U istrazi se Bracika brani Slobodanom Miloševićem. Tvrdi da je radio po njegovom naređenju

      Mihalj-Braca Kertes, bivši direktor Savezne uprave carina, za sebe je voleo da kaže da je duvanio, hranio, pojio, oblačio i vozio Jugoslovene. Radio je to toliko "predano" da je dospeo i pred sud. I tek što su se probuđene narodne mase ponadale da je njegovim hapšenjem i saslušavanjem počela najavljena opsežna borba sa korupcijom i kriminalom, isprečila se pravna država. Tek što mu je određen jednomesečni pritvor (da ne bi ometao dalju istragu), Bracika se pozvao na poslanički imunitet i napustio zatvor.
       Kertesov advokat je sudu predočio da je bivši ministar za narod poslanik Skupštine Srbije iz poslednjeg saziva koja je raspuštena i da mu mandat poslanika traje do izbora novih poslanika na izborima 23. decembra. To je potkrepljeno stručnim mišljenjem šefa katedre za javno pravo Pravnog fakulteta u Beogradu Ratka Markovića, Bracinog doskorašnjeg partijskog druga i jednog od čelnika Miloševićevog režima. Mada ima stručnih mišljenja da je takvo tumačenje suviše formalno jer "poslanički imunitet služi da poslaniku omogući neometano obavljanje poslaničkih dužnosti i obaveza" kojih, sa raspuštanjem Skupštine, nema.
       Svemu je prethodio višednevni informativni razgovor sa Mihaljom Kertesom u MUP-u Srbije i dvonedeljno "češljanje" dokumentacije u Saveznoj upravi carine, posle čega je Kertes sa krivičnom prijavom za zloupotrebu službenog položaja prosleđen istražnom sudiji. Kako se u šturom saopštenju MUP-a Srbije navodi, on je uhapšen zbog "osnovane sumnje da je izvršio krivično delo protivzakonite naplate i isplate, tako što je tokom ove godine ustanovio i naložio naplatu određenih dažbina od 2 870 070 nemačkih maraka i 31 062 080 dinara, za koje nije postojao pravni osnov.
      
       Serviser rashoda
       Prema saznanjima NIN-a iz policijskih izvora, Kertes je u informativnom razgovoru uglavnom ponovio ono što je nedavno rekao u intervjuu "Nedeljnom telegrafu". Tačnije, priznao je da je kao direktor Savezne uprave carina proteklih godina "servisirao" različite državne i partijske rashode. U intervjuu je naveo da je delio i šakom i kapom ("još i još za još") za vojsku, policiju, penzionere, zdravstvene ustanove, socijalni mir, pa i za Hilandar...
       Savezni budžetski inspektor Milutin Cekić ga tereti da je samo od 1995. do 1997. godine državnu kasu olakšao za više od milijardu dinara, tako što je milione prebacivao sa računa SUC-a na račune raznih srpskih firmi sa objašnjenjem da su uplatili više novca za razne poreske i druge dažbine nego što je trebalo. Kako je Cekić naveo u štampi, najviše novca je dobila "Beoagencija", koja posluje u sklopu Beogradske banke, Komercijalna banka, Direkcija za robne rezerve i carina.
       Posle njegove smene 6. oktobra (kada je u Saveznu upravu carina upao DOS-ov krizni štab da bi sprečio uništavanje dokumentacije i razvlačenje imovine), pronađeni su spiskovi automobila koje je poklonio između ostalih: Goranu Matiću, Brani Crnčeviću, Dragoljubu Milanoviću, Jovici Stanišiću, Nedeljku Šipovcu, Gorici Gajević... Posle primopredaje u SUC-u, u njegovom kabinetu je pronađen arsenal oružja: 10 pušaka, 32 pištolja i 6 000 metaka.
       Od svog dolaska 4. maja 1995. godine do 7. oktobra ove godine, od Savezne uprave carina napravio je moćnu i nedodirljivu instituciju. On je postao, kako se govorilo, jedan od najuticajnijih ljudi u zemlji, sa velikim ugledom kod Slobodana Miloševića, nekadašnjeg predsednika SRJ. I od volje direktora Mihalja Kertesa bukvalno je zavisilo carinjenje i uvoz banana i čokolada, viskija i vina, košulja i gaća, limuzina i autobusa.
       Kada je postao prvi čovek carine, Kertes je od nezadovoljnih radnika dobio nadimak - Diktator. NJegovim dolaskom zavedeni su rad i red, što mnogima nije bilo po volji. Carinicima je podelio činove a potom i funkcije. Odanima, iako nisu imali školsku spremu, dao je važna mesta, visoke plate i privilegije da od putnika uzimaju boks cigareta i flašu viskija. Među najodanijim carinicima najviše je, tvrde sami zaposleni, ljudi iz Bačke Palanke, pa je ovo mesto sa najviše carinika po stanovniku. Procene o zaposlenim Bačkopalančanima na carini kreću se od 300 do 800. U Bačkoj Palanci, iz koje je potekao, osnovao je čak i istureno odeljenje za školovanje carinika.
       Na mesto direktora Savezne uprave carina došao je sa poprilično bogatom biografijom i burnom političkom karijerom. Nakadašnji socijalni radnik i sekretar OK SK iz Bačke Palanke, vinuo se u političku orbitu predvodeći antiautonomašku revoluciju u Novom Sadu, kada se 1988. godine proslavio rečenicom da se on kao Mađar ne boji Srba. Potom je usledila politička karijera. Biran je za poslanika u Grockoj, uz osporavanje opozicije i podršku Vrhovnog suda. Upamćen je i kao ministar za narod, jer je bio predsednik Odbora za pritužbe i žalbe građana, ali i kao ministar bez portfelja u vladi Nikole Šainovića. Proslavio se kao pomoćnik ministra unutrašnjih poslova Jugoslavije, kada je savezni SUP "priveo" u MUP Srbije.
       Za Kertesovo ime vezane su mnoge afere, od krijumčarenja oružja u Bosni, preko "duvanskog rata" do "deviznih pozajmica". Bio je lični sekretar i čuvar "majke Srbije" Dafine Milanović. Priznao je u srpskom parlamentu da je prisluškivao i prevodio telefonske razgovore Andraša Agoštona, lidera vojvođanskih Mađara, da bi sve to kasnije nazvao šalom. Upamćen je po srdačnom dočeku prvog predsednika SRJ Dobrice Ćosića ispred Savezne skupštine, potom ga je iz savezne vlade izbacio premijer Milan Panić. Kertes mu je to zapamtio i kao direktor carine mu priređivao "dobrodošlice" na graničnom prelazu ne puštajući ga satima u zemlju.
       I dok je on na graničnim prelazima "trenirao strogoću", crna berza i šverc su cvetali a Srbija malo-pomalo postajala jedan veliki buvljak svega i svačega. Tako je Savezna uprava carina za pet i po godina postala država u državi jer je regulisala robni i finansijski promet, uposlenost kapaciteta i ljudi, uvoz i izvoz.
       Za Vladana Begovića, jednog od trojice carinskih službenika nižeg ranga koji su postavljeni da upravljaju Saveznom upravom carina posle Kertesovog smenjivanja, "Kertes je bio najmoćniji šef carine u istoriji ove zemlje. Bilo je to kao da upravlja tajnim državnim budžetom." Kertes je imao običaj da se hvali kako svojim prihodima finansira državu. "Iz ove fotelje se ide ili u zatvor ili u ludnicu! Ja sam izabrao ovo drugo...", proročki je govorio svojevremeno. Zbog takve odlučnosti naročito su ga cenili članovi SPS-a. "LJudi slični Kertesu mogu sve", radosno je govorio Raka Radović iz Trstenika.
      
       Carinske privilegije
       Kertes ne samo što je mogao sve, nego je mnogima sve i omogućio. Jedan od ljudi koji su zgrnuli izuzetno veliku korist za vreme Kertesovog šefovanja carinom bio je i Marko Milošević, sin bivšeg predsednika Miloševića. Prema tvrdnjama srpskih biznismena, Marko Milošević je sklopio savez sa Kertesom koji je mlađem Miloševiću omogućio potpunu kontrolu nad cigaretama marke "Filip Moris" koje su se prodavale u Srbiji. Profit od jednog kamiona cigareta prošvercovanih u Srbiju iznosio je oko 250 000 dolara. Cigarete i fri šopovi su bili njegov zabran u koji niko nije smeo da zađe.
       Svemoć Kertesa i porodice koja je stajala iza njega osetio je to na svojoj koži i Dušan Zabunović, vlasnik beogradske firme MPS, eskluzivnog uvoznika "grant" škotskog viskija i druge luksuzne robe, kada se 1995. godine sukobio sa Markom Miloševićem. Zabunović kaže da je Marko hteo da otkupi njegov unosni djuti fri šop koji je držao na granici sa Makedonijom. Kada je Zabunović odbio da mu proda, Kertes je poslao buldožere i sa zemljom sravnio objekat vredan više stotina hiljada maraka, da bi se u neposrednoj blizini i na Zabunovićevoj zemlji izgradio novi kompanije "Interspid", u vlasništvu Petra Komljenovića, iza koje je, po Zabunovićevim rečima, u stvari stajao Marko Milošević.
       "Zbog tog slučaja smo zakazali konferenciju za novinare u Beogradu, koja nije održana", priča Zabunović i objašnjava: "To su sprečili naoružani ljudi sa Markom Miloševićem na čelu, koji mi je mahao pištoljem sa laserskim nišanom, psovao i pretio. Nije pomoglo ni moje poznanstvo sa Nenadom Đorđevićem, tadašnjim visokim funkcionerom JUL-a i njegov razgovor sa Mirom Marković, koja mu je rekla da Marko zna šta radi. Đorđević mi je jasno rekao da nije dobro kačiti se sa porodicom Milošević, jasno mi predočavajući da takvim ponašanjem dovodim u pitanje svoju glavu i bezbednost svoje porodice."
       Kasnije je, kako kaže Zabunović, nastupio pakao. Usledile su blokade računa, plenidba robe i milionske devizne globe bez ikakvog pokrića. "Sasvim je drugačije izgledao kada smo 6. oktobra ušli u carinu i zatekli ga kako sa Radovanom Pankovim i Nedeljkom Šipovcem uništava dokumentaciju. Mrtvo hladno mi je na poklon ponudio blindirani BMNJ, jedan o 11 blindiranih automobila koje smo zatekli u carinskoj garaži.
       Samo se može naslutiti šta je od neprocenjive robe i dokumentacije nestalo po drugim magacinima smeštenim na raznim lokacijama. U Dobanovcima je bilo veliko skladište, takozvani sabirni centar. Roba i automobili su bili i u magacinima "Univerzala" i "Metalservisa", kao i na Bežanijskoj kosi kod hotela "Nacional".
       Znao je Braca i da poklanja robu i sa poreklom i bez njega, iako na to nije imao pravo. Tako je svojevremeno, pričaju u njegovoj Bačkoj Palanci, Novosadskom univerzitetu poklonio zaplenjeni mercedes. LJudi sa Univerziteta krenu za Nemačku i na granici ih nemački carinici ljubazno zamole da napuste vozilo jer je ukradeno.
       Nije on zaboravljao ni Bačku Palanku. Samo u ovom gradu poklonio je 27 automobila svojim prijateljima i poslušnicima. Na mnogim objektima, poput Slovačkog doma i fabrike "Jedinstvo", stoje table zahvalnosti njihovom Braciki. Kažu da u "Jedinstvu", firmi za limarsku galanteriju, u nabavnim listovima nema lima jer su ga besplatno dobijali sa carine. Velelepna zgrada carine na Dunavu, koju je počeo da gradi, više podseća na luksuznu vilu nego na administrativni objekat. Na samom ulazu u Palanku ređaju se prazne hale kao ostaci grandiozne šeme za zgrtanje novca ogromne bescarinske zone. Gradić od 25 000 stanovnika imao je četiri fri šopa, a u centru se nalazila i radnja nepoznatog vlasnika sa jeftinom stranom garderobom, za koju Palančani tvrde da je pripadala jednoj od njegovih kćeri.
      
       Lokalni Bog
       Cenjen i uvažavan zbog pomoći gradiću na obali Dunava, uticao je i na septembarske izbore koje su u ovom mestu dobile "leve snage". "Kertes je ovde bio bog", kaže Bogoljub Trkulja, vođa palanačkih demokrata. "Ovde niko nije mogao da održi govor ili da se pojavi na lokalnoj televiziji ako se prvo ne zahvali Kertesu. Prvih godina, kada je bio u Predsedništvu, šetao se gradom i družio se sa građanima, kasnije se pojavljivao u blindiranim kolima i sa telohraniteljima. Tako je došao i 20. oktobra ove godine na svečanu sednicu Skupštine opštine, koju je opozicija, u znak protesta, napustila. Trkulja ističe da je i Kertesova majka u gradu uživala poseban status jer su joj kuću opasanu zidom 24 sata čuvala dva policajca.
       Naročiti pik je imao na otporaše pa je u Palanci govorio: "Kad se pojave 'pesničari', treba ih saseći u korenu." Sedmorici otporaša je suđeno, trojica su tučena, a Miloš Gagić i Stanko Lazendić su morali da beže u Bosnu jer su bili optuženi za "organizaciju atentata na Boška Peroševića". Nemanja Lazić, lider palanačkih otporaša priča da su po gradu morali da sakupe 4 500 maraka da bi Gagićeva majka isplatila za glavu svoga sina.
       Danas je malo onih koji se u Palanci hvale bliskošću sa Kertesom iako su od nje imali mnogo koristi. Marijan Rnić, predsednik Izvršnog saveta Skupštine opštine (iz redova JUL-a), uz napomenu da je bio u sukobu sa Kertesom, kaže da je ova sredina najviše napredovala zahvaljujući Kertesu. "Imao je logiku - misli globalno, radi lokalno. Kamo sreće da je neko gospodina Kertesa mogao da opomene da Bačka Palanka gubi najviše njegovom pomoći. Ali mi smo tražili da nam se vrati ono u šta mi, kao obični ljudi, ulažemo svoje poverenje. Treba ceniti njegov solistički napor da, kao deo orkestra koji deli teško stečena sredstva, ima meru i za svoj kraj."
       Do sada je Bracika, kao neuhvatljiv volšebnik, što svojom spretnošću, što zaštitom koju je uživao, izlazio na kraj sa onima koji su ukazivali na njegove ilegalne radnje. Uvek kada se ukazivala mogućnost da se na dnevni red stavi njegova "utaja poreza" ili podnese krivična prijava, on bi se javno pojavio uz Slobodana Miloševića i od toga ne bi bilo ništa.
       I sada se u istrazi branio Slobodanom Miloševićem tvrdeći da je sve radio po njegovom naređenju. Sigurno je zaboravio svoju omiljenu izreku: "Ako smaknu Miloševića, odoh u šumu, u hajduke, boriću se za njega dok u meni ima kapi mađarske krvi."
      
       SLOBODAN IKONIĆ