Dok je Vuk (Drašković) gledao, lisice su jele meso

      Niko nije tako upropastio batine koje je dobio kao Vuk Drašković. Bivši režim ga je hapsio, tukao, nameštao mu atentate, uvlačio ga u vlast, odbacivao, satanizovao, ali Vuk cenzus nije prošao. Koze su brstile, Vuk ih je samo posmatrao. Usamio se, da ih ne gleda, site.
       Zato je Vuk Drašković gubitnik godine. Mira Marković nije.
       Ima autora koji drže da dr Mira Marković uživa u svemu što se dogodilo. Svi su izgubili, i muž i JUL, samo je ona dobila; u septembru je postala savezni poslanik. Literatura poznaje takav slučaj destrukcije i zadovoljstva. Sada, u ime familije, vrši vlast, što je privlači još od Briona, gde je letovala. Tako da ona, strogo uzevši, nije gubitnica, iako je JUL, kao interesna zajednica, nestao s političke scene, dok će ono što je od njega ostalo, zbog pljačke narodne imovine, privesti u policiju.
       Na kraju krajeva, Mira Marković je, s decom, jedva čekala da im se otac vrati s vlasti. Bar da su se obogatili, nego nisu. Nemaju, veli Mira, materijalno osećanje. I da su mogli da uzmu, ne bi uzeli, što se na Dedinju, kao i u Požarevcu, može videti golim okom. Ostale su im samo ideje, a pred njima je i 21. vek.
       (Ima jedna nevolja: Mira Marković više ne kontroliše kamere, ne može da naredi kako da je slikaju, sada je hvataju u celini i u detaljima.)
       Ako SPS zamislimo kao stablo, onda je JUL ona izraslina u obliku pečurke, koja mu je iscrpla sve sokove. Nikad se JUL nije izlagao izborima, ali se zbog njega trulilo. Do 23. decembra bili smo bolesno društvo jer smo dozvolili da nepuna pola procenta ovlada našim životima.
       Desilo se, na sreću, da je JUL od političke partije preko noći postao neprofitna organizacija.
       U Demokratskoj opoziciji Srbije ne kriju zadovoljstvo što im se Vuk Drašković nije pridružio; opela Draži, dinarska retorika i novokomponovana epika ugrozile bi im izborni rezultat. Kad su imali sreće da, uprkos njihovoj volji, Slobodan Milošević promeni Ustav i raspiše izbore - zašto bi rizikovali! Vuk nije razumeo da se narod promenio; demagogija šajkače više nije prolazila.
       Krenuo je protiv svih i izvršio kolektivno samoubistvo!
       Dok je Vuk bio u formi, vlast se valjala ulicama, tek s bagerom ušla je u komunističke institucije i komunizam je pao. Vuk je pokušao da se snađe:
       - I Velja Ilić i vozač bagera su članovi Srpskog pokreta obnove!
       Poziciju svoje stranke u osipanju ocenio je opet u epskom ključu:
       - Sticajem okolnosti, mi smo danas Milunka Savić, najveća junakinja srpske vojske u Prvom svetskom ratu, koja je posle proboja Solunskog fronta bila čistačica u Hipotekarnoj banci!
       Ova personifikacija uplašila je preostale članove: opet su glasali za DOS! Vuk je ostao bez ijednog poslanika u srpskom parlamentu, a još pre šest meseci bio je najjači u opoziciji, što ga je zavelo i navelo da traži najviše i da izgubi sve. Nikako nije mogao da se pomiri da bilo ko drugi, osim njega, dođe na vlast posle Miloševića. I kad se sve tako tužno završilo, požalio se da je bio medijski blokiran, "žešće nego pod Miloševićem".
       Sve je počelo pogrešnom procenom, u avgustu:
       - Da vidimo ko je ta udružena srpska opozicija! - grmeo je Vuk. - Ti lideri iza sebe nemaju članstvo. Oni nemaju nikakvo uporište među građanima, pa onda manipulacijom, bacanjem prašine narodu u oči... žele da stvore utisak nekakve velike političke snage.
       Vođen tom zabludom, Drašković se karakteristično sočnim tonom obrušio na buduće pobednike:
       - To je psihologija lešinarenja. Doneli su stratešku odluku da je ovo trenutak da rastrgnu SPO. Vuka nema, pa onda lisice treba da jedu meso!
       Najmanje je štedeo Koštunicu:
       - Licemerno je što gospodin Koštunica američku pomoć sebi, svojoj stranci i koaliciji naziva poljupcem smrti. Svi koji ga propagiraju, od medija pa do njegovog tima zvanog G17, primaju američke pare, a Koštunica bi da ih troši i da ih se tobože gadi, jer on, kaže, nije sklon korupciji.
       U ovom segmentu, dakle, gospodin Drašković prihvatio je misao glasnogovornika ondašnjeg režima Ivana Markovića i Gorana Matića o stranim plaćenicima u našim redovima. A kad su ti i takvi, strani plaćenici, u septembru ipak pobedili, Vuk se tešio:
       - Nikakav debakl na saveznim i lokalnim izborima SPO nije doživeo. Na tim izborima, kao i u odbrani izbornih rezultata 5. oktobra, dali smo ogroman doprinos našem desetogodišnjem programskom cilju - da Milošević ode. I, on je otišao.
       Vuk ipak nije mogao biti zadovoljan: došao je Koštunica!
       Progutao je knedlu:
       - Svaki glas za Koštunicu bio je glas protiv Miloševića. SPO je srećan što je dao svojih 600 hiljada glasova DOS-u i Koštunici.
       Očekivao je da mu se tih 600 hiljada glasova u decembru vrate. Nije se vratilo, SPO se zaustavio na tri i po procenta. Repriza debakla. Vuk ćuti, studira grešku. Od toga mu nije lakše.
       Dok je Vuk gledao, lisice su jele meso!
       Vuk je ostao gladan, zauvek.