Knjige u elektronskom formatu nisu stvorene da bi potpuno zamenile one "klasične", štampane na papiru. Njihov značaj, međutim, raste jer imaju prednosti kojima se često karakteriše i sam Internet

      Te prednosti su: lako kreiranje novih sadržaja (kao i izmena i dopuna postojećih) i njihova efikasna distribucija, a sve to uz minimalan utrošak sredstava i, samim tim, visok stepen dostupnosti širokoj publici. Postojeći (samo)razvoj informatičkog društva i, unutar njega, Interneta kao dominantnog medijuma za prenos podataka i informacija, proizveo je i fenomen elektronske knjige. E-knjiga je samo po svom nazivu "mlađa sestra" štampanoj, jer se od nje po mnogo čemu razlikuje. Osnovna razlika, izuzmemo li one tehničke prirode, poput načina izrade, distribucije i čitanja (konzumiranja?), tiče se njenog sadržaja. On može, pored teksta kao osnovnog prenosioca značenja, da ima i druge elemente - zvuk, grafiku, animaciju i sve druge multimedijalne komponente. Time se pojam e-knjige usložnjava, ponekad i do te mere da se postavlja pitanje da li se zapravo radi o knjizi ili o nekoj drugoj, novoj formi izražavanja ljudskog stvaralaštva.
       Postojanje elektronskih knjiga je šansa za ostvarenje težnji mnogih da izdaju svoju knjigu. Takve knjige se ne izdaju, već se kreiraju i distribuiraju. Razlika leži u načinu stvaranja sadržaja i postupku koji ga sledi. Elektronsko stvaranje i publikovanje dela dostupno je, zahvaljujući rasprostranjenosti kompjutera i Interneta, praktično svakom autoru koji, koristeći ih, izbegava tradicionalnu instituciju izdavača, najveću prepreku na putu ka objavljivanju knjige. Klasični izdavač je limitiran objektivnim okolnostima - on naime, mora da vrši strogu selekciju ponuđenih radova jer postoje ograničenja u pogledu vremena potrebnog za izdavanje jedne knjige, materijalnih troškova u vezi s tim, uz imperativ ostvarenja adekvatnog profita. U procesu selekcije radova, izdavač se najčešće oslanja na "proverene" autore, dok se u pogledu afirmacije novih nerado preduzimaju rizici. Elektronsko publikovanje otklanja ovu prepreku, dajući, barem uopšteno, podjednaku šansu svima, bez obzira na to da li je reč o autorima koji poseduju određen stepen kvaliteta ili ne.
       Današnji nivo razvoja Interneta i kompjuterske tehnologije omogućava svakome ko poseduje računar i pristup svetskoj mreži da kreira svoje delo i izvrši njegovu nesmetanu distribuciju. Ona se vrši putem preuzimanja fajl(ov)a sa http://www ili FTP Internet servisa ili putem slanja elektronske pošte. U oba slučaja, efikasnost je na zavidnom nivou - proces preuzimanja se može meriti minutima, geografska udaljenost između pisca (tvorca) i čitaoca (konzumenta) dela ne predstavlja ograničavajući faktor, a cena je neuporedivo niža, jer su tehnički troškovi minimalni, te se zapravo plaća jedino autorov trud (honorar). Pored toga, omogućena je laka izmena i dopuna već postojećih sadržaja, što doprinosi dinamičnosti e-knjiga, pre svega kod onih gde se taj kvalitet naročito zahteva (stručne i naučne publikacije). Odgovarajućim tehnikama zaštite, može se odrediti da samo pojedini delovi e-knjige budu dostupni besplatno, dok se za pristup ostatku dela određuje novčana naknada, čime se postiže dobar marketinški efekat, uz istovremenu zaštitu kupca koji na taj način dobija bolji uvid u predmet (eventualne) kupovine.
       Sto se tiče formata u kojem se e-knjige objavljuju, treba spomenuti dva dominantna: PDF format je izuzetno raširen i jednostavan za upotrebu. PDF fajl omogućava prikaz teksta i, po želji, jednostavnije (clip-art) grafike. Softverski paket koji je "zaslužan" za promociju ovog formata je Acrobat kompanije Adobe (http://www.adobe.com). Drugi format, koji stoji na raspolaganju autorima koji bi definiciju knjige želeli da prošire uvođenjem multimedijalnih sadržaja je HTML. Programi namenjeni izradi HTML e-knjiga su Neobook (http://www.neosoftware.com/nbnj.html), Mediapacker (http://www.microdream.com/mediapacker/index.html), Astound (http://www.astound.com), Hdyper Maker (http://www.bersoft.com) i drugi.
       Na Internetu možete pronaći veliki broj sajtova koji nude pomoć i savete za sve one koji bi želeli da napišu dobru elektronsku knjigu. Neki od njih su http://www.netcitdypress.com, http://www.marketing-resources.com/ebook.html, http://www.ebookpalace.com. Što se uređaja za čitanje e-knjiga tiče ("čitača"), može se reći da je tendencija na njihovoj lakšoj prenosivosti, poboljšanju kvaliteta prikaza i integracije sa drugim funkcijama klasičnog računara. O nekima od njih korisne podatke možete naći na oficijelnim Web prezentacijama (http://www.ebook-gemstar.com, http://www.softbook.com i drugima).
      
       DUŠAN KATILOVIĆ