("Kurs za Evropu", NIN br. 2606)

      Očekivao sam da će nakon intervjua predsednika Republike Hrvatske Stjepana Mesića uslediti bar jedna reakcija ili komentar, imajući u vidu njegovu ulogu u raspadu i ratu na prostoru prethodne Jugoslavije, ali očigledno da mu je u našoj zemlji stvarno porasla popularnost, kako se to posebno naglašava u tekstu. Smatram da nisu sporni sadašnji stavovi predsednika Mesića, ali je sporno što oni znatno odudaraju od njegovih ranijih poteza i ponašanja, i što negiraju bilo kakvu odgovornost za raspad prethodne Jugoslavije i žrtve do kojih je došlo tokom i nakon uspostavljanja Republike Hrvatske.
       Predsednik Mesić, predstavljajući sebe demokratom i humanistom, traži kažnjavanje za sve one koji su učinili krivična dela, sa čime se u potpunosti slažem, ali zaboravlja da je Zastupnički dom Sabora Republike Hrvatske na svojoj sednici od 24.9.1992. godine, pod njegovim predsedništvom, doneo odluku o razrešenju od dužnosti zamenika okružnog javnog tužioca u Gospiću Đorđa Kalanja, sa obrazloženjem da "ne dolazi na posao već devet meseci". Ta odluka objavljena je u službenom glasilu Sabora pod oznakom, Klasa: 712-02/92-04/02, sa datumom održavanja sednice i potpisom predsednika Mesića. Međutim, Đorđe Kalanj je odveden i ubijen sa svojom suprugom i preko stotinu civila iz Gospića i okolnih mesta, oktobra meseca 1991, a nadležni državni organi Republike Hrvatske su bili obavešteni o njegovoj smrti sedam meseci pre razrešenja. Na sednici Sabora bila je diskusija o ovom slučaju, konkretno Đuro Vidmarović (HDZ), što se može videti u službenom saborskom glasilu "Izvješća Hrvatskog sabora", u broju 74, strana 26, ali je diskusija prekinuta nakon izlaganja jednog Srbina, i uz prećutnu saglasnost Mesića. Bez obzira na ovu činjenicu, predsednik Mesić sada obaveštava javnost Hrvatske "da uopšte nije bio upoznat sa ubijanjem Srba u Gospiću"!? (posedujem veći broj časopisa iz RH sa tom izjavom).
       Istovremeno, predsednik Mesić u svojim izjavama, očekuje i zahteva da mu se novoizabrani predsednik SRJ Koštunica izvini "za sve ono što je ova država učinila RH", objašnjavajući to pre svega civilizacijskom potrebom i izvinjenjem predsednika Crne Gore, a da pri tom ne pominje tužbu koju je RH podnela protiv naše zemlje pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu, sa odštetnim zahtevom koji, ako se uzme i tužba BiH pred istim sudom i po istom osnovu, iznosi, po nekim procenama stručnjaka, oko 800 (osam stotina) milijardi dolara. Izvinjenje predsednika Koštunice istovremeno podrazumeva priznavanje krivice i plaćanje ratne štete, a da pri tom nije ni započeto sagledavanje uzroka i posledica rata na prostoru prethodne Jugoslavije, osim ako se izuzmu izjave i ponašanja, koja imaju za cilj prebacivanje krivice na drugu stranu i druge ljude.
       Mislim da su ove dve stvari dovoljne da se shvate želje i namere predsednika Mesića. Sve ono za šta optužuje prethodnu vlast i preporučuje, u najboljoj nameri, novim vlastima u SRJ, može da zahteva, ali tek kada to isto sprovede kao predsednik svoje zemlje. Imaju i oni poveći broj ljudi koje treba poslati u Hag, a treba videti ko će pred tim sudom odgovarati umesto Tuđmana, za koga Grejm Bluit pre neki dan reče da bi sigurno bio optužen za ratne zločine da je živ, mada ima još ljudi u životu, koji su u jednom periodu bili po Ustavu RH i zamenici Tuđmanu, a jedan od njih je i gospodin Mesić. Bilo je puno logora u RH u kojima su ubijani civili, vojnici i drugo stanovništvo Hrvatske. Broj nestalih ljudi, koji su pored ostalih, pred naletom oružanih formacija RH, a pod komandom sadašnjeg načelnika GŠ vojske RH, generala Stipetića, veći od broja onih koje oni traže. Moglo bi se o udelu predsednika Mesića, u njegovim postupcima i radnjama, koji zahtevaju krivično gonjenje, ako ne po drugoj, ono po funkcionalnoj i komandnoj osnovi, mnogo govoriti i pisati ali mislim da je i ovo dovoljno.
      
       DOC. DR ZORAN STANKOVIĆ,
       specijalista sudske medicine, Beograd