Neko je u mom komšiluku opet pokvario zajedničku antenu i sad umesto ružičastih Pink pahuljica, na ekranu veje crno-beli sneg."Privatne padavine" drže me u srećnom stanju neznanja da je ta televizija definitivno odlučila da se pokvari i kao i svi ostali uvede informativni program.
       Dok gledam nevinu belinu ekrana, mogu samo da zamišljam grozote koje već gledam na svim drugim televizijskim kanalima: kilometarske priloge o Koštuničinoj privatnoj poseti Hilandaru, beskonačne tirade SNP i G 17 plus o važnosti izbora zamenika guvernera, defile nosilaca spomenice bager revolucije, predizborno predstavljanje bezbrojnih lidera DOS-a, sve akademike ponaosob, premijerska razmišljanja Zorana Đinđića pre nego što je postao premijer...Dok zurim u belo na belom, strahujem da je Željka Mitrovića uhvatio virus kolege Mikija Vujovića i da sa prstom na čelu i mučeničkim izrazom lica i ličnom pojavom propira imidž svoje televizije.
       Gledaoci direktno, telefonom, stupaju u kontakt sa novoimenovanim nosiocima vlasti, a ja bih ovaj novinski TV ekrančić htela da upotrebim da javno i direktno (mada verovatno neuspešno) apelujem na "XDŽ" lica, da ostave makar mali prostor građanstvu da od njih oduši, pa makar i nekulturno.
       Pre nego što se (samo pretpostavljam) pojavio informativni Pink, Mlađan Dinkić pojavio se samo jednom na toj televiziji, a ostali ključni likovi koji od demokratske revolucije prosto ispadaju ne samo iz televizora nego i iz šerpi, lonaca i poštanskih sandučića, nikad. Oni prethodni, dok su vladali, viđani su pristojno retko za televiziju koju je pratio "onakav glas".
       Za razliku od svih drugih oslobođenih televizija koje su do juče bile SPS "ljiguše" i SPO "ljiguše", a sad su isto to samo sa predznakom DOS, TV Pink je (bar do sada) bila dosledna JUL "ljiga" i takoreći usamljeni heroj otpora epidemiji konvertitstva.
       TV Pink zaista pušta odvratne latinoameričke serije, ima otužne voditelje i promoviše bezveznu muziku, ali je po merenju svih marketinških agencija bio najpopularniji TV program sa najviše prodatih reklama, koje su tu stizale zbog gledanosti televizije (takve kakva je, dezinformativna), a ne baš ili samo zbog toga što je vlasnik te televizije bio odgovarajuće partijski opredeljen i mogao da kači svoje predajnike gde stigne.
       Bog zna ko je slagao Zorana da će moći da bude popularan kao Suzana i da je prelaz od roze na plavo sa žutim prugicama tako isplativ i od odsudne važnosti za usmereno obrazovanje gledalaca.
       Bog zna ko je slagao Željka (Mitrovića) da će mu takva promena doneti pare.
       Ili je neko slagao nas da će nam se i u prirodi i na ekranu desiti nešto "ružičastije" od onog što je bilo.