Kad se pročulo da nekada najveća crnogorska državna banka, Montenegrobanka, ne može da naplati velika potraživanja od svojih dužnika, mnogi su požurili da podignu svoje uloge i tako spasu šta se još spasti može. Čak i predstavnici međunarodnih organizacija u Crnoj Gori

      Lanac nelikvidnosti crnogorske privrede konačno je počeo da puca, a samim tim je došlo i vreme da neko plati račune. Prvi kandidat za plaćanje računa, prema sadašnjim propisima, jeste Montenegrobanka, nekada najveća crnogorska banka. Za ovu banku postala je nemoguća naplata 73 miliona maraka koliko joj klijenti duguju, a čije bi ih vraćanje vratilo u normalnu poslovnu situaciju. Najveći dužnik sa 20 miliona maraka je Kombinat aluminijuma iz Podgorice, a značajno dugovanje od deset miliona ima i Ulcinjska rivijera. Da je situacija ozbiljna pokazuju i zaključci Upravnog odbora Montenegrobanke, gde se kaže da će u cilju naplate dugovanja blokirati račune, a kao krajnja mera naplate koristiće se i sudovi.
       Blokada računa koju su izveli bankari iz Podgorice bila je neuspešna. Račun Kombinata aluminijuma bio je blokiran samo kratko vreme, a ponovo je otvoren nalogom suda, institucije koju je Montenegrobanka htela da upotrebi u svoju korist. Da od naplate za sada nema ništa potvrdio je i generalni direktor Božidar Gazivoda ekspomoćnik guvernera NBJ, koji je kazao da sva preduzeća dužnici, uprkos blokadi računa, posluju normalno. Likvidnost ispod kritičnog nivoa potvrđuje i odluka Upravnog odbora da se izda deo poslovnog prostora, kao i da se racionalizuje broj zaposlenih i njihove zarade. Ovih dana je raspisan i konkurs za prodaju pojedinih poslovnih prostora, od kojih se najatraktivniji nalazi u centru Londona. Nezvanične informacije govore da su manji deponenti počeli da podižu svoje uloge. Isti je slučaj i sa stranim komitentima, predstavnicima međunarodnih organizacija u Crnoj Gori, koji su preko Montenegrobanke primali doznake iz inostranstva i koji su u više slučajeva povukli novac sa računa. Ove informacije niko nije želeo zvanično da potvrdi, ali se kao indirektna potvrda mogu tumačiti Gazivodine reči da i takvi potezi spadaju u bankarsko poslovanje.
       Od dužnika na njegove optužbe odgovorio je jedino direktor Kombinata aluminijuma Mihajlo Banjević, koji je rekao da su kamate Montenegrobanke zelenaške. On je naglasio da je došlo vreme da se izabere ko će u lancu nelikvidnosti i dugovanja snositi najveće posledice, i da rukovođenje manjim zlom za tu ulogu predodređuje banke, a ne privredu. Banjevićeve reči dobijaju na težini ako se ima u vidu da je on član Glavnog odbora DPS-a, najveće vladajuće partije. Da država još ne koristi sve instrumente koji su neophodni u cilju naplate dugovanja govore reči Slavka Drljevića direktora Hipotekarne banke, najzdravijeg finansijskog igrača u Crnoj Gori. Nenaplativa potraživanja, "kategoriju koja ne postoji u normalnom svijetu" on vidi kao posledicu višedecenijske prakse tolerisanja finansijske nediscipline. Nelikvidnost crnogorske privrede prema njegovim rečima, jeste posledica trošenja više novca nego što je zarađeno na nivou cele države. "Priča se o privrednom rastu i kaže se da je ovogodišnja stopa rasta devet procenata. Ako privreda tako napreduje, zbog čega niko nema novca?", upitao se Drljević, ističući problem visoke javne potrošnje u Crnoj Gori, kao i velikog spoljnotrgovinskog deficita. On je slučaj sa Montenegrobankom označio samo kao početak, jer je "nelikvidnost dugo rešavana doštampavanjem novca, što je uvođenjem nemačke marke postalo nemoguće". Drljević je često isticao potrebu "povlačenja linije" u ekonomiji, ispod koje bi ostale firme koje mogu da prežive, a što do sada nikome nije palo na pamet da uradi.
       Možda je zato Montenegrobanka samo "vrh ledenog brega" što je jednom prilikom kazao i Gazivoda, koji se nakon nekadašnje pozicije v.d. guvernera NBJ, ponovo našao u pogrešno vreme na pogrešnom mestu. Ovaj put je izgleda hteo da izbegne odgovornost za situaciju kojoj nije krivac i sa početkom prakse čistih računa otvorio Pandorinu kutiju međusobnih dugovanja koja niko i ne pomišlja da vraća.
       Crnogorski parlament je nedavno izglasao zakone kojima je uređeno poslovanje Centralne banke i poslovnih banaka, a uskoro će se pred poslanicima naći i predlog zakona o hartijama od vrednosti. Svim ovim propisima predviđa se stroga finansijska disciplina i pitanje je koliko će crnogorsko bankarstvo uspeti da se dovede u red. Bankarski sektor je ranije i uspevao da se iz gubitaka izvlači kreditima iz primarne emisije i šticungom, što je sada nemoguće. Ranije su dužnici olako pozajmljivali novac svesni da vreme radi za njih, što sada nije slučaj. Ako bi i postojala volja za konačno svođenje dužničko-poverilačkih odnosa, pitanje je da li bi se ono moglo izvesti, jer ne postoji čak ni validna dokumentacija o njima. Svaka firma ima svoje papire i svoju verziju priče koliko joj se duguje i koliko je drugome dužna. Zdrava valuta u zvaničnom prometu, u slučaju Crne Gore nemačka marka, samo je prvi korak ekonomskih reformi. Ipak, to je veoma značajan korak, koji pokazuje stvarno stanje ekonomije, koje je, ma kako bolno, bolje od života u iluzijama obojenim sveže štampanim novcem.
      
       BOJICA BOŠKOVIĆ