Ministar inostranih poslova Goran Svilanović iz dana u dan nalazi se na prvim stranicama naše, a, bogami, i svetske štampe. On je, pored predsednika Vojislava Koštunice, simbol nesumnjivih uspeha novog režima na spoljnopolitičkom planu. Dinamičan, civilizovan i naočit, on je i izgledom i ponašanjem gde god se ovih dana pojavi na mnogobrojnim svetskim skupovima, prava slika i prilika naše mlade demokratije.
       Nije svilen u pežorativnom smislu reči. Ali prema tumačenju jezičkih znalaca, neki predak Svilanovića mogao je biti nežan, svilen ili se, možda, bavio prodajom svile.
       Autoritativni etimolozi reč svila dovode u vezu sa kineskom reči za tu tananu tkaninu koja se sastoji samo od jednog zvučnog s. Ona je u srodstvu sa engleskom reči za isti pojam silk, sa italijanskom sete, sa nemačkom Seide, sa francuskom soie i sa ruskom šelk.
       Svilanovićevo ime Goran zvuči da je slovenskog porekla i moglo bi biti vezano sa gorom; neko ko živi u gori, planini, gorštak, montanjar.
       Međutim, ime Goran mi smo prihvatili od Šveđana. To je švedski oblik našeg imena Đorđe ili u drugih naroda DŽordž, Georg, Đerđ, Jirgen, Žorž... Ime je poznolatinskog porekla i znači zemljoradnik. Ipak ima veze sa zemljom.
       Najpoznatiji Đorđe je sveti Đorđe iz Kapodokija, legendarni izbavitelj žitelja grada Dilene u Libiji od zmaja. Sveti Đorđe je zaštitnik Ferare, Đenove, Novgoroda i Gruzije.
       Poznata je Vergilijeva didaktična poema "Georgike" iz prvog veka pre Hrista na temu zemljoradnje.