("Mir preko mušice", NIN br. 2605)

      "Događaji" u Preševskoj dolini ponovo su skrenuli pažnju na "kosovski sindrom" (a ima i drugih designacija). Ako ništa drugo, našoj i svetskoj javnosti predočili su kako bi izgledali "dobrosusedski odnosi" između "nezavisnog Kosova" i ostatka sveta, pogotovo "ostatka Srbije". Dok analitičari pokušavaju da dokuče "pozadinu" najnovije oružane akcije OVK (zašto sad, zašto Bujanovac, zašto u "Američkom sektoru" itd), pogledajmo celu stvar malo iz daljine, makar radi promene perspektive.
       Počnimo od proste činjenice da je Kosmet prenaseljen, kao i da je etničko čišćenje u ovoj nekada čisto srpskoj oblasti praktično okončano (kao što je i cela Albanija danas etnički najčistiji deo Evrope). Stavljanjem Kosmeta pod međunarodni (sic) protektorat, sa praktično slobodnom granicom prema Albaniji, Kosovo je praktično pr(e/o)dato susednoj zemlji. Naše "neviđenje" te proste činjenice podseća na onog profesora matematike, koji kaže svojim studentima, kad se po treći put osvestio u bolnici od cigle po glavi (i od teorije verovatnoće): "Pa to mene neko namerno gađa!"
       Određivanjem "tampon zone" oko Kosmeta stvorena je ničija (sic) zemlja. Čija je to zemlja, odnosno šta će sa njom biti u bliskoj budućnosti, niko ne zna
       (osim, možda, onog profesora). To je sistem koji je praktikovala Otomanska Turska sa susednim pograničnim oblastima, samo su se tada OVK zvali bašibozluci. U suštini, to je Kisindžerov "sistem domina", kako ga je definisao na primeru komunističke svetske ekspanzije (Kisindžer nije čekao treću ciglu).
       Dakle, kada sadašnja tampon zona postane "integralni deo nezavisnog ...", dobićemo novu "tampon zonu", pa "Jovo nanovo". ("Zrno po zrno - pogača, cigla po cigla ..."). Ne zaboravimo da Preševo, Bujanovac i Medveđa nisu uključeni u Kosmet 1945, iz prostog razloga što je albanska populacija bila tada u velikoj manjini. Primer Lučana, naveden u reportaži N. Vrzića - "do šezdesetih godina bio je čisto srpski, a sada samo sa jednom nealbanskom kućom, kafanom ..." (kakva simbolika!) - to najbolje ilustruje.
       No, vratimo se na početak. Ne znam koji su razlozi koji su doveli do ovog "sada, ovde, zašto, ...". Jedno je sigurno - to nema nikakve veze sa time da je predsednik Koštunica izbegao susret sa gđom Medlin Olbrajt u Beču, a još manje sa činjenicom da taj sektor "čuvaju" njeni vojnici.
      
       PETAR HADŽI-GRUJIĆ,
       Zemun