NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Bez velikih promena

DŽordž Buš Mlađi postao je 43. predsednik Sjedinjenih Američkih Država posle maratonskog utvrđivanja rezultata, sa manjim brojem glasova od suparnika, ali legitimni predsednik koga sada podržavaju i glasači iz suprotnog tabora

      Potpredsednik SAD Al Gor morao je drugi put da čestita pobedu svom protivkandidatu iz Republikanske stranke DŽordžu Bušu Mlađem u jednoj od najvećih "trka" za mesto predsednika Sjedinjenih Američkih Država. Demokrata Gor je dobio više glasova od samih glasača, no pošto u Americi, prema njihovom izbornom sistemu, ne odlučuju pojedinačni birači, već elektorski glasovi svake države - Gor je izgubio. Naravno, bilo je to posle više od šest nedelja i to je rešeno sudskom odlukom. Međutim, Gor koji je u toku sudskih preglasavanja i ponovnih brojanja glasova izjavljivao da "ingnorisanje glasova znači ignorisanje demokratije", sada je progutao svoju pilulu, a da li mu je zapinjala u grlu, to samo on zna.
       Tako je Buš treći američki predsednik za koga nije glasala većina američkih građana. Iako se očekivalo da će Buš zbog toga doživeti veliku nepopularnost stvari su se odmah promenile. Buš je, odmah nakon pobede, objavio imena ljudi koji će mu pomagati tokom naredne četiri godine. Već je bilo poznato da će njegov potpredsednik biti Dik Čejni. Iznenađenje, iako očekivano, bilo je postavljanje Kolina Pauela za državnog sekretara SAD, a potpuno neočekivana bila je njegova odluka da drugo mesto u oblasti sporta i politike, savetnika za nacionalnu bezbednost, dobije Kondoliza Rajs, mlada (45) crnoputa Amerikanka.
      
       Ličnost godine
       Ubrzo posle toga DŽordž Buš je izabran za ličnost godine u uticajnom i tiražnom američkom nedeljniku "Tajm". To ne bi bilo čudo, jer su brojni američki predsednici tokom svog mandata, u raznim situacijama, postajali "ličnost godine" u izboru ovog nedeljnika. Međutim, u tom izboru su bili i Čang Kajšek (1937. godine), Adolf Hitler (1938. godine) i Josif Visarionovič Staljin (1939. godine).
       Iznenađenje je to što je Buš postao ličnost godine nekoliko dana posle odluke Vrhovnog suda Sjedinjenih Država da se zaustavi ručno glasanje i Buš je sa jednim elektorskim glasom viška i nekoliko stotina hiljada glasova birača manjka postao 43. legitimni predsednik Sjedinjenih Američkih Država.
       Kako američke novine pišu, Buš je ušao u izbornu trku sa manje iskustva u javnom životu od ijednog američkog predsednika i sa više novca potrošenog u četiri meseca kampanje no što su drugi skupili tokom dve godine. Uspeo je da pobedi veoma iskusnog Gora koji je uz popularnog Klintona imao i svoje lične "obožavaoce".
       Iako su mnoge američke novine često citirale Buša u rubrici "Citat dana", naglašavajući da je to, u stvari, "biser dana", prema analizama urađenim na Internetu, naročito posle televizijskog predstavljanja kandidata u kojima je, nama evropskim gledaocima Gor izgledao daleko elokventniji, Buš je bio znatno razumljiviji biračima a na kraju, ispostavilo se, i sudijama Vrhovnog suda SAD.
       Pošto je bio jasniji u svakoj republikanskoj temi: hladnom ratu, kriminalu, ekonomiji, nastavio je da napada demokrate na njihovim temama kao što su obrazovanje, zdravstvo i osiguranje. To je ukratko objašnjenje nedeljnika "Tajm" zašto je DŽordž Buš Mlađi pobedio, kao i činjenica da je svoje neiskustvo nadoknadio virtuoznošću nastupa, ne braneći se od napada demokrata i Gora, što je protumačeno kao znak iskrenosti.
      
       Legitimni predsednik
       Iako su Evropljani većinom navijali za Buša jer im je dojadila osmogodišnja demokratska (Klintonova) pasivna spoljna politika (pitalo se da li je oni uopšte i imaju) ili sve "presecaju preko kolena", američki glasač se za Buša odlučivao po potpuno drugom principu. Bez obzira na sve, prema najnovijim istraživanjima drugog uticajnog američkog nedeljnika "NJusvika", 68 procenata Amerikanaca smatra Buša legitimnim predsednikom.
       Dvadeset devet posto Amerikanaca misli da će obrazovanje biti njegov prioritet, 18 posto socijalne reforme (tipične demokratske teme). I za sve što se dogodilo uglavnom ne okrivljuju Buša već Vrhovni sud SAD.
       U drugim istraživanjima koja se ovih dana neprestano obavljaju širom Amerike, najneobičnije je mišljenje da će Buš uspeti da "ujedini naciju" koja se u jednom trenutku bila podelila. Naravno, reč je o nečemu sasvim drugom. Amerikanci su svesni činjenice da su najjača država na svetu kojoj više ne mogu da izmisle i zamisle neprijatelje kao što su bili Kina ili Rusija (SSSR i ostale članice Varšavskog ugovora), a osmogodišnja vladavina demokrata i Klintona dovela je zemlju do novog ekonomskog uspona tako da joj je smetala samo "trapava" Klintonova spoljna politika.
       Sada se nadaju da će Kolin Pauel sa svojim velikim iskustvom i poslovičnom uzdržanošću kada treba primeniti oružane snage SAD, biti pravi savetnik gospodinu Bušu i dobra dopuna jer kako kažu, gospodin Pauel ima tri stvari koje Buš nema: on je ratni heroj, mudar govornik i voljen među Amerikancima. Ta kombinacija i Bušu daje novu težinu, a istovremeno znači da novi državni sekretar nikada neće biti otpušten, Buš mu nikada neće dati ostavku zbog nečega a on nikada ne može postati predsednik umesto predsednika.
      
       MILAN DAMNJANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu