NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Socijalisti i nacionalisti

Formiranje "velike koalicije" neće biti samo po sebi dovoljno da poništi sasvim jasna strahovanja na Zapadu da se Rumunija posle ovih izbora, umesto ka budućnosti - okrenula ka prošlosti

      (Beta za "NIN" iz Bukurešta)
      
       Centralna izborna komisija saopštila je u utorak prve rezultate rumunskih parlamentarnih i predsedničkih izbora koji ukazuju na nesumnjivu pobedu levice i poraz stranaka centra i desnice, koje su od 1996. godine, uz početno veliko oduševljenje i elan, vodile zemlju kao njena prva nekomunistička vlast.
       Međutim, posle samo četiri godine, a kako pokazuju rezultati prvog izbornog kruga, Rumunija će dobiti novog-starog predsednika, lidera opozicione Stranke socijalne demokratije Jona Ilijeskua, koji se na najvišoj dužnost u zemlji nalazio od 1990. do 1996. godine.
       Ilijesku se, u anketama, već mesecima nalazio na čelu liste pretendenata na dužnost šefa države, ali ono što iznenađuje i brine političke analitičare u Rumuniji jeste munjevit prodor na drugo mesto predsedničkih izbora lidera ekstremno nacionalističke Partije velika Rumunija Kornelijua Vadima Tudora. On je sa 28 odsto osvojenih glasova za više od šest procenata prevazišao i za njega najoptimističkije izborne prognoze.
       Iznenađenje je izazvao i izuzetno loš plasman saveza desničarskih partija - Demokratske konvencije, koju predvodi Nacionalna zemljoradnička hrišćanskodemokratska stranka, koja sa nešto više od pet odsto dobijenih glasova neće imati nijedno mesto u parlamentu budući da izborni prag za političke saveze iznosi 10 proceneta.
      
       Nezadovoljstvo
       Poraz u ovoj koaliciji a posebno u više od jednog veka staroj Nacionalnoj zemljoradničkoj stranki (njoj je otac obnovljene rumunske demokrtatije Kornelije Koposu dodao savremene atribute hrišćanskodemokratske partije), teško je doživljen. Zbog toga se njeno celokupno rukovodstvo odlučilo da podnese kolektivnu ostavku.
       Gorčinu poraza doživeo je i Savez za Rumuniju, sa osvojenih samo dva odsto glasova. Ova stranka socijaldemokratske orijentacije je nastala otcepljivanjem demokratski orijentisanog krila Stranke socijalne demokratije, koje predvodi bivši ministar inostranih poslova Teodor Meleškanu. Savez za Rumuniju formalno nije bio član vladinog saveza ali je u parlamentu pružao podršku vladi, posebno prilikom usvajanja značajnih reformskih zakona.
       Za pobedu levice i poraz desnice osnovni razlog je u nezadovoljstvu birača zbog neuspešno sprovedene ekonomske reforme, što je imalo teške posledice po životni standard velikog broja građana. Nedavno je objavljen podatak da čak 40 procenata građana živi ispod donje granice siromaštva. Porazu vladajuće strukture uveliko su doprineli stalna svađa i nesloga u njihovim redovima, koje su dovele do raspada koalicije.
       Neophodnost da dosadašnji vladin savez izađe sa jedinstvenim kandidatom na predsedničke izbore, jasno je uvideo dosadašnji predsednik Emil Konstantinesku. On je upravo u tom cilju žrtvovao ličnu političku karijeru i odrekao se nove predsedničke kandidature u želji da otvori prostor da se stranke vladinog saveza dogovore o svom zajedničkom kandidatu.
       Partijska vođstva ovu priliku, međutim, nisu iskoristila i sada će morati da se suoče sa odgovornošću zbog tako očevidno pokazane sebičnosti i političke kratkovidosti. Koliko su pogrešile stranke dosadašnje većine, jasno se vidi iz činjenice da zbir glasova koje su osvojili predsednički kandidati partija vladine koalicije i njima ideološki blizak Savez za Rumuniju iznosi više od 30 odsto, što je više od glasova koje je dobio drugoplasirani Vadim Tudor.
      
       Političke igre
       Sada je pobeda Jona Ilijeskua na predsedničkim izborima nesumnjiva. Oko njega, hteli ili ne, okupiće se i njegovi dosadašnji protivnici iz stranaka vladine većine. Neki od njih su već uputili poziv svojim biračima da "kao za manje zlo" u drugom krugu izbora glasaju za Ilijeskua.
       Ako Ilijesku lako pobedi u drugom krugu predsedničkih izbora, to ne znači da se njegova Stranka socijalne demokratije neće suočiti sa velikim teškoćama prilikom formiranja nove vlade. Ova stranka, uprkos velikom broju dobijenih glasova, neće imati dovoljno mesta u parlamentu da bi mogla da vlada sama, pa će joj biti neophodni koalicioni partneri.
       Ilijeskuova partija na prvi pogled ima tri opcije. Jedna je da formira manjinsku vladu, druga je da se udruži s ekstremnim nacionalistima Vadima Tudora, a treća je da u koaliciju pozove stranke dosadašnje vladine većine.
       Manjinska vlada mogla bi da bude samo kratkotrajno i prelazno rešenje, jer je jasno da ona ne bi imala ni stabilnost ni čvrstinu potrebne da se nosi sa teškom situacijom u zemlji, dok bi paktiranje sa Strankom velika Rumunija bilo za svaku partiju, uključujući tu i socijalne demokrate, ravno političkom saomoubistvu.
       To je Ilijesku očigledno imao u vidu kada je već u svojoj prvoj izjavi posle izbornog uspeha isključio svaku mogućnost saveza sa svakim vidom ekstremizma, što zapravo znači svaku saradnju sa Strankom velika Rumunija.
       Većina analitičara smatra da bi zdrava, realna a po nacionalne interese zemlje svakako i najbolja opcija bila formiranje koalicione vlade sa članicama dosadašnjeg vladinog
       saveza - Nacionalnom liberalnom strankom, Demokratskim savezom Mađara u Rumuniji a možda i sa Demokratskom strankom Petre Romana. Time bi bila stvorena "velika koalicija," a u opoziciji bi ostala samo Tudorova partija.
       Eventualno formiranje "velike koalicije" neće biti samo po sebi dovoljno da poništi sasvim jasna strahovanja na Zapadu da se Rumunija posle ovih izbora, umesto ka budućnosti - okrenula ka prošlosti.
       Birajući ponovo za šefa države Jona Ilijeskua (mnogi ga na Zapadu i u Rumuniji smatraju neokomunistom), a još više poklanjajući tako veliko poverenje ekstremnom nacionalisti Vadimu Tudoru, rumunsko biračko telo je pokazalo zabrinjavajuću nostalgiju za autoritarnom prošlošću.
      
       MIRKO ATANACKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu