Za godinu dana marku će, i kod nas, zameniti zajednička evropska valuta. Prognoze su optimistične: evro je, izašavši iz prošlogodišnje krize, dosegao vrednost od 0,95 dolara i mogao bi uskoro da premaši dolar. Uteha siromašnijima: brži rast sa evrom nego sa markom

      Imamo godinu dana da se odviknemo od nemačke marke i da se priviknemo na evro. Od iduće godine marka neće biti u opticaju, jer Evropa prelazi na evro. Marka se "utapa" u evro, a kod nas će morati da ispliva iz slamarica i vrati se blagovremeno u banke. Valute većine zemalja u našem najbližem susedstvu vezane su za marku, ali su Grci već ušli u evrozonu. Kod nas su pristalice evra, na čelu sa guvernerom Narodne banke Mlađanom Dinkićem, postale glasnije. Procenjuje se, pored ostalog, da bismo tesnim vezivanjem dinara za evro lakše napredovali ka stvaranju uslova za ulazak u Evropsku uniju.
       Svi znaju da je pfenig stoti deo marke. A kako se zove stoti deo evra? Mnogi će se počešati po glavi, toga još nema ni u enciklopedijama ni u numizmatičkim publikacijama, jer je evro star samo dve godine. Taj novi novčić zove se evrocent. Lakše se izgovara nego rogobatni pfenig, a i duplo je vredniji od njega. Mnogo je, razume se, važnije znati, sad kad je odbrojavanje za evro već počelo, koliko će biti vredna i postojana ta zajednička evropska valuta i hoće li ubuduće našu privredu pogađati i neki drugi strani monetarni potresi osim eventualno onih na Frankfurtskoj berzi.
       Već i kratka istorija evra je, po oceni jednog duhovitog finansijskog stručnjaka, "burna drama u tri čina". U prvom činu evro je od svoje početne vrednosti - 1,17 dolara - u septembru prošle godine pao na 83 centa, a poznati svetski finansijski manipulator Đerđ Šoroš mu je predviđao dodatni pad, ispod 70 centi. U drugom činu, Evropska centralna banka je, zahvaljujući ponajviše zalaganju i spretnosti Nemaca i Francuza, u tri navrata nastojala da, intervencijama na finansijskom tržištu, sama, bez pomoći američkog ili japanskog kapitala, povrati paritet evra u odnosu na dolar. Treći čin, koji je u toku, dosta je optimističan: evro je dosegao vrednost od 0,95 dolara i u junu ove godine mogao bi vredeti 1,10 dolara, pa čak povratiti početni paritet od pre dve godine (1,17 dolara).
       Uporedo sa dramom trajala je i javna rasprava u zemljama Evropske unije o tome da li evro prolazi samo kroz početne teškoće ili će zapravo doživeti krah.
       Od tri zemlje Evropske unije koje dosad nisu ušle u evrozonu Britanci su najveći protivnici zajedničke valute. Boje se da će sa gubitkom funte dosta izgubiti od nacionalnog identiteta - od čega, ljubomorno čuvajući svoje krune, najviše strepe Danci i Šveđani - ali i da će poljuljati jedan od svojih istorijskih stubova, kao što je londonski Siti, pa samim tim oslabiti i svoju ekonomsku poziciju u Evropi i u svetu. U zajedničkoj evropskoj valuti protivnici evra, posebno u Britaniji, vide prerušenu i ojačanu nemačku marku, to jest dominaciju Nemačke u evropskoj privredi i finansijama.(Kao da i inače nije tako.)
       Evro je, međutim, popularan ne samo u Nemačkoj i Francuskoj, što je jedan od preduslova da se kao zajednička evropska valuta održi, nego i u manje razvijenim članicama Evropske unije.
       U Nemačkoj je nestalo podozrenja da će od čvrste marke u zajedničkom amalgamu više profitirati zemlje sa slabijom valutom nego sami Nemci. Čak je ustanovljeno da je evro u vreme svoje najveće krize prošle godine manje padao u odnosu na dolar nego marka, takođe u odnosu na dolar, između 1995. i 1997. Francuzi u evru vide ekonomsko osamostaljivanje i konkurentniju Evropu u nadmetanju sa Amerikom, ali i podsticaj za sopstvene strukturalne reforme. Čak je i slabost evra bila od izvesne koristi - tvrde pristalice zajedničke evropske valute - jer je podstakla izvoz.
       Nama, pa i svima drugima koji žele u Evropsku uniju, verovatno će biti najzanimljiviji podatak da su Irska ili Portugalija imale, zahvaljujući evru, vrlo dinamičan privredni razvoj, iako uz višu stopu inflacije nego što je to odredila Evropska centralna banka (samo 2 odsto). Utešno je za siromahe da se mogu brže razvijati sa evrom, nego sa markom.
       Sa predviđenim usponom i stabilnošću evra očekuje se i povoljniji razvoj evropske privrede, i to pre svega u odnosu na američku privredu. Ekonomisti predviđaju da će se američka privreda, u čijoj je senci bila privreda evrozone, sada razvijati usporenije ili da će čak zapasti u recesiju. Slabiji dolar će neminovno osnažiti evro, a evrozona će postati privlačnija za investitore nego SAD. Ekonomijama evrozone predstoji, po proceni Žan-Kloda Trišea, guvernera Francuske banke, "robustna, neinflatorna i otuda trajna ekspanzija". I Nemci i Francuzi predviđaju rast u evrozoni od 3 odsto.
       Samo odbrojavanje do punog prihvatanja evra predstavlja, i van oblasti kojima se bave ekonomski stratezi, jedinstven poduhvat kakav istorija ne pamti. Ne samo u Evropskoj uniji, nego i u drugim zemljama širom sveta - posebno u Americi, Japanu, Kini - kursevi valuta treba da budu saobraženi, a trezori snabdeveni evrima, umesto markama, francima, lirama. Predviđeno je štampanje 14,5 milijardi novčanica - u apoenima od 5, 10, 20, 50, 100, 200 i 500 evra - u vrednosti od 616 milijardi evra i 56 milijardi evra sitnog novca. Predstoji i preuređivanje raznih automata. Samo u Nemačkoj treba da bude adaptirano oko dva miliona automata za prodaju cigareta i pića ili za kupovinu voznih i autobuskih karata.
       A kako će se silne količine gotovog novca transportovati zna verovatno samo Interpol.