Bojan Bosiljčić: Ne možemo doveka pričati o zlatnim viljuškama nemanjičkog dvora. Valja taj escajg danas opravdati

      Poslednji glavni i odgovorni urednik Kulturno zabavnog programa RTS-a odbio je ove godine svom saradniku Bojanu Bosiljčiću projekat emisije o glumici Đurđiji Cvetić sa motivacijom da je sporan reditelj Jagoš Marković koji treba da govori o njoj, jer baš tih dana je dao neki intervju u kome je iskazao sumnju na račun vlasti u kojoj je vrli urednik bio nekakav partijski šef za kulturu Beograda...
       Ovakvi i slični primeri čine da priča o kulturi na malom ekranu dobija veću aktuelnost pred mukotrpnim pokušajima da se vrate neke vrednosti kojih je Radio-televizija Srbije lišila svoje gledaoce poslednjih godina. Pisac i dugogodišnji novinar RTS-a Bojan Bosiljčić, koji sada obavlja dužnost v.d. urednika Redakcije za kuturu u ovoj televiziji, precizira da se u gradaciji uništavanja mora govoriti o periodu do 1. januara ove godine, i o vremenu posle posle toga kada je stvar u svoje ruke uzeo Dragan Kolarević, citiran na početku ovog teksta:
       - Do Nove 2000. godine mi smo ipak imali neke emisije iz kulture: magazin "Metropolis" je išao do tada punih sedam godina, emisiju iz muzike "Trag tona", iz filma "Drugi vek", "Lavirint", Neda Valčić-Lazović je pravila intervjue sa savremenim svetskim piscima...dakle, do samo pre neku godinu, ta Redakcija za kulturu je u ovim teškim uslovima imala mesečno po petnaestak emisija. A onda je u januaru ove godine donet partijski zadatak za "Politiku" i za RTS koji je glasio: "A sada idemo oštro, klanje." To klanje je podrazumevalo gašenje jedne emisije za drugom. Decenijama su na Televiziji Beograd emitovane hronike FEST-a i BITEF-a, ali ove godine nije ih bilo jer Kolarevića nije interesovao ni FEST ni BITEF, pošto je, u njegovoj interpretaciji, iza tih manifestacija stajala beogradska vlast, dakle SPO.
      
       Predstoji promena
       Očekivanja gledalaca neminovno su okrenuta nekadašnjoj "velikoj televiziji" koja je decenijama imala najviše emisija iz ove oblasti. Isidora Sekulić, v.d. urednika Kulturne rubriku u Informativnom programu, takođe je dugogodišnji autor na ovoj televiziji, ali se u poslednjoj deceniji "prinudno odmarala".
       - Prvo sa čime sam se susrela, bio je užasan strah mladih novinara koji su praktično počeli da rade na RTS-u poslednjih godina i koji su, nažalost, u startu navikli na tu čvrsto cementiranu ideološku potku koju sada pokušavamo da razbijemo. Ali, strašno je kada vidite da ti mladi ljudi pojma nemaju šta sve postoji u Beogradu, koje alternativne scene, koje izložbe, kakve knjige se objavljuju...Za njih je sve to nepoznato i sada sve to sa zadovoljstvom otkrivaju."
       Naša sagovornica upozorava da smo ponovo svedoci nametanja nekakve kulturne politike, odnosno kulturnog modela:
       - Mislim da je velika greška što su se neke institucije, kao što je nova gradska vlast ili G17 plus, "zakačili" za tu ideju da treba nešto da kreiraju u kulturi. Apsolutno sam protiv toga. Pokazalo se i za proteklih deset godina da je ostalo jedino ono što nije bilo diktirano. Nikakva kulturna politika ne sme da postoji i nikakvi seminari ni savetovanja oko toga šta će biti put kojim će se kretati naša kultura. Jer, kultura je sama po sebi dovoljno jaka, naravno, ako ustanovimo vrednosti. Tačnije, vrednosti koje su dominirale poslednjih godina moraju se menjati jer su nas odvele u kulturnu politiku koja je bila kič. Ako je pluralizam začet na političkoj sceni, mi moramo učiniti sve da se on razvije u kulturi. A to podrazumeva da svi treba da imaju šansu, da sve umetničke opcije i svi umetnički izrazi moraju imati svoj odjek u javnosti. S druge strane, mi moramo imati kritički odnos prema onome što se događa u ovoj oblasti, ali ne na osnovu partijskih već umetničkih kriterijuma."
       U situaciji kada je tehnološki i materijalno RTS pala na najniže grane, Bojan Bosiljčić to iznosi kao veliki, ali ne i nepremostiv problem:"Mi se moramo organizovati za rad u novim uslovima. Uspeli smo da na ekrane vratimo jednom mesečno 'Metropolis', potom emisiju o filmu 'Drugi vek' koji je Kolarević u maju mesecu jednostavno ukinuo, emitujemo 'Bestseler' koji govori o najbolje prodavanim knjigama, a startovala je i serija intervjua sa savremenim domaćim i svetskim piscima.
      
       Po uzoru na Bi-Bi-Si
       Naumio sam da naše nove emisije iz kulture gleda narod, da budu dobro i savremeno urađene kako bi bile svima zanimljive. U "Milenijumu" bismo prelamali ključne fenomene 20. veka - Bitlsi, kafana "Kod znaka pitanja", čokolada...Program "Vavilon"biće posvećen književnosti, sa jednom dominantnom temom tog meseca,a "Miksmedija" će se baviti medijima koji se prožimaju u nastajanju novih dela. U "Ikonama devedesetih" želimo da se podsetimo kako smo u poslednjoj deceniji ovog veka (zlo)upotrebljavali svoje ikone - od Belog anđela do Kosovke devojke.
       Sve ove emisije moraju biti urađene svetski - sa mladim autorima, novim rediteljima koji imaju sveže ideje. To, bojim se, neće biti moguće uraditi u ovom RTS-u jer će sve pare biti ulupane u Informativni program. Zato smo se dogovorili da prvi put u naše programe uvedemo sponzore. Već imamo izvršnog producenta, privatni studio KRONI čiji je vlasnik LJuba Sekulić, snimatelj, i tu ćemo raditi postprodukciju a oni će naći sponzore koji će uložiti novac da se plate reditelji i saradnici. To je sasvim nov način rada koji već odavno postoji u velikom Bi-Bi-Siju gde skoro trećinu programa koju on emituje, rade male kuće.
       Šema i minutaža - dva su osnovna problema o kojima govore i ovi urednici redakcija za kulturu. Isidora Sekulić se bori da u svakom dnevniku otme još koji minut, a Bojan Bosiljčić upozorava:
       - Televizija kreira javno mnjenje, a ne trči za njim. Ako ona napokon smogne snage da jednu emisiju iz kulture stavi u elitni termin, to će zaista biti znak da neka vrsta kulturnog preporoda može da počne. Ne možemo doveka pričati o zlatnim viljuškama nemanjičkog dvora. Valja taj escajg danas opravdati. Za sada, što se Televizije tiče i njenog odnosa prema kulturi, na ovim prostorima još jedemo prstima.
      
       RADMILA STANKOVIĆ