Pod režimom Slobodana Miloševića korupcija je postala način života. Po mišljenju anketiranih građana, na rang-listi najkorumpiranijih vodili su ljudi iz državnog vrha, lekari, carinici, direktori... Hoće li nova vlast biti u stanju da opravda probuđenu nadu u promene i u ovom pogledu?

      U siromaštvu, i to onom pravom, danas u Jugoslaviji živi oko 60 odsto populacije SRJ, podatak je Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka. U srednjem sloju se zadržalo tek 20 odsto stanovnika, na prelazu između srednjeg i bogatog sloja je njih oko 15 odsto. U zoni bogatih je oko pet odsto, s tim što je stvarno bogatih tek jedan odsto.
       O razmerama imetka naših bogataša, osim procena, preciznijih podataka nema. Nema ih jer su podnošenje i popuna poreskih prijava postavljeni na prilično rastegljivu dobrovoljnu "disciplinu". Kako drugačije objasniti činjenicu da je prošle godine poreske prijave za mesečni prihod iznad hiljadu maraka podnelo manje od 10 hiljada ljudi, tek 0,1 odsto populacije SRJ? Da je to stvarno tako, otkud bi nicale vile po Dedinju, na putevima se vozile prestižne marke najnovijih modela automobila, tražila se karta više za turističke aranžmane u mondenskim letovalištima...
      
       Čvrsta sprega
       "Najveći deo bogatih je to postao zahvaljujući čvrstoj sprezi sa državnom strukturom, političkim establišmentom. Samo uz tu spregu mogao se razvijati veliki biznis. To su transferi sa cigaretama, naftom... Do tih poslova ne samo što nije mogao doći makar ko, nego i ne bi bili izvodljivi sa stanovišta našeg zakonodavstva da nisu tolerisani sa vrha", zaključak je Danila Šukovića, direktora Centra za ekonomska istraživanja.
       U tome je glavni osnov za tvrdnju da je naše društvo, sasvim svesno i namerno, gurano u korupciju sve dok u njoj nije potpuno ogrezlo. Prema istraživanju koje je objavila vodeća međunarodna organizacija za suzbijanje korupcije na globalnom nivou "Transparensi internešenel", Jugoslavija je među 90 zemalja u svetu na drugom mestu (iza Nigerije) po korumpiranosti u svetu. Anketa je zasnovana na zapažanju poslovnih ljudi, poslovnih udruženja, stručnjaka i stranaca koji imaju veze sa nekom zemljom, a ne na broju podignutih optužnica, jer to, kako je objasnio ekonomista Predrag Jovanović iz beogradskog Evropskog pokreta, pre govori o efikasnosti pravosudnih organa nego o stvarnoj korupciji.
       Korupcija je posebno izražena u zemljama u tranziciji, gde su značajne odluke u nadležnosti grupe ljudi, objašnjava profesor Aleksandar Fatić, direktor Centra za menadžment i viši naučni saradnik Instituta za međunarodnu politiku i privredu. Zbog nedostatka slobodnih medija, razvijenih demokratskih institucija i civilnog društva koje kontroliše državu, stvara se vrlo povoljan ambijent za korupciju. Naša vlast, smatra Fatić, ne samo da nije početkom devedesetih godina krenula u tranziciju, poput celog regiona već nije ostala ni tamo gde je bila. "Tu je počelo naše rastajanje sa Evropom. Svesnom političkom odlukom stvorena je paradigma mafijaške kriminalne države a društvene norme su proisticale iz jedne uske elite sa jednim bračnim parom na čelu."
       Motiv vrha vlasti da korumpira svoje podređene i sebi bliskima omogući da se bogate, sasvim je jasan - time sebi obezbeđuju lojalne ljude koji su, s jedne strane, sami zainteresovani za što duži opstanak njihovog patrona, a s druge strane, boje se njegove osvete ukoliko ga iznevere. Tako je stvorena korupcionaška kultura koja je prerasla i u domen dobrih manira. Ono što je na Zapadu bakšiš, kod nas je bilo mito.
       Plava koverta filovana nemačkim novčanicama podrazumevala se kada prosečan Srbin krene kod lekara, poželi da se zaposli, da registruje automobil, dobije dozvolu za privatni biznis, jevtinije pređe na carini...
       Da je korupcija način života srpskog društva pod režimom Slobodana Miloševića, pokazalo je i istraživanje (obavljeno pre pola godine) Instituta za društvenu teoriju i filozofiju. Po mišljenju građana, na rang-listi najkorumpiranijih delatnosti prvi su ljudi iz najvišeg državnog rukovodstva (28 odsto), potom lekari (16 odsto) i carinici (12 odsto), a iza njih slede direktori državnih firmi, policajci, vlasnici privrednih preduzeća, administrativni službenici, sudije i profesori. Čak i među pristalicama tadašnjeg režima, 42 odsto anketiranih smatralo je da je korupcija veoma raširena u državnom vrhu, dok takvu ocenu daje 92 odsto pristalica opozicije i 70 odsto politički neopredeljenih građana.
       Nije bilo teško uočiti da su vodeći ljudi režima bili i direktori najvećih monopolističkih firmi čije delovanje reguliše vlada (Marjanović, prezimenjaci Tomić...), čija se politička lojalnost izdašno finansijski nagrađivala. Čuvena je svojevremeno data izjava Milana Beka da bi on bio član bilo koje vlade jer mu je to, očigledno bilo isplativo.
      
       Nemilosrdna kazna
       U slučaju neispoljene lojalnosti režim je bio nemilosrdan, što je ovih dana u javnim nastupima potvrdio i Bogoljub Karić. Kada je za vreme zimskih demonstracija posle lokalnih izbora 1996. godine otvorio svoju BK televiziju i ušao u konflikt sa režimom, pogrešno procenjujući da je on u odlasku, "grešku" je debelo finansijski platio, potom morao da uđe u vladu kako bi manifestovao lojalnost režimu i na kraju zaradio zabranu putovanja u svet.
       I pored toga što je mnogo građana znalo za korupciju, prave njene razmere mogle su se sagledati tek posle septembarskih izbora i petooktobarske "revolucije", kada su vodeći ekonomisti i članovi bivše opozicije preuzeli kontrolu nad ključnim državnim resorima - carinsku kontrolu, nacionalnu banku, Skupštinu grada Beograda, nekoliko državnih preduzeća... Samo dokumentacija carinske službe pokazala je da je njen direktor Mihalj Kertes i šakom i kapom delio zaplenjene automobile licima i firmama lojalnim režimu, a najeminentnijim članovima vladajućeg establišmenta "na ruke" predavao milionske devizne sume novca da njime lično raspolažu.
       Ekonomisti su složni u oceni da je jedna od glavnih poluga nezakonitog profiterstva bila odluka Miloševićevog režima da se drži zvaničnog kursa dinara koji je bio petostruko niži od njegove stvarne vrednosti. Držanjem tog kursa godinama, uprkos inflaciji koja je godišnje dostizala i 50 odsto, vlada je omogućila svojim preduzećima da spuštaju cene osnovnih namirnica u cilju kupovine socijalnog mira.
       Ovakav postupak je takođe obezbeđivao mogućnost politički lojalnim da istog momenta ubiraju profit, pošto su dobili ekskluzivni pristup niskom kursu dinara. Većina građana je morala da posluje po crnom kursu koji je iznosio oko 30 dinara za marku dok su odabrani kupovali marku za šest dinara, da bi je posle prodali za dinare po crnom kursu i zaradili 400 procenata dobiti.
       Stoga i sumnje nove vlasti, koje još ne mogu da se dokažu, da su milioni nezakonito stečenih dolara i maraka "isparili" iz zemlje ka Rusiji, Kini, Kazahstanu, Mongoliji i Bliskom istoku.
       "Korupcija postoji i u zapadnom svetu ali tamo su mnoge sudije slobodne, policija je pod kontrolom više očiju", ističe advokat Slobodan Šoškić. "Kod nas policija i sudstvo nisu smeli ni prstom da maknu jer bi bili smenjeni i ostali bez i one bedne plate za koju rade. Kako to izgleda kada ohola vlast, u odsustvu morala izgubi svaku meru, rečito govori primer bivšeg premijera Mirka Marjanovića, kada je zalaganje bivšeg ministra pravde Dragoljuba Jankovića za bolji materijalni položaj sudija prokomentarisao rečima: 'Zar sudije žive od plate'."
       Profesor Fatić upozorava da se često zanemaruje veza između korupcije i nasilnog kriminala koji donosi visoke profite. "Visok profit i nedostatak realne funkcionalne konkurencije od strane države, dovode do toga da nasilje postaje jedna korumpirana delatnost. Ako ste biznismen, jedini način da sebe zaštitite je da nabavite telohranitelje, da koristite reketaše da uteruju dugove jer su se kriminalne organizacije, u tržišnom nadmetanju sa državom, pokazale jače."
      
       Novi integritet
       Da bi nova demokratska vlast povratila poverenje građana, čija su očekivanja u vezi s rešavanjem problema korupcije i kriminala velika, profesor Fatić smatra da nije dovoljan samo moralni integritet pojedinaca, već je neophodno izgraditi integritet institucija pomoću sistema mera kontrole.
       U suprotnom, moglo bi se dogoditi da i pomoć koja stiže iz inostranstva završi u mnogim privatnim, domaćim i stranim džepovima i u aferi poput one u BiH federaciji, u kojoj se pokazalo da je netragom nestala skoro milijarda dolara. "I međunarodne organizacije podležu korupciji", kaže Fatić. "Slično se dogodilo i sa upućenom pomoći opoziciji pred izbore 24. septembra. Ispostavilo se da je od sume koju je Američki kongres poslao, samo deset odsto stiglo u Srbiju. Najbolje bi bilo da se ovde prvo formira lokalna grupa od predstavnika vlade i nevladinih organizacija kako bi se kroz njihove oprečne interese osujetila korumpirana koalicija." U svakom slučaju, poučno je crnogorsko iskustvo, pošto je ta republika morala da prihvati timove tehničke pomoći radi kontrole upotrebe sredstava od međunarodnih donatora.
       Da li je donošenje zakonodavne regulative dovoljan potez da od društva sazdanog na korupciji stignemo do sistema koji se zove pravna država? Radovan Jelašić, ekspert G-17, u uvodniku najnovije mesečne publikacije ove asocijacije navodi: "I do sada smo imali mnoge zakone bazirane na praksi zapadnoevropskih zemalja, ali sve je to u znatnoj meri bilo zamazivanje očiju kada se radilo o sprovođenju u praksi. Odluke vrede samo onoliko koliko se u praksi sprovedu. Uspostavljanje pravne države, stvaranje sistema u kome će se svima meriti po istom aršinu, biće u našem slučaju dug i bolan proces. Deo razloga je i u iskrivljenom vrednosnom sistemu stvorenom u ovom društvu u protekloj deceniji, drugi deo u nedostatku kritične mase ljudi da se ceo taj proces sprovede."
      
       Direktni sudar
       Samo mesec dana posle pada Miloševićevog režima, u akciju je krenuo Evropski pokret u Srbiji zajedno sa organizacijom "Transparensi internešenel" i lokalnim upravama Čukarice, Kikinde i Niša, započeo je program borbe protiv korupcije. Prema rečima dr Predraga Jovanovića, autora projekta, zadaci programa su znatno širi od same borbe protiv korupcije i, osim sprečavanja zloupotreba, obuhvataju i efikasniji rad opštinskih službi, racionalnije trošenje novca poreskih obveznika, kao i usklađivanje opštinskih budžeta sa evropskim standardima.
       U koštac sa korupcijom se uhvatila i Skupština Vojvodine, formiranjem Anketnog odbora za borbu protiv korupcije i kriminala, sa zadatkom da sagleda stanje i utvrdi činjenice o postojanju privrednog kriminala i korupcije u preduzećima u Pokrajini, kako bi se stvari isterale na čistinu i pomoglo da onaj ko je kriv, za to snosi odgovornost, a s druge strane izbegnu paušalna optuživanja i proganjanja.
       MUP Srbije, pak, namerava da se direktno uhvati u koštac sa nasleđenom "crnom aveti". U fazi formiranja je posebna grupa kriminalističke policije Srbije za borbu protiv organizovanog kriminala. Planirano je da ovaj odred ima četiri odeljenja - za krvne delikte, za borbu protiv droge, imovinsko i odeljenje za borbu protiv privrednog kriminala. Odred će imati ovlašćenja koja su iznad ostalih jedinica MUP-a Srbije, poput nadređenosti koju ima američki FBI spram ostalih policijskih službi.
       Znači li to da je "podmazivanju", narodnom izrazu za podmićivanje, kraj na vidiku? Ako i nije, bar je probudilo nadu da se taj trenutak može u doglednoj budućnosti dočekati.
       Malo li je za početak?
      
       SLOBODAN IKONIĆ