NAZIV: Iz okruženja
AUTOR: Simon Simonović
IZDAVAČ: Tanes, Beograd 1999.

      Bogdan A. Popović
       U prvi deo ("Sjećanje na oca") osme Simonovićeve pesničke knjige složene su motivsko-tematski srodne pesme iz prethodnih zbirki i pregršt njima primerenih, novih; drugi deo ("Završni radovi") sadrži samo nove, neobjavljene pesme. Zbirku Iz okruženja bi, dakle, valjalo videti kao jednu mogućnost "bilansa" dosadašnjeg Simonovićevog pevanja. Sam pesnik pomaže da preciziramo koja je to mogućnost. Naslovi prethodnih dveju njegovih zbirki bili su, naime, Snovi na okupu (1993) i Nesanice (1995). Pesme svrstane u novu zbirku dočaravaju - tako sugeriše jedan njen stih - šta se, u Simonovićevoj pesničkoj realnosti, zbiva posle snova i nesanica.
       U središtu celine koju obrazuju pesme prvog bloka boravi - kako pesnik u Napomeni kaže - njegov otac. Ili, ako sebi dozvolimo proširenje ovog saopštenja, sve ono što se, kao duhovno pa i emocionalno nasleđe, preko oca na sina prenelo užlebljujući se u njegovu svest i podsvest. Štaviše, iščitavajući pronađen očev dnevnik, govorni subjekt otkriva šta se, zapravo, s njim samim dogodilo. Uključuje se u kontinuitet vremena, poistovećuje se sa sudbinom svoje porodične loze. I, razume se, ne samo sa njenom sudbinom. Reč je, svakako, o nasleđu nepodložnom vremenu i aktuelnim okolnostima. Kad pritisak realnosti preti da zamrači vidike, "Rodno klupko počinje da se odmotava". Upleteni su u ovo klupko pesnikovi srodnici, preci i potomci, događaji i doživljaji s njima u vezi, ali i legende i običaji njegovog kraja. Ponekad i fragmenti iz narodne i umetničke književnosti. A to će reći: emocionalna ispunjenost, ljubav bez senke i integrisanje u duhovnu vertikalu nacionalne tradicije - to je kombinacija koja odoleva vremenu sumraka smisla.
      
       Sudimo li po prethodnim Simonovićevim knjigama, pokušaj ostvarivanja jedne snovite realnosti (suprotstavljene kolektivističkim zabludama i moralističkim iluzijama, metafizičkim presudama ništa manje) nije imao izgleda na uspeh. Okretanje "tekućim, zemaljskim pitanjima" rezultiralo je permanentnim nesanicama. Uzrokovane aktuelnom stvarnošću, one su nastavljale da "vitlaju"... NJihovo se prisustvo oseća i u drugom delu nove zbirke, ponajviše preko njihovih posledica na svest i emocionalni kapacitet lirskog subjekta. "Posle pustih snova i tvrdih nesanica" - svedoči uvodna pesma drugog bloka - "Bajati su melemi, prskaju plikovi,/Vrpolje se, svrbe slova iz okruženja". Terapeutski načini ublažavanja dejstva "okruženja" neefikasni su, opšte okolnosti ugrožavaju samu bit ljudskosti. Od ljubavi između čoveka i žene ostaju samo izgovorene reči. "A one" - veli pesnik - "ne svedoče... nisu ni izbliza trag da smo se našli". Znači to, u isti mah, da pesnik izražava sumnju u mogućnost stvaralačkog prevladavanja haosa: u vremenu "đavoljih poslova", njegovu težnju da svoj "plod" dovede do zrenja, smenjuju osećanje besmisla i letargija.
       Bili smo u prilici da, povodom prethodnih Simovićevih zbirki, konstatujemo: svojstva koja tekstu obično obezbeđuju poetski kvalitet - kondenzovan izraz, ritam, figurativna energija, asocijativno-simbolički naboj, imaginativna snaga itd. - u njegovim pesmama na prvi pogled nisu uočljiva. Bezmalo sva sredstva ekspresije primerena su smeranoj tematskoj jednostavnosti. Čine se "obična" ali, delimičnom ili čak korenitom promenom funkcije, deluju na neobičan način i sa neuobičajenim učincima... Pesnički jezik sasvim blizak govornom, motivi i teme iz banalne svakodnevice, iz sfere privatnosti začinjene osećajnošću i pojedinostima koji nas se malo tiču, neretko lokalni kolorit, svedena značenja, a ipak - pesme koje se pojedinačno i udruženim delovanjem drže na opštoj ravni. Posredujući "razmenu nesanica" ostvaruju viziju duha vremena koja emituje i te kako značajne ideje. Da nije autentičnog pesničkog majstorstva, takav ishod izvesno ne bi bio zamisliv.