Objekat : Stambena zgrada u Novom Beogradu
Autori: Arhitekti Dragana, Aleksandra i Aleksandar Keković
Izvođač: Enjub, 2000. godine

      Milorad H. Jevtić
      
       U izgradnji velikih zajedničkih stambenih zgrada danas su iznenađenja na oblikovnom planu veoma retka. Toliko je na tom polju utabanih staza da je ostalo malo prostora za inovatorske iskorake. Otuda nova građevina u novobeogradskom bloku lociranom između ulice Pariske komune i Studentskog grada predstavlja zapažen izuzetak. I još po nečemu ovaj objekat donosi zanimljivu retkost: u njegovom projektovanju je učestvovao porodični trio - supružnici Dragana i Aleksandar i njihova kći Aleksandra Keković.
       Urbanistički uslovi nalagali su da objekat mora da ima paralelopipednu formu što bi, popularnim jezikom rečeno, trebalo da bude uvećana kutija šibice ili domina. Međutim, uprkos zadržanom traženom geometrijskom okviru, zahvaljujući invenciji autorske trojke, izbegnuta je stereotipska opasnost i nađeno nesvakidašnje projektantsko rešenje. Iz osnovnog korpusa građevine, naglašenog bojom pečene sijene (ili crepa ), na podužnim fasadama isturen je prostrani beli rizalit na kome se ritmički smenjuju prozorski redovi i balkonske vertikale. Ovaj uspešno ostvaren čeoni motiv lepo prate horizontalni potezi prizemne nastrešnice i krovnog venca nošeni perforiranim dekorativnim konzolama. Kosa krovna ravan ponavlja boju osnovnog korpusa, a osvežavaju je umetnuti mansardni prozori i vanrutinski obrađeni dimnjaci. U celoj kompoziciji najviše pažnje ipak privlači prelaz podužnih u bočne fasade. Postupno smicanje volumena prema uglovima, pa zatim njegovo jače ukrajanje i pretapanje u zabat, uz primenu betonskog oluka, rešenje je znatne originalnosti. Zabatni zid nosi, erkerom podržan, vertikalni balkonski niz koji podseća na neke elemente našeg neimarskog nasleđa i obradom ravnopravno prati pročelje. U najčešće površnom i uzgrednom tretiranju detalja kao što je oluk, Kekovići su našli priliku da ostvare izuzetan prostorni akcenat. Bela snažna vertikala poput stuba ponavlja se na sva četiri ugla i celu kompoziciju povezuje efektnom ikonografskom armaturom. Nije pri ovome zanemarljiva ni upotrebna pogodnost u širokoj cevi nesmetane protočnosti i, još više, u neograničenoj trajnosti betona kao primenjenog materijala.
       Devedeset raznovrsnih stanova, koliko sadrži ova zgrada, funkcionalno su koncipirani u maniru poznate "beogradske škole" sa ekonomičnim iskorišćenjem površina i dobrim internim komunikacijama. U prizemlju su smešteni lokali različitih namena, a aneks sa garažama biće dograđen u drugoj fazi.
       Autori su na ovom objektu uverljivo pokazali kako se upotrebom klasičnih građevinskih sredstava može iskazati moderan stvaralački stav uz poseban kvalitet da visok likovni intenzitet bude uspešno održan na celokupnom fasadnom okviru.