Ni posle dvorskog udara 5. oktobra većina novinara ovdašnjih nije prestala da se bavi društveno-političkim radom. Da li zbog izneverenog očekivanja da će se naše TV kuće odmah upristojiti ili zbog erupcije slobode da se navija za novu vlast, tek - mnogo je nepodnošljivog, da ću na kraju preći na "Rosalindu"! Tu se bar zna ko je zloća, a ko dobrica i zašto. U TV životu i dalje su pobrkani lončići. Programi liče na ekranizovani radio, vesti su retkost, a od izjava i protokola ne može da se živi. Umesto izveštavanja se sudi ili veliča, a intervjui su često u fazonu - niste li vi najlepši ili veliko ste đubre.
       Tako je Koštunica u drugom intervjuu na novoj RTS morao da odgovara i na pitanje "da li je u glasanju za vas bilo i ljubavi"?! Neki koji su opet "oslobađali" Studio B, umesto pitanja Šešelju poručivali su - "vi ste svoje završili, a mi smo pobedili"?! Ima i onih u kojima ni gost ni gledalac ne shvate šta je poenta dugog pitanja, al' spoznaju sve stavove voditelja. Ipak, takvi razgovori na TV Palma traju dugo, pa i gost stigne ponešto da kaže. Pošto su gosti šareniji nego na drugim TV, desi se i da izdržim celu emisiju. Pokušaji duhovitosti i ležernost povratnika na RTS, toliko su uspešni da ni Radikalskim talasima nije teško da ih ismevaju. Posebna su priča emisije (i to skoro na svim stanicama) u kojima o najozbiljnijim političkim temama govore ljudi koji možda nešto znače u svojim branšama, ali koji poseduju tako visok stepen političke nepismenosti - da boli!
       Videh i čudo od predstavnika neke nevladine organizacije kako kritikuje vladu što još nije počela da finansira nevladine organizacije?! Očarala me i konstatacija jedne gošće Trećeg kanala (ne sećam se imena, a mislim da je psiholog) kako je ponosna što su 5. oktobra "oslobodioci" RTS-a SAMO MALO tukli Milanovića! On je, kaže ona, zaslužio mnogo više, no "oslobodioci" su shvatili koliko je njihova pobeda veličanstvena, pa su brzo prestali da ga tuku! Ovakve i izjave tipa "ja sam protiv revanšizma, ali...", daju za pravo jednom mom prijatelju koji zaključuje kako sme da bije koga kad hoće jer je oduvek glasao za opoziciju! Šta će nam onda sudovi i pravosuđe, a šta će nam i izbori kad je na većini televizija DOS već pobedio!
       Talas revolucije" izneo je na mali ekran previše onih koji se trude da pokažu ne samo pravovernost, nego i da su kao članovi DS izabrali Đinđića za šefa stranke dan posle Osme sednice ili da su članovi DSS-a još od 1990! Pa, još kad objašnjavaju kako pučanstvo treba edukovati i da baš oni to treba da čine!
       Novi lideri najlepši su uglavnom svakog dana, osim kad neka TV Dinkića proglasi još "najlepšijim" ili kad bira između Voje i Zorana. Ili, pak, kad jedan mladi lider DOS-a (radio na, kako smo je zvali, televiziji zatvorenih očiju) drži lekciju dvojici iz DOS-a što su gostovali na Palmi i Pinku. Liči na slobiste kad su zabranjivali svojima da gostuju na neslobističkim medijima. Šta li će ovaj mlađahni DOS-ovac sad kad je Čanak snimio spot za Pink?
       Doživeli smo i da RTS citira Sonju Biserko. I to bez pljuvačine. Da su slobisti tako radili, nikad ona ne bi postala relevantan faktor. Nadam se samo da ovo sad nije uvod u TV seanse kolektivne denacifikacije nacije!
       Ako ste TV manijak, a sve ovo vam se smuči, ostaju emisije o životinjskom carstvu na BK ili Artu, dokumentarci na TV Novi Sad, Mućke, Molder i Simpsonovi. Bolje Homer Simpson, nego Homeri analitičari!
      
       MILICA KUBUROVIĆ