnim zatvorskim uslovima četvorogodišnje izdržavanje kazne nije isto što i u nekim normalnim uslovima, zbog čega smo se i odlučili na vremensko skraćivanje sankcija. Delikatno je pitanje da li sprovesti opštu amnestiju, ili samo za određena krivična dela, kako se ne bi otišlo u drugu krajnost i kazna potpuno obesmislila", kaže Subašić. Koministar Subašić još ističe da je radna grupa formirana a da će zakon o amnestiji biti donet kad se konstituiše Skupština Srbije posle parlamentarnih izbora 23. decembra.
       Uporedo je potekla i inicijativa predsednika SRJ Vojislava Koštunice da se sačini predlog zakona o amnestiji koji bi trebalo da bude jedan od prvih zakonskih akata koje će usvojiti Savezna skupština. I to samo četiri godine posle već usvojenog zakona o amnestiji, donetog posle Dejtonskog sporazuma (Kumanovski sporazum, za razliku od Dejtonskog, nije sadržao klauzulu o amnestiji). Cilj ovog zakona je da se oslobode odgovornosti građani koji su izbegli učešće u ratu na Kosovu, kao i lica optužena ili osuđena za krivična dela iz Glave 15. i 20. Krivičnog zakona SRJ, odnosno za ugrožavanje ustavnog uređenja i terorizam.
       Za ova dela osuđeno je ili optuženo, prema podacima Fonda za humanitarno pravo, 700 od ukupno 820 kosovskih Albanaca koji se nalaze u zatvorima po Srbiji (između 250 i 300 njih osuđeno je za klasična krivična dela i prebačeno iz kosovskih zatvora).
      
       Kažnjeni zarobljenici
       Ekspertski tim Jugoslovenskog komiteta pravnika je uočio da "određeni broj lica koja se nalaze u zatvorima nije procesuiran, odnosno protiv njih nisu pokrenuti krivični postupci pa su, u stvari, zarobljenici". Neki su čak i pušteni (oko 270), jer se odustalo od optužbi. "Vrhovni sud je mnogima uvažio žalbu i ukinuo prvostepenu presudu kao neodrživu", kaže Nataša Kandić i ukazuje na čudnu praksu Vrhovnog suda da neke dugogodišnje kazne (15 i 20 godina zatvora) pretvara u kazne od svega 15 meseci, odnosno onoliko koliko su već izdržali. "To se radi iz praktičnih razloga jer, da su oslobođeni, mogli bi od države da traže nadoknadu štete. Stoga je umesno pitanje - kakav je to terorizam ako je neko za to delo kažnjen tako malom kaznom?"
       Mnogo je više onih koji su izbegli vojni poziv, dezertirali, pobegli iz zemlje ili počinilaca vojnih krivičnih dela (oficire VJ nije obuhvatala amnestija iz 1996. godine). NJihov broj se procenjuje na desetine hiljada. "Izbegavanje vojne obaveze u velikom broju govori mnogo o vlasti i nezdravoj političkoj situaciji u kojoj smo živeli", zaključak je Biljane Kovačević-Vučo, predsednice Komiteta pravnika za ljudska prava.
       Kao tumač mnogih spornih zakonskih rešenja javljao se i Savezni ustavni sud, strogo sledeći "patriotsku" liniju. Naime, postoji odluka ovog suda da oni koji su već bili u vojsci nemaju pravo da istaknu "prigovor savesti". To važi samo za one koji se prvi put regrutuju. Tu je i prošlogodišnja ocena Saveznog ustavnog suda da odredbe iz zakona Srbije i Crne Gore - po kojima vojni obveznici izbegli u inostranstvo nemaju pravo na nasledstvo i zaveštanje ako se do smrti ostavioca ne vrate u zemlju - nisu nesaglasne sa Ustavom Jugoslavije. Ova odredba je slična čuvenoj "moralnoj podobnosti", s tim što se u ovom slučaju "nedostojni naslednik" lišava privatne svojine po rastegljivim aršinima zakonodavca.
       Zakon o amnestiji trebalo bi da anulira bar deo posledica režimskog nasilja i pokaže spremnost nove vlasti da, posle godina izolacije, poštujući elementarna ljudska prava, sarađuje sa svetom.
      
       SLOBODAN IKONIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu