NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Koštunica i Milošević

      Pavković je u celom događaju bio medijator. Oko 18 časova, 6. oktobra, Generalštab su zvali iz novoformiranog Koštuničinog kabineta.
       "Možete li da organizujete susret sa Miloševićem?", pitali su generala.
       "Probaću", odgovorio je ovaj i pozvao bivšeg predsednika.
       "Ne dolazi u obzir", odgovorio je Milošević.
       Petnaest minuta kasnije sam se javio.
       "Može", rekao je, "ovde kod mene, bez svedoka, bez konobara. Niko, samo on i ja."
       Pavković je pozvao Palatu federacije.
       "Ne", poručili su iz predsednikovog kabineta, "neka to bude ovde kod nas."
       "Ne dolazi u obzir", ponovo je rekao Milošević kada mu je prenesena poruka.
       Pola sata kasnije Pavkoviću je rečeno da Koštunica insistira da se vide.
       "Ne dolazi u obzir." Milošević, na samom svom kraju, napušten i obezvlašćen, nije hteo da popusti.
       Iz kabineta novog predsednika probali su još jednom.
       "Koštunica predlaže da i ja dođem na sastanak", preneo je sledeću poruku posrednik Pavković.
       I još jednom je Milošević suvo rekao: "Ne dolazi u obzir."
       Izgledalo je da je zamisao propala. Onda se Pavković potrudio.
       "Hoćete li da ja odem do Koštunice i zamolim ga da dođe?", predložio je usamljenom diktatoru.
       "Može", odgovorio je ovaj.
       Nekoliko vojnih džipova, puhova i mercedesa, zaustavilo se oko 20 časova pred Palatom federacije.
       "Bilo je neobično", pričao je kasnije Koštunica. U vojne džipove ušao je gotovo sam. Novinar Miloš Jevtović, posrednik u razgovorima Koštunice i vojske, bio mu je jedina pratnja. Kada su čuli za ovo, u DOS-u su pretrnuli od straha. Ući, 6. oktobra, u vojna vozila i prepustiti im se, nije izgledalo kao najbolja ideja. Revolucija je mogla da ostane ne samo bez svoje najpopularnije maskote nego i bez jedine vlasti koju je do tada uspela da osvoji.
       "Imao sam poverenja", rekao je kasnije Koštunica, "uvek sam imao poverenja u vojsku. A verovao sam i Jevtoviću. On je procenio da možemo da idemo."
       Milošević ih je dočekao u Užičkoj ulici. Pavković kaže da je to bilo "domaćinski". Koštunica je imao svoje osećaje.
       "Prvi put sam išao kod njega. I mislio sam, dok smo ulazili, mislio sam kako su i ranije ljudi iz opozicije dolazili kod njega, ali uvek kao opozicija. Ja sam dolazio kao čovek na vlasti."
       Dva predsednika i general ušli su u salon. Milošević je očekivao da Koštunica počne razgovor. Koštunica je gledao u Pavkovića. Pavković je rekao:
       "Evo, okupili smo se..."
      
       Koji minut kasnije napustio je sobu.
       Razgovor je trajao sat vremena. Bez zapisnika i svedoka. Kasnije je Koštunica, svedočeći za ovu knjigu, rekao da su samo dve stvari bile sporne. Milošević je najpre tvrdio da mu mandat, bez obzira na rezultate izbora, ističe tek u julu 2001. godine. I žalio se na nasilje na ulicama, pomenuvši slučaj načelnika okruga u Leskovcu, čija kuća je bila spaljena i parfimeriju svog sina na beogradskim Terazijama.
       Mnogo kasnije, u Skoplju, na razgovorima sa Ričardom Holbrukom, predsednik Jugoslavije je, podsećajući se Miloševića, rekao kako mu je, te večeri, 6. oktobra, prebacio samo jednu stvar.
       "Rekao sam mu da je sate i dane proveo razgovarajući s vama", prepričavao je Koštunica američkom ambasadoru u Ujedinjenim nacijama, "a sa opozicijom u svojoj zemlji uopšte nije razgovarao."
       Holbruk se nasmejao.
       "Pa jeste", rekao je.
       Razgovor sa Miloševićem završio se kada je Koštunica pomenuo odluku Ustavnog suda.
       "Ako je to tako, onda je to druga stvar", rekao je Milošević, "nisam to video, ali ako je tako, onda... priznajem."
       "Bio sam iznenađen", kazao je, svedočeći za ovu knjigu, predsednik Jugoslavije, "ne znam da li zaista nije znao za odluku Ustavnog suda, ali gest me je iznenadio."
       Srdačno su se pozdravili. Pavković je pomislio: "Zašto to dan ranije niste uradili. Ničeg ne bi bilo."
       Bivši predsednik je zatim insistirao da Pavković ostane u Užičkoj. Miloš Jevtović je insistirao da se general vrati sa novim predsednikom u Palatu federacije.
       "Ja sam ih doveo", rekao je Pavković, "pristojno je da ih vratim."
       U Palati federacije general i predsednik su popili kafu. Pavković se potom vratio u Užičku.
       "Ja, generale, nema ovde šta da tražim", rekao mu je Milošević. "Rezultati izbora su objavljeni u Službenom listu. Ja samo mogu da čestitam Koštunici i da potpišem. Imaš li ti broj telefona?"...
       ...Vojislav Koštunica se smrzavao u ogromnom kabinetu kada je zazvonio telefon.
       "Ja bih se obratio preko televizije", rekao je Milošević, "ako ste saglasni, pomenuo bih rezultate izbora i javno bih vam čestitao."
       "Saglasan sam", odgovorio je predsednik Jugoslavije i spustio slušalicu...


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu