Samo u Beogradu posle novogodišnjih praznika na smeću ostane milion uništenih zelenih grana

      Vest iz Makedonije o tome kako je nemački ambasador uhvaćen u nedozvoljenoj seči božićne jelke, i to u nacionalnom parku, obišla je svet.
       Svake godine uoči novogodišnjih praznika tema bespravne seče drveća postaje i kod nas "dežurna tema". Nažalost, i odgovori na postavljena pitanja - ko je i na koji način odgovoran za šume, kako se one čuvaju i štite, ostaju isti i šturi. Rezultat se vidi svake godine pored kontejnera prvih dana januara.
       Da li je, uopšte, neophodno isticati značaj zelenih površina? Ko još nije svestan koliko nam je ekološki ugrožena egzistencija? Pa ipak izgleda da sve to nije dovoljno da se neko ozbiljno pozabavi nalaženjem trajnih i delotvornih rešenja kojima bi se sprečilo ugrožavanje šuma. Ili bar masakr zimzelenih stabala uoči svake nove godine.
      
       Plen pohlepnih
       Prema rečima zamenika ministra za privredu, šumarstvo i vodoprivredu Dragana Vandića, svaka šuma nalazi se u nadležnosti određenog gazdinstva koje je dužno da šumu neguje, sa pravom da je racionalno i po strogim pravilima eksploatiše. Nažalost, kako sam Vandić navodi, većina gazdinstava svoju brigu svodi na eksploataciju. Svako gazdinstvo dužno je da zaposli lugare i organizuje čuvarsku službu, pri čemu se kao još jedan od postojećih problema javlja nedovoljan broj zaposlenih u te svrhe. Da bi se što bolje obezbedila kontrola po rešenju Ministarstva iz 1993. godine, kao mera zaštite koriste se tri vrste šumarskih žigova: za obeležavanje stabala koje po planu treba poseći, za već posečena stabla i za obeležavanje panjeva bespravno posečenog drveća.
       Međutim, čini se da ove mere, ipak, nisu dovoljne da zaštite 23 497 kvadratnih kilometara (26,7 odsto ukupne površine) zelene površine, koliko je po podacima Šumarskog fakulteta ima na teritoriji Srbije. Naročito jele, smreke i Pančićeve omorike, koje svakog decembra postaju plen neodgovornih ljudi u potrazi za brzom i lakom zaradom.
       Samo na teritoriji grada Beograda ima čak 333 kvadratna kilometra šume.
       Računica je prosta. Gotovo da niko nije imun na prazničnu euforiju i tradiciju kićenja novogodišnjih jelki. U potrazi za što lepšom, a jeftinijom jelkom, retko ko se bavi problematikom bespravne seče i ekološke katastrofe. I tu su naizgled svi zadovoljni, i kupac i prodavac. Prava istina je da tu, zapravo, niko ne profitira. Previđajući značaj ovih najviših i najkrupnijih biljaka na zemlji, zanemaruje se činjenica da one proizvode mnogo kiseonika, predstavljaju prirodna staništa za mnoge životinjske vrste koje nestankom ovih šuma polako izumiru, prečišćavaju vazduh i štite od odrona i erozije, zanemaruje se činjenica da je jednoj jelci potrebno deset godina da dostigne visinu od dva metra, kao i da se sečom potpuno narušava ekološka ravnoteža.
      
       Za jednu noć
       Nadu da ovaj problem neće ostati nerešen, budi i akcija Mladih istraživača Srbije, nevladine organizacije koja okuplja mlade ljude oko različitih vidova istraživačkih aktivnosti, a naročite uspehe ostvarili su u realizaciji ekoloških projekata. Oni se sada zalažu da se što pre preduzmu konkretne mere kako bi se seča ovog plemenitog drveća zaustavila. Mladi istraživači apeluju na nadležne, ali i na građane koji pojedinačno moraju biti svesni posledica svojih postupaka. Rešenje ovog problema Mladi istraživači, prema rečima Tanje Nikolić, vide u kupovini jelki sa korenom ili sa sertifikatom nadležne organizacije. Problem kupovine jelke sa busenom ipak je nešto kompleksniji, jer osim individualno zasađenih jelki, ne postoji organizovano preuzimanje stabala i njihovo ponovno vraćanje u zemlju kako bi im se produžio vek, a problem bio kvalitetno rešen.
       Osim toga, otvara se i pitanje - ko i na koji način kontroliše promet ovog drveća, kao i koliko je adekvatna sankcija za protivpravni promet, jer iznos kazne, po saznanjima Mladih istraživača, iznosi koliko i jedna jelka, a godišnje se iseče jelki u vrednosti od deset miliona maraka.
       Zato i ne čudi podatak da posle novogodišnjih praznika samo u Beogradu u smeću ostane preko milion jelki. To je prizor nad kojim se većina Beograđana zgražava, ali ih utisak vrlo brzo prođe i tema ostaje zaboravljena do sledeće godine. Međutim, alarmantan podatak da je od nekadašnjih 85 posto površina Srbije pod šumama danas svega dvadesetak procenata, i da je taj broj iz godine u godinu u stalnom opadanju, govori da je krajnje vreme da tema bespravne seče prestane da bude aktuelna novogodišnja tema i postane problem kojim će se neko odgovoran ozbiljno pozabaviti.
      
       JOVANA SULTANOVIĆ