Čak i ovdašnja glasila odavno su prešla prag pre kojeg "glas naroda - uživo" više ne služi kao dokaz za otvorenost i odsustvo manipulacije

      Otvaranje televizijskih intervjua sa političkim liderima za pitanja gledalaca ne može biti dokaz da su se mediji koji to rade demokratizovali i profesionalizovali. Čak i ovdašnja glasila odavno su prešla prag pre kojeg "glas naroda - uživo" više ne služi kao dokaz za otvorenost i odsustvo manipulacije. Upravo je obrnuto - kad god neka televizija ili radio-stanica objavi telefone preko kojih ljudi mogu da nešto pitaju gosta emisije, sasvim opravdano se postavlja pitanje da li je dovoljno samo okrenuti broj ili će možda ljudi iz televizije postaviti još neki uslov. Takva opreznost nije posledica desetogodišnje zatvorenosti medija za "glas naroda" i njihovog naglog otvaranja, već potiče iz same prirode živog programa na televiziji i radiju.
       Zato je Fleka, autor noćnog kontakt-programa pod nazivom "Šišmiš" na Radiju B92, početkom 90-ih tražio od sagovornika da, pre nego što išta kažu u program, izgovore puno ime i prezime, adresu, broj lične karte i matični broj. U toj emisiji, Fleka je pozivao ljude da slobodno izgovore bilo šta što bi moglo da bude tretirano kao verbalni delikt, pošto je tih dana vođena polemika da li je u Krivični zakon ponovo uveden verbalni delikt.
       Prava poplava emisija sa direktnim uključivanjem gledalaca posle 5. oktobra sigurno je i rezultat želje "oslobođenih" redakcija da što pre dobiju kredit od svojih potrošača. Za državnu televiziju treba imati i dodatno razumevanje budući da je tehnički osakaćena u demonstracijama, pa joj je, manje-više, čista telefonska veza preostala kao važno tehničko pomagalo za pravljenje programa.
       Pitanja gledalaca u najvećem broju slučajeva ne obogaćuju diskusiju, naročito kada gledalac, na primer, pita funkcionera iz nove vlasti "kada će doći bolji dani za penzionere", ili konkretno - o izmeštanju neke deponije i to u trenutku kada sagovornik tek počinje da objašnjava detalje o načinu prijema u MMF. Razume se, kad će doći bolji dani za penzionere - pitanje je od najveće važnosti, ali iskren odgovor ne može da se očekuje u jednoj televizijskoj emisiji posvećenoj potpuno drugoj temi. Zato i gledalac i gost u emisiji, u takvoj situaciji, ništa neće uraditi. Gledalac-telefonski pretplatnik neće dobiti odgovor, a političar je prinuđen da odgovori najuopštenije i neće zaraditi nikakav poen.
       Rešenje je, zato, u emisiji u kojoj će gostovati ministar zadužen za penzije ili stručnjak koji se time bavi i koji će imati ceo sat da odgovara na pitanja kompetentnog novinara. Takve emisije, međutim, nisu posebno atraktivne, ne motivišu gledaoce, kao recimo gostovanje nekog iz vrha vlasti. E, to je prilika za besomučno okretanje telefona sa dna ekrana i, uz malo sreće, da se postavi pitanje i da se sutradan "izađe na crtu" komšijama čiji se glas nije čuo preko nacionalne TV mreže.