Da li italijanski vojnici koji služe u mirovnim misijama na Balkanu obolevaju i umiru od leukemije zbog toga što su izloženi zračenju toksičnih materija

      NATO je koristio projektile sa osiromašenim uranijumom tokom bombardovanja BiH i Jugoslavije - jedini je do sada precizan odgovor na pitanja koja su tokom prošle nedelje otvorena u italijanskom parlamentu i na prvim stranicama vodećih dnevnih listova. Ostala je dilema da li italijanski vojnici koji služe u mirovnim misijama na Balkanu obolevaju i umiru od leukemije zbog toga što su izloženi zračenju toksičnih materija, šta je italijanska vlada učinila da ih zaštiti i zbog čega se tek sada otkrivaju podaci o oružju koje je korišćeno.
       Italijanski ministar odbrane Serđo Matarela, odgovarajući na pitanja koja su mu prošlog četvrtka postavljena u parlamentu, tvrdi da je tek tog dana iz sedišta NATO-a dobio izveštaj u kome se navodi da je tokom 1994. i 1995. godine na teritoriju BiH ispaljeno 10 800 projektila sa osiromašenim uranijumom a da je tokom bombardovanja Jugoslavije, samo na Kosovo bačeno 31 000 projektila sa istim sadržajem. To bi, kako su odmah preračunali novinari rimskog dnevnika "Republika", iznosilo devet tona osiromašenog uranijuma. Prema mapama NATO-a koje objavljuju ovdašnji mediji, sa najviše radioaktivnih bombi gađan je region između Prizrena, Peći i Đakovice - upravo tamo gde su sada italijanski vojnici Kfora.
      
       Podnarednikova smrt
       Neposredan povod za otkriće koje zastrašuje italijansku javnost je smrt podnarednika Andrea Antonačija koji je pre dve nedelje u Firenci preminuo od leukemije. Antonači je izvesno vreme proveo u mirovnoj misiji u Bosni kao i šestorica vojnika koji su takođe, prema podacima lokalne nevladine organizacije za zaštitu oružanih snaga, umrli od iste bolesti. Ista organizacija tvrdi da je još jedanaest vojnika obolelo od posledica izloženosti radijaciji osiromašenog uranijuma. Maršal Domeniko Leđero iz vojnog instituta Kočer izjavio je za dnevnik "Manifesto" da su petorica vojnika koji su boravili u Bosni oboleli od leukemije ali i da se osmorica, koji su upravljali helikopterima, leče od različitih vrsta tumora koje su, kako pretpostavlja, mogli da dobiju usled eventualnog prisustva toksičnih materija u hangarima vojne baze Teulada na Sardiniji. Upravo ovaj vojni poligon je mesto na kome je NATO vršio eksperimente sa projektilima napunjenim osiromašenim uranijumom i ispitivao njihovu efikasnost u uništavanju tenkova i bornih kola, tvrdi se u dokumentarnoj reportaži koju je prošle srede emitovala jedna od najgledanijih italijanskih privatnih TV stanica Kanal 5. Meštani Teulade prestrašeni su ovakvim vestima, posebno nakon saznanja da je jedan od vojnika angažovanih na poligonu oboleo od leukemije.
       "Dosta sa brojevima! Recite mi imena" ljutito je reagovao ministar odbrane Serđo Matarela, "Nijedna oružana snaga, ni italijanska ni strana, nikada nije koristila projektile sa osiromašenim uranijumom na poligonu Teulada." Odgovarajući na poslaničko pitanje šestorice senatora levice o razlozima smrti i obolevanja italijanskih vojnika, Matarela je izneo podatak da je jedanaest vojnika, od kojih su petorica bila angažovana u mirovnoj misiji u Bosni, obolelo od leukemije. Trojica su umrla a od onih koji se leče šestorica su radili na Sardiniji, precizirao je ministar. On je, međutim, kategoričan u tvrdnji da se bez stručno utemeljenih dokaza ne može potvrditi veza između leukemije i projektila sa osiromašenim uranijumom koji su ispaljivani tokom NATO intervencije u BiH i Jugoslaviji i iz tog razloga je, prošle nedelje, imenovao komisiju Ministarstva odbrane koja treba da utvrdi osnovanost sumnji.
      
       Opasno za civile
       Italijanski novinari su, pak, rešeni da ne čekaju rezultate rada komisije već u opsežnim intervjuima sa stručnjacima, koje objavljuju gotovo svi mediji, traže odgovor na i dalje otvorena pitanja. Hematolog Masimo Đani iz Nacionalnog instituta za rak iz Milana u intervjuu za "Republiku" oprezno izjavljuje da je moguća veza između izlaganja radijaciji osiromašenog uranijuma i leukemije i da se to može utvrditi specijalnim radiološkim testovima. Za sada nema dovoljno podataka kojima se može potkrepiti bilo kakva teza, smatra dr Đani i objašnjava: "Dovoljan je samo jedan udisaj u trenutku eksplozije da bi uranijum ušao u telo. Opasnost postoji i u zatrovanoj prirodnoj sredini, preko hrane koja je kontaminirana, ali je to sporiji proces. Prvi simptomi se pokazuju između jedne i pet godina, kaže dr Đani i navodi da je za vojnike koji su bili na Kosovu prerano da se utvrdi dijagnoza.
       Vitorio Sabatini, iz upravo forimirane komisije Ministarstva odbrane, u izjavi za italijanske medije kaže da ne poznaje situaciju u Bosni ali da su na Kosovu do sada urađena četiri kontrolna istraživanja, poslednje u novembru ove godine, i tvrdi da opasnost za vojnike praktično ne postoji. "Nažalost, veća opasnost preti civilnom stanovništvu u nekom dužem periodu", dodaje Sabatini. On objašnjava da najveći deo radioaktivnih projektila nije eksplodirao i da je ostao u zemlji, na dubini od četiri do pet metara ili metar i po ukoliko je pogođen asfalt. "Oni se polako tope u zemlji i - pošto su u velikoj dubini - ne bi trebalo da kontaminiraju površinu tla", dodaje Sabatini i precizira da rizične zone obuhvataju 200 hektara teritorije.
       Ministarstvo odbrane je iznelo podatak da je 30 do 40 000 italijanskih vojnika bilo u službi ili se trenutno nalazi u mirovnoj misiji na Balkanu. Svi oni su bili precizno obavešteni o merama zaštite, kaže ministar Matarela. S druge strane, desničari iz Lige za sever tvrde da su vojnici dobili prvi priručnik o merama zaštite tek 22.11.1999. Komandant Kfora, italijanski general Karlo Kabiđozu u izjavi za privatni italijanski Radio "24", međutim, garantuje da ne postoji nijedna veza između obolelih od leukemije i projektila sa osiromašenim uranijumom. "Ovde (na Kosovu) ima vojnika iz 39 nacija i jedino Italija tome pridaje toliku važnost. Osiromašeni uranijum je bio u nekim od projektila koji su korišćeni ali to dovodi samo do beznačajnih kolateralnih šteta, osim ako neko ne uzme te materije, stavi ih u džep ili proguta", kaže Kabiđozu.
       Italijanska štampa, u međuvremenu, objavljuje detaljna obaveštenja na koji način osiromašeni uranijum izaziva kancerogene bolesti, podrobne informacije o tipovima oružja koja su korišćena tokom NATO bombardovanja i crteže koji pokazuju na koji način bombe eksplodiraju i oslobađaju toksične materije. Zamenik sekretara za ekologiju Kalčo Lajo i senatori levice traže da Amerika, Engleska i ceo NATO stave veto na korišćenje projektila sa osiromašenim uranijumom. Ministarstvo odbrane uputilo je u Bosnu ekipu stručnjaka koja ispituje trenutno stanje. Komentarišući njihov rad podsekretar u italijanskom Ministarstvu inostranih poslova Ugo Intini iznosi procenu da "ukoliko se pokaže da kontaminacije ima, onda bi po svakom vojniku koji umre od tumora ili leukemije bilo između 100 i 1000 civila koji bi oboleli od sličnih bolesti".
       Bilo bi logično očekivati da ovakva izjava pokrene u italijanskoj javnosti i pitanje civilnih žrtava bombardovanih područja i eventualne ekološke katastrofe. Možda će u krajnjem ishodu dovesti i do preispitivanja celokupne intervencije NATO-a. Ukoliko neki novi rat ne potisne Balkan sa naslovnih strana. Jer, ono što je takođe objavljeno u italijanskoj štampi je kopija prve stranice dokumenta, skinutog sa Interneta, koji je juna 1995. sačinila tzv. Klintonova komisija nakon rata u Zalivu pod naslovom: "Zdravlje i ekološke posledice korišćenja osiromašenog uranijuma u američkoj vojsci", kao i prve stranice izveštaja iz Pentagona o rizicima upotrebe osiromašenog uranijuma u Zalivskom ratu i u Bosni objavljenog 15.1.1996. Nakon toga reči ministra odbrane Serđa Matarele da je ogorčen što NATO nije iznosio podatke kakvo se oružje koristi, zvuče zapravo cinično.
      
       ANTONELA RIHA