Da li će socijalisti, radikali i obnovitelji uspeti da se oporave od septembarskog nokauta i oktobarskog hospitalizovanja?

      Posmatrači Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju verovatno su se začudili kada im se bivši šef jugoslovenske diplomatije i vatreni borac protiv mešanja OEBS-a Živadin Jovanović požalio na maltretman socijalista koji su izloženi zastrašivanjima, pretnjama i medijskoj diskriminaciji. Više od posmatrača po zlu i paklenim namerama poznate organizacije, začudili su se aktivisti "najjače i najveće partije u jugoistočnoj Evropi" koji su na Svetog Nikolu diskretno i bešumno lepili plakate u jednom beogradskom predgrađu. Desetak minuta po završetku velikog posla, grupa nekoristoljubivih levičara videla je kako male, crvene plakate sa porukama "Razmisli, nije kasno!" košava raznosi po izrovanom asfaltu. "Pa, ljudi, partija ovo ne može da toleriše!" uzviknuo je vitalni penzioner sa plavom beretkom na glavi dok su mu kolege malodušno odgovorile "može, može".
       Osoba koja bi pre nekoliko meseci prorekla da će se socijalisti žaliti OEBS-u zbog dosovske strahovlade, a neprikosnoveni vođa srpskih i jugoslovenskih levičara jedva dobiti termin na Televiziji Palma, verovatno bi se nalazila na ozbiljnom posmatranju sve do oktobarskih događanja. Kad je bagerista DŽo postao ikona moderne demokratske Srbije, a progonjeni otporaši počeli da overavaju političke protivnike, zemlja je vraćena u period uspostavljanja višestranačja, koje se prvi put slabo primilo. Tri vodeće stranke, koje su ne tako davno imale podršku nešto manju od 90 odsto biračkog tela, doživele su imploziju a njeni čelnici, izgleda, još nisu shvatili surovu realnost. Iako čelnici pomenutih stranaka nostalgično tvrde da će ponovo biti stari jer će birači uvideti sopstvene zablude, ostali učesnici u političkoj borbi sebi postavljaju sasvim jednostavno pitanje: mogu li se te partije oporaviti od septembarskog nokauta i oktobarskog hospitalizovanja?
      
       Skok levičara
       U razgovoru za NIN, generalni sekretar Socijalističke partije Srbije Zoran Anđelković ne želi da komentariše istraživanja javnog mnjenja, ali kaže da se prema nekim drugim istraživanjima rejting nalazi u stalnom usponu od sredine novembra. "Mi beležimo konstantan rast od vanrednog kongresa partije, prema mojim saznanjima blagi porast imaju i radikali i SPO, dok se DOS nalazi u blagom padu. Recimo, poslednje istraživanje govori da imamo podršku od 23,6 odsto, ali je od tada naš rejting još porastao." On naglašava neravnopravnost partija tokom kampanje i dodaje da su socijalisti organizovali skupove i tribine po mesnim zajednicama, jer velike skupove ili mitinge na otvorenom nisu mogli da organizuju iz bezbednosnih razloga. Upitan zašto se nosilac liste i neprikosnoveni lider partije Slobodan Milošević ne pojavljuje na tribinama ili okruglim stolovima na RTS, generalni sekretar odgovora da to "treba pitati gospodina Miloševića".
      
       Sudbine kumova
       U intervjuu televiziji snažnog erotskog naboja, koji je doživljen kao kruna socijalističke kampanje, Milošević je svojoj partiji poželeo uspeh na izborima zbog čega bi teatrolozi mogli da ga uporede sa brehtovskim glumcem koji pravi autodistancu. Ozbiljan problem socijalista jeste što nikada nisu bili u opoziciji, a problem Miloševićev je što partiju više nikada neće voditi tako čvrsto kao što ju je vodio iz Belog dvora. Nešto ozbiljniji problem je što su opozicionu karijeru opteretili prilično nedoličnim ponašanjem dok su bili na vlasti, a ne bi valjalo zanemariti činjenicu da će partija imati sve manje poslovnog prostora, uvoznih dozvola i kućica u cveću kojim bi se motivisali od politike umorni i zasićeni funkcioneri. U partiji bi mogli da ostanu samo dve vrste ljudi: oni koji zaista veruju u program i oni koji u njoj vide utočište ili zaklon od brojnih istražitelja. Nije poznato kojih ima više.
       Ako je verovati anketama, lica sa pravom glasa izgleda veruju da tog fatalnog četvrtka nije pobeđen samo Milošević već i dvojica ljutih protivnika: Vojislav Šešelj, kome se ne oprašta saradnja sa crvenima, i Vuk Drašković, kome se još teže oprašta nesaradnja sa udruženom opozicijom. Neumorni istraživači procenjuju da bi socijalisti mogli da osvoje od 10 do 15 odsto, radikali mogu da očekuju od 7 do 10 odsto, dok se obnovitelji grčevito bore za ulazak u parlament. Sve tri stranke jesu zabeležile rast rejtinga u poslednjim danima kampanje, zbog čega bi zajedno mogli da osvoje trećinu poslaničkih mesta.
       "U kojoj meri je kampanja fer i korektna, može se videti u NIN-u", kaže za NIN bivši ministar informisanja i generalni sekretar srpskih radikala Aleksandar Vučić, koji smatra da kampanja za decembarske izbore nije zabeležena u istoriji. "Mi ćemo uložiti veliki napor, radićemo ako treba godinu dana da napravimo svedočanstvo o ovim izborima, koje će veoma ubedljivo dokazati da ovakvi izbori nikada i nigde nisu održani." Radikali su skupo platili boravak u crveno-crnoj koaliciji, zbog čega je Šešelj najavio da posle izbora sigurno neće ući u koaliciju sa levičarskim strankama, ali će pregovarati sa svim patriotskim strankama. Nije, međutim, otkrio koje su to patriotske snage a nisu levičari.
       I Šešelj i Drašković su uvideli da je gotovo dve trećine njihovih nekadašnjih birača glasalo za DOS i pokušavaju da, u ime dobrih starih vremena, vrate deo razočaranih koje su samo pozajmili prijateljima iz opozicije. Član predsedništva Srpskog pokreta obnove Vlajko Senić veruje da će njegova stranka povratiti znatan broj birača koji su u septembru glasali za DOS i Koštunicu jer su to glasanje doživeli kao referendum protiv Miloševića. "Milošević je izgubio i mi sada činimo sve da te ljude vratimo njihovoj matičnoj stranci, zbog čega i očekujemo bolje rezultate nego u septembru." On najavljuje da će krajem februara ta stranka održati vanredni sabor na kojem će biti utvrđena nova pozicija pokreta koji je obeležio proteklu deceniju da bi se na njenom kraju borio za opstanak na političkoj sceni. "Naš program se suštinski neće promeniti, ali ćemo sigurno nešto promeniti u našem nastupu, jer se više nećemo baviti u toj meri ideološkim sukobima, već egzistencijalnim problemima, pitanjima privatizacije, ekonomskih reformi."
       Radikalski izgledi
       U periodu između decembarskih i narednih izbora, veće izglede bi mogli da imaju radikali jer su u znatno manjoj meri opterećeni dosijeima o pljačkama i proneverama, ali i zato što je vrh stranke ostao netaknut čak i posle katastrofalnog poraza u Zemunu, radikalskom oglednom dobru. "Čini mi se da se SPS nalazi na putu bez povratka, verujem da će se oni postepeno urušavati sami od sebe, dok će radikali sačuvati tvrdo jezgro pristalica i imati poziciju koju ekstremna desnica ima u svakoj evropskoj zemlji. Znači da mogu da računaju na osam do 12 odsto glasova", ocenjuje sociolog-istraživač Srećko Mihajlović.
       Istraživanja pokazuju da razočarani birači socijalista i radikala idu ka DOS-u i, veći deo, u apstinenciju i neopredeljene birače. "Imamo gotovo istu situaciju kao pre promena, jer je tada oko dve trećine neopredeljenih gravitiralo ka opoziciji, dok je sada dve trećine neodlučnih okrenuto ka bivšoj vlasti", kaže LJiljana Baćević, upravnica Centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje Instituta društvenih nauka, koja se ne slaže sa uobičajenim mišljenjima da je velika popularnost Koštunice i DOS-a i obična posledica podaničkog mentaliteta birača koji uvek i u svim okolnostima glasaju za vlast. "To je pojednostavljeno. Koštunica je postao toliko popularan jer se njegova politika poklopila sa raspoloženjem javnog mnjenja koje odavno postoji, ali je bilo nekako potisnuto. Recimo, veliki broj socijalističkih birača je i pre nekoliko godina, pa i neposredno posle bombardovanja, pokazivao snažnu proevropsku orijentaciju uz ozbiljne rezerve prema SAD, dok se toliko propagirana ideja o savezu sa Rusijom i Belorusijom nije primila. Koštuničini stavovi su se poklopili sa već postojećim raspoloženjem i zato je uspeo da preuzme znatan deo socijalističkih glasova."
       Teoretičari su već videli da će pobeda DOS-a zapravo označiti nov početak višestranačkog sistema, jer će se iz tog svemoćnog dosovskog fronta nužno izroditi ozbiljna opozicija, dočim će stranke iz bivšeg režima igrati marginalnu ulogu, i to pod uslovom da je prilikom kastinga uopšte dobiju. Socijalisti, međutim, smatraju da su takve procene donete u revolucionarnim zanosima u kojima se može desiti da nestane armija od skoro dva miliona glasača, koji su glasali za levicu, radikale i obnovitelje. Iako su birači dali gotovo plebiscitarnu podršku promenama i predsedniku SRJ, koji te promene simbolizuje, građani su nezadovoljni ekonomijom, standardom, političkom situacijom. "Naša istraživanja pokazuju da se stepen nezadovoljstva ljudi vratio na februarski nivo, što upućuje na paradoksalan zaključak da ljudi imaju poverenja u novu vlast, ali su i dalje duboko nezadovoljni", ocenjuje LJiljana Baćević.
       Sve analize profila birača socijalista i radikala kažu da je uglavnom reč o ljudima koji su slabije obrazovani i egalitaristički orijentisani, zbog čega se svakako ne može očekivati da budu fanovi tržišne privrede. Socijalisti željno iščekuju ekonomske reforme. "Mi ćemo ostati partija koja zastupa interese srednjih slojeva - radnike, seljake, penzionere i posebno mlade, a ja sam uveren da će ljudi, koji sada čekaju taj bolji život, vremenom uvideti prednosti levice i ponovo se vezati za naš program. Jer sada vi ljudima govorite o socijalnoj pravdi, besplatnom školstvu, zdravstvu, ali vidite da to ne nailazi na veliki odjek kod ljudi. Tek kada budu bez toga ostali, shvatiće vrednosti našeg programa. To pokazuje i rumunski primer, gde je na vlasti četiri godine bila desnica, ali ljudi su se sada vratili socijalistima", kaže Anđelković. "Naša popularnost će sigurno jačati svakim danom vladavine DOS-a", kratko ocenjuje Vučić.
      
       Trivijalne poruke
       Ako do septembarskih izbora nisu shvatili da ljudi u Srbiji češće posećuju kontejnere nego pozorišta, gubitnici su početkom decembra počeli da, umesto uzvišene, istorijske borbe protiv novog svetskog imperijalizma, vode kampanju zasnovanu na cenama hleba, ulja, svinjskog buta i karata za gradski prevoz. Zaljubljenicima u geostrateške poglede na svet takva kampanja možda deluje trivijalno, ali mogla bi da posluži kao čudotvoran eliksir polumrtvih partija. Srećko Mihajlović napominje da je podrška DOS-a "uslovne prirode" i da građani neće pokazivati budističko strpljenje prema novoj vlasti. "Oni imaju izrazito visoka očekivanja od DOS-a i verujem da će za nekoliko meseci početi da traže rezultate, ali ne verujem da će se vratiti socijalistima i radikalima."
       Sudbina stranaka prema kojima su građani imali osećaj velikog straha i nešto manje poštovanja, zavisiće od sposobnosti velike pobedničke koalicije da artikuliše interese što širih slojeva stanovništva. Kao što je samo tako širok savez mogao da sruši Miloševića i njegove satelite, tako će samo taj savez moći da ga vrati u život. Visoki funkcioneri vladajuće opozicije tvrde da to nikako nije moguće, a na priču o rumunskom scenariju, podsećaju da je pre sadašnjeg lidera Ilijeskua tom zemljom dugo vladao jedan čovek, čiju sudbinu nije pristojno pominjati.
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      

Tri odsto Nekoliko dana uoči izbora, pogled prema nehumano visokom cenzusu upiru Jugoslovenska levica, Stranka srpskog jedinstva, Srpska socijaldemokratska partija (Zoran Lilić) i Demokratska socijalistička partija (Milorad Vučelić). Istraživači javnog mnjenja procenjuju da ni jedna od pomenutih partija nema realne izglede da prekorači prag republičkog parlamenta, jer sve partije zajedno imaju tri odsto biračkog tela. Najviše truda uložile su Stranka srpskog jedinstva koja, na osnovu sopstvenog istraživanja nad 20 000 ispitanika, ocenjuje da će dobiti najmanje 50 poslanika, i Vučelićeva partija, koja je uspela da privuče najveći broj razočaranih socijalističkih funkcionera, ali ne i birače. Najmoćnija politička grupacija u zemlji, Jugoslovenska levica, čije reklamne poruke u spotovima čita predsednik LJubiša Ristić lično, nalazi se ispod jedan odsto.