NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Između vlasti i publike

Ovo što sada imamo je vrhunac koji jednopartijsko novinarstvo može da dostigne, ali za javni medij je važno da pokaže da je oponentno, kritičko mišljenje takođe legitimno i vredno

      Jovanka Matić, komunikolog, istraživač saradnik Instituta društvenih nauka, bavi se analizom medijske produkcije, sadržaja i recepcije. Poslednjih deset godina najčešće je pratila medijsko predstavljanje na izborima, uljučujući i poslednje.
       Trenutno stanje u medijima, uprkos očiglednoj jednoličnosti programa i infromacija, vidi kao pozitivan pomak i prelazni period posle kojeg bi se mogla uspostaviti ravnoteža.
       - Dosad je postojala podela javnosti na dva dela i dve grupe medija koje su podržavale dve različite definicije stvarnosti. Jedni su govorili o rastu proizvodnje i napretku, drugi o propasti. Politički pritisak na medije bio je jak a društvo podeljeno, blokirano i bez međusobne komunikacije.
       Ta podela je sada prevaziđena, uspostavljen je konsenzus, bez kojeg ne može da postoji stabilno društvo. Uspostavljena je saglasnost društva o jednoj platformi, koju reprezentuje DOS, što nije toliko važno, značaj je u tome što sada postoji mogućnost da se u okviru većinske saglasnosti društvo pokrene u akciju i promene. Izašli smo iz faze blokiranosti i ušli u mogućnost razvoja.
       Novooslobođeni mediji priključili su se većinskom konsenzusu i to je dobro. U svakom društvu postoje mediji koji deluju u okviru konsenzusa i kojima je osnovna uloga da učvršćuju društvo na saglasnosti o osnovnim vrednostima zajednice. Kod nas sada ne možete raspravljati o tome da li su nam potrebne demokratske institucije, poštovanje ljudskih prava, saradnja sa svetom... O osnovnim pretpostavkama na kojima počiva društvo ne raspravlja se i zato postoji sličnost u medijima, ali u odnosu na prethodno stanje, to je pozitivan korak.
      
       Sa stanovišta profesionalnih kodeksa, ipak nije dovoljno samo se priključiti konsenzusu. Kako vam u tom smislu izgledaju novooslobođeni mediji?
       - Nova državna televizija napravila je veliki profesionalni napredak jer više nema direktnog propagandnog delovanja. Informativni program očišćen je od svih propagandnih primesa, ali je ostalo oficijelno viđenje stvarnosti. Kad pogledate priloge pojedinačno, svaki je korektan, ali ako pogledate listu aktera i tema, pokazuje se da je to redukovana slika stvarnosti i slika društva viđena samo sa stanovišta zvaničnika. Pristup je i dalje jednostran i nema alternativnog mišljenja. To je povratak na način izveštavanja koji je bio dobro razvijen u jednopartijskom sistemu. Ovo što sada imamo je vrhunac koji takvo novinarstvo može da dostigne, ali za javni medij je važno da pokaže da je oponentno, kritičko mišljenje takođe legitimno i vredno.
       Oni verovatno smatraju da konsenzus još nije dovoljno čvrst i da je njihova osnovna uloga da ga promovišu.
      
       Ima li u tome i odgovornosti nove vlasti?
       - Ono što su negativni znaci vlasti jeste što nije spremna da omogući autonomnost medija. Vrhunac im je što su u upravnim telima jednako zastupljene sve parlamentarne partije. To nije princip javnog servisa koji podrazumeva potpunu autonomiju od vlasti. Mediji su još bliži partijama, nego javnosti, pred kojom bi jedino trebalo da budu odgovorni.
       To se videlo i po načinu na koji je organizovan izborni program. Učinjen je napredak u tome što je svima dato podjednako vreme, ali ono je bilo iskorišćeno na način koji je odgovarao partijama a ne javnosti. Glasačima nije olakšano da shvate razlike, novinari nisu postavljali pitanja koja bi bila u interesu glasača, nego pitanja koja su političarima olakšavala predstavljanje. Mediji još nisu dospeli do položaja profesionalne autonomije, nova vlast još nije shvatila da za to postoji potreba. Osim toga, mediji koji su do juče bili instrument vlasti, teško se prilagođavaju tome da sada treba da postanu instrument publike.
      
       Nezavisni mediji takođe su u nezavidnom položaju. Da li je ugrožen njihov opstanak?
       - Promene umanjuju značaj nezavisnih medija i oni su izgubili ulogu koju su imali. Bili su značajan akter demokratske političke kulture, možda čak značajniji nego same partije, ali sada drugi mediji, zbog veličine, dobijaju veće mesto. Nastao je sukob između ove dve grupe, nezavisni se bore za opstanak na preuređenoj sceni, a oni koji su do sada bili destruktivni imaju mogućnost da se razviju. Radio-televizija Srbije je jednostavno nacionalna televizija koja mora da ima povlašćen položaj jer održava identitet zajednice, neguje zajedničke vrednosti.
       Nezavisni mediji osećaju da im je učinjena neka nepravda, da njihova uloga nije nagrađena. Oni su mali i siromašni, a ako se oslone na tržište, mali su izgledi da prežive jer je i tržište siromašno. Normalno bi bilo da im država omogući opstanak i razvoj, i to ne na osnovu bivših zasluga, nego zato što vlast treba da omogući alternativne glasove u društvu. U tom smislu treba da im pomogne, a ne samo da ih isplati. Treba da omogući veliki raspon mišljenja i da tako promoviše pluralizam.
      
       IVANA JANKOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu