NASLOV: "Elizabeta", Velika Britanija, 1998.
REŽIJA: Šekar Kapur
SCENARIO: Majkl Herst
ULOGE: Kejt Blančit, DŽefri Raš, Kristofer Ekleston, DŽozef Fajns, Ričard Atenborou

      Vuk Pavlović
      
       Mada je film "Elizabeta" snimljen pre dve godine, dobro je što se ipak pojavljuje pred našom bioskopskom publikom, pošto se radi o prvoklasnoj istorijskoj drami o engleskoj kraljici Elizabeti I, u režiji Indijca Šekara Kapura i po scenariju Majkla Hersta.
       Radnja filma počinje 1556. godine kada nakon Henrija VIII Engleskom vlada njegova okrutna poluluda kćerka Marija Tjudor ("krvava Meri") koja se svirepim inkvizicionim katoličkim metodama obračunava sa protestantima, pa tako utamničava i svoju mladu polusestru Elizabetu (Blančit). Posle njene smrti Elizabeta dolazi na presto i zatiče opustošenu i opljačkanu zemlju okruženu jakim neprijateljima. Na dvoru nailazi na otpor i spletke i primorana je da se bori protiv moćnog i vlastoljubivog vojvode od Norfolka (Ekleston), iza koga stoji dotad vladajući katolički kler. Uz pomoć lorda Barlija (Atenborou) i ser Fransisa Volsingema (Raš), Elizabeta se postepeno razvija u mudru kraljicu, inauguriše jedinstvenu anglikansku crkvu i pokušava da nadvlada opasne protivnike. Međutim, ne bi li osigurala spoljni mir slabašnoj državi, predočava joj se udaja ili za španskog ili za francuskog kralja, zbog čega se ona odriče stare ljubavi erla od Lestera (Fajns), što će pokrenuti novu lavinu nevolja, intriga i izdaje.
       Scenarista Herst nije imao nimalo jednostavan zadatak ako se uzme u obzir da je Elizabeta I nacionalna svetinja, kraljica pod čijom je dugom vladavinom Engleska doživela procvat (tzv. zlatno doba). On se stoga odlučio na uspešnu kombinaciju dramske i biografske priče koja obuhvata period od Elizabetinog dolaska na tron, pa sve do momenta kada ona izrasta u značajnu istorijsku figuru. Glavni akcenat je stavljen upravo na njenu ličnost, na mladu ženu koja je naprosto bila prinuđena da prerano sazri i dohvati se ogromne odgovornosti. Herst je spretno pleo priču o Elizabeti, postupno gradirajući njen složeni lik od nežnog devojčurka do odlučne vladarke koja shvata da se politika ne vodi srcem već glavom, odnosno čvrstom rukom. Odlično razradivši sijaset pitoresknih karaktera i kompleksne odnose među njima, Herst ih veristički obavija otrovnim okruženjem tadašnje smutne epohe i izuzetno zanimljivim događajima, ispoljenim kroz sjajno povezane scene, slojevitu dramaturgiju i rezak dijalog prošaran razgaljujućim humorom.
       Opet, reditelj Kapur se nije libio da do maksimuma insistira na crnoj boji koja izvire iz scenarija, efektno dočaravši mračnu atmosferu engleskog dvora, punu netrpeljivosti i opakih zakulisnih igara. NJegov režijski pristup odlikuju rafiniran stil, interesantni pokreti kamere na tragu ekspresionizma i druga upečatljiva vizuelna rešenja, čime je, posebno u ključnim sekvencama, pravovremeno ubrzavana radnja filma, konstantno držan visok nivo napetosti i neizvesnosti, te dat angažovan i izbalansiran pogled na sjaj i bedu XVI veka, prožet snažnom i eksplicitnom antikatoličkom porukom.
       Treći stub na kome počivaju veliki dometi filma satkan je od bravurozne glumačke podele, a naročito kreacije Kejt Blančit - lako i meko je nosila ovaj film, na facinantan način odigravši hrabru i harizmatičnu kraljicu nemirne duše.
       Generalno, u "Elizabeti" gotovo da nema nijedne slabe tačke, reč je o vrhunskom ostvarenju, uzbudljivoj istorijskoj dramskoj storiji, daleko, daleko od klasičnog holivudskog spektakla.