NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Iz tame svetlo

Pod tim sloganom održan je u Užicu Peti jugoslovenski pozorišni festival, smotra najboljih koja bi u budućnosti mogla prerasti u međunarodni festival, možda festival suseda

      Nije bilo predstave koja nije završena nekom smrću. Gledaoci nisu izlazili iz sale, ali mnogi nisu krili osećanje mučnine, posebno posle "Roberta Cuka" koji je doživljen i kao glorifikacija nasilja. "Slika sveta koju ovo pozorište daje, jeste tamna, ali ona je tako izložena da pred njom moramo ostati zapitani zašto je takva", primećuje Ognjenka Milićević, predsednica žirija Petog jugoslovenskog pozorišnog festivala u Užicu. U izboru Aleksandra Milosavljevića u sedam dana, od 4. do 11. decembra, osim pomenute Koltesove drame, prikazani su "Divlji med" Majkla Frejna (kao i "Cuko" predstava Ateljea 212), "Antigona u NJujorku" Januša Glovackog (Grad teatar Budva), "Bokeški D-mol" Stevana Koprivice (Centar za kulturu Tivat), "Šest lica traži pisca" Pirandela (Novosadsko pozorište) i dve Ibzenove drame, "Per Gint" (Narodno pozorište Užice) i "Heda Gabler" (Narodno pozorište Subotica).
       Pokazalo se još jednom da je festival našao dobru formulu u "najboljim predstavama", koliko god sam termin bio podložan kritičkom sudu. Utisak je da je upravo ove godine ta formula bila efektna, u tom smislu što je jugoslovenski teatar predstavljen u slici možda lepšoj nego što ona u stvarnosti jeste. U svakom slučaju, selektivni program imao je ujednačen, u dva-tri primera visok kvalitet, s predstavama koje se, kako je zapaženo, mogu svrstati u prvi teatarski red. Građene na dobroj literaturi, one svedoče o ozbiljnom naporu da se u središte pažnje stave suštinska pitanja ljudske sudbine i njene tragičnosti, što je izvan preovlađujućeg, bulevarsko-zabavljačkog toka, naše aktuelne pozorišne produkcije. Otuda je gledalac u prvi mah bio malo zatečen, ali ne i uskraćen za vrlo živu i, reklo bi se, kreativnu komunikaciju sa prikazanim delima. "Takvu publiku nisam videla na drugim festivalima, ni na Sterijinom pozorju", kaže Ognjenka Milićević, misleći pre svega na stepen razumevanja s kojim su praćene predstave i na reakcije koje govore o odnegovanoj pozorišnoj kulturi. Svih sedam večeri velika sala užičkog pozorišta bila je dupke puna, mahom mladih ljudi (uz petsto mesta još stotinak pomoćnih sedišta), a jedva da se od zainteresovanih moglo ući u dvoranu Narodne biblioteke gde se razgovaralo o predstavama. I po tome se užički festival izuzima.
       Održan pod sloganom koji ima višestruku simboliku, "Iz tame svetlo", festival je podelio sudbinu prelomnih vremena, što će reći da je na svojoj koži osetio neke efekte društvenih i političkih promena. Prevedeno na praktični jezik, to znači da se, da bi opstao, morao izboriti sa egzistencijalnim problemima "tranzicije", u prvom redu onim finansijskim. Glavni izvori finansiranja - Vlada Republike Srbije, Vlada Republike Crne Gore i Opština Užice - nisu presahnuli, ali je pomoć s te strane ove godine bila gotovo simbolična. Presahnuli su sasvim, još lane izdašni, sponzorski izvori. Takozvana Šešeljeva uredba po kojoj javnim preduzećima nije dozvoljeno da kao sponzori pomažu, između ostalog, i kulturne manifestacije,
       osim ako za to nemaju posebno odobrenje, stvorila je apsurdnu situaciju o kojoj, s gorkim smeškom, govori Zoran Stamatović, direktor užičkog pozorišta i direktor festivala. Apsurd je u tome što onaj koji bi želeo da pomogne festival, mora da moli vladu da mu to dozvoli. Ne važi, dakle, više ona da se poklonu zubi ne gledaju. Čak i da poštuju proceduru, potencijalni darodavci, a s njima i festival, moraju računati sa komplikovanom administrativnom procedurom. Neke molbe su na vreme upućene, ali odgovora nema ili će u najboljem slučaju, prognoziraju cinični optimisti, stići do naredne jeseni. U međuvremenu, organizatori su upućeni na našu tradicionalnu igru dovijanja. Ali, dovijanja nema u činjenici da svi u užičkom pozorištu, od portira do direktora, sve poslove za festival rade bez ikakve nadoknade, besplatno, pri tom s platama koje su više nego skromne, ponižavajuće (najveću ima direktor, nešto više od tri hiljade dinara).
       Deo sredstava namaknut je od ulaznica koje su, za užičke prilike, izuzeno skupe: 1 500 dinara komplet. U pomoć su, objašnjava Stamatović, priskočile uspešne firme tako što su karte otkupile za svoje radnike. Taj otkup nije, kao što to obično biva, proizveo "mrtve duše", naprotiv. Festival je, podseća Stamatović, pao u nezgodno vreme, a vreme je nezgodno zato što su politika i političari, a od njih ipak mnogo toga zavisi, zabavljeni svojim brigama. "Živimo za trenutak kada ćemo mi biti važniji od politike i političara."
       Dok se ne sačeka taj trenutak, Užičani su čvrsto rešeni ne samo da održe festival nego i da ga unaprede, s idejom da on možda preraste sadašnji, jugoslovenski, okvir. Da li bi to bio festival najboljih predstava pozorišta iz bivših jugoslovenskih republika ili festival pozorišta jugoistočne Evrope, na koju mogućnost oprezno upućuje Branko Popović, umetnički direktor festivala? Ili bi, prema jednom zanimljivom predlogu, mogao postati festival suseda, što bi njegov prostor proširilo izvan granica bivše Jugoslavije. Bilo kakvo ime da dobije u tako ambicioznoj koncepciji, festival ni finansijski ne bi mogao ostati u domaćim okvirima. Užičani već prikupljaju adrese međunarodnih organizacija i fondova koji bi eventualno bili konkretna podrška njihovoj ideji.
       Dodajmo ovom izveštaju informaciju o nagradama koje nose ime Adraliona, glumca koji je postao svetac. Nagrađeni su: "Divlji med" (predstava), reditelji Dejan Mijač i Boro Drašković ("Divlji med" i "Antigona u NJujorku"), Miodrag Tabački (scenografija, "Per Gint"), Snežana Kovačević (kostimi, "Per Gint"), Anđelika Simić (najbolja ženska uloga, Heda Gabler), Tihomir Stanić (najbolja muška uloga, Platonov u "Divljem medu"), Nenad Jezdić (najbolja epizoda, Osip u "Divljem medu"), Jelena Đokić (Katarina u "Bokeškom D-molu") i ansambl Novosadskog pozorišta (kolektivna igra). Posebno priznanje dodeljeno je ambasadoru Kraljevine Norveške u Jugoslaviji koja je omogućila postavljanje Ibzenovih drama na užičkoj i subotičkoj sceni.
      
       FELIKS PAŠIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu