Mališani u užičkim vrtićima već dva meseca otkrivaju tajne pravoslavlja. Uz blagoslov Crkve, bez saglasnosti države i roditelja, stiču znanja o Svetom trojstvu, krstu, tradiciji i hrišćanskom moralu

      Duže od dva meseca deca pred- školskog uz- rasta u šest objekata užičkog Dečjeg vrtića pohađaju nastavu veronauke. Nastava je fakultativna i bez prisile. Organizuje se jednom sedmično u trajanju od 15 do 20 minuta. Tajne hrišćanstva i pravoslavlja otkrivaju im, uz blagoslov užičke crkve, veroučitei đakon Vladimir Stojković, student druge godine Bogoslovskog fakulteta i Silvija Simeunović, svršeni student Teološkog instituta u Beogradu. Uprava vrtića iskazuje zadovoljstvo dečjim prihvatanjem nastave i navodi da, iako je ona dobrovoljna, nijedno dete nije odbilo da je pohađa. Tako je Užice krenulo iskustvom Požege, Arilja i Kosjerića, čiji mališani već nekoliko godina imaju priliku da stiču znanja o pravoslavlju.
      
       Nije prekršaj
       Ono što baca senku na eksperiment o veronauci u užičkim vrtićima je odsustvo saglasnosti nadležnog ministarstva, nepostojanje odluke užičke opštinske vlasti koja je osnivač ove ustanove, kao ni odluke Upravnog odbora Dečjeg vrtića. Nisu konsultovani ni roditelji, a u anketi većina nije ni znala da njihova deca pohađaju ovu nastavu.
       Potvrđujući da užička Skupština, iz čijeg se budžeta finansira Dečji vrtić, nije usvojila odluku o uvođenju veronauke u ovoj ustanovi, Miroslav Martić, predsednik SO Užice navodi za NIN da uprava vrtića nije upućivala Opštini nikakav zvanični zahtev, niti je o tome raspravljao bilo koji opštinski organ. On kaže da ga je o tome "usmeno informisao direktor vrtića" i dodaje "da bi bilo dobro da se ta oblast uredi zakonom na celoj teritoriji Srbije". Takođe, Martić je potvrdio da su vođeni razgovori sa predstavnicima užičke crkve, ali ne i sa nadležnima u Odeljenju ministarstva za prosvetu u Užicu, a potom je procenio da ovo odeljenje "ne bi imalo razumevanja za ovakvu inicijativu, pa je to možda i razlog za odsustvo komunikacije sa ovim državnim organom".
       "Ne mislim da je učinjen prekršaj, jer nastava je fakultativna, na bazi dobrovoljnosti. Da je obavezna i ja bih se protivio, ali deca uvek mogu da odustanu", kaže za NIN predsednik užičke Skupštine i ističe da je pre uvođenja veronauke u vrtiće i škole, potrebno organizovati javnu raspravu, a potom tu oblast regulisati zakonom. On svedoči da SO o veronauci u užičkim vrtićima nije obavestila Ministarstvo za prosvetu, ceneći da je "to možda trebalo da učini", a zbog načina na koji je uvedena deli utisak da je veronauka u vrtiće "ušla na mala vrata" ali, kako navodi, "bit svega je dobrovoljnost".
       U razgovoru za NIN direktor užičkog Dečjeg vrtića Petar Ristović navodi da je veronauka u ovu ustanovu uvedena na njegovu inicijativu i inicijativu dela Upravnog odbora ove ustanove, a nakon razgovora sa predstavnicima užičke crkve, za koju kaže da ima kadrove da deci omogući znanja na pristupačan način. On je potvrdio da ne postoji odluka ovog odbora da deca pohađaju veronauku, ali kako navodi - "postoji saglasnost UO za plan i program ove nastave". O razlozima izostanka saradnje ovdašnjeg predstavnika Ministarstva za prosvetu, Ristović navodi da je nadzornik za vaspitno-obrazovni rad od letos u penziji, a da po njegovim saznanjima nije imenovan drugi i da zbog toga nije imao priliku da o tome razgovara sa prosvetnim vlastima.
       Primedba da se stiče utisak da je veronauka u ovu ustanovu uvedena "ispod žita", Ristović odbacuje i tvrdi da se od javnosti "ništa ne sakriva", uprkos činjenici da mnogi roditelji o tome ni do danas nisu obavešteni, a ni užička javnost. On dodaje da su mališani u vrtićima i ranije dobijali brošuru "Hristos se rodi, draga deco", da su pripremali programe za pravoslavne praznike i bili domaćini članicama Kola srpskih sestara, koje su ih darivale.
      
       Kroz igru
       "Nastavni program veronauke je tako urađen da na blag način, bez prisile i suvišnog zamaranja, omogućava deci da kroz igru saznaju ko su, kome pripadaju i kakva je njihova vera. To je nešto što je ranije trebalo uvesti. Jedna ideologija je otišla u istoriju, gde joj je i mesto, a u međuvremenu nije usvojen novi obrazac vrednosti, pa je logično da mladi postaju lak plen različitih sekti i asocijalnih grupa. Ako želimo da ih zaštitimo moramo da im ponudimo vrednosti hrišćanskog morala, jer se na hrišćanstvu zasniva cela naša civilizcija. Moramo da počnemo od vrtića, a nadam se da će se nastava iz veronauke naći i u školama", govori za NIN Ristović.
       On navodi da su reakcije roditelja veoma pozitivne, ali da je bilo i onih koji su na sve to gledali sa nevericom. Protivnici veronauke smatraju da se time deca opterećuju, a bilo je roditelja koji su iskazivali strah da im deca ne "zastrane i ne odu u manastir", dodaje direktor užičkog Dečjeg vrtića i navodi da "oni koji se tome suprotstavljaju, zbog stida da o tome otvoreno razgovaraju, pokušavaju indirektno da sve to ospore, pitajući se zašto o tome njih niko ništa ne pita". Milica Krstović, vaspitačica u vrtiću Neven, vodi grupu dece predškolskog uzrasta. Za sebe kaže da je vernik i da je krštena, da u crkvu odlazi povremeno i smatra da je pre uvođenja veronauke trebalo mnogo toga uraditi, a odrasli bi, kako navodi, "morali da shvate da deca nisu igračke".
       Hvaleći izuzetno lep odnos veroučitelja sa decom, za koju kaže da znanja iz veronauke prihvataju kroz igru i bez predrasuda, gospođa Krstović primećuje i dečju zbunjenost "novim učenjem" da pravoslavci ne ukrašavaju jelku već badnjak, da se ne raduju Deda Mrazu već Božić Bati i smatra da je prethodno potreban društveni konsenzus o uvođenju veronauke uz obavezu konsultacije roditelja.
       "Ako se zauzme opšti stav o tome i ako želimo da živimo u građanskoj i multietničkoj državi, treba da povedemo računa i o deci čiji su roditelji drugačijeg opredeljenja. "S druge strane", navodi gospođa Krstović, "verovanje i sticanje verskog znanja su lična stvar i ne bi ih trebalo nametati, da ne bude onih koji bi zbog toga izlazili na ulice. Potrebno je vreme da sve to bude prihvaćeno, da dobije svakodnevni oblik. Ovako, ipak mi se čini da je sve pomalo nametnuto."
      
       Strah od protesta
       Ona navodi i da su roditelji "godinama naviknuti da sve prihvataju i da imaju strah da protestuju. Roditelji moraju da mole ili pokreću svoje veze da im se dete primi u vrtić, a kada, izvinjavam se na izrazu, 'utrpaju dete u vrtić' spremni su da trpe i podnose sve što se od njih traži. NJih niko ne pita za mišljenje."
       Veroučitelj, đakon Vladimir Stojković kaže da je sa svojih 23 godine života i dve godine Bogoslovskog fakulteta "sposoban da govori o veri", ali i sam priznaje da "nema velike kompetentnosti", iako je učio pedagogiju i psihologiju. "Moj plan i program za veronauku izveo sam iz programa stručnjaka za pedagogiju i za rad sa decom, a on je urađen na osnovu programa autora Sofije Kolumzin", rekao je za NIN đakon Vladimir, navodeći da se u početku ove nastave sa decom "nije najbolje snalazio" ali, kako kaže, "stiče potrebno iskustvo", navodeći da je rad sa decom u užičkim obdaništima njegov prvi ozbiljan rad u toj oblasti.
       "Kroz priču i primere iz života koje upoređujem sa primerima iz Svetog pisma, razgovaramo o pojmu Boga i Crkve, o našem odnosu prema Bogu, hrišćanskim praznicima. Pričamo o svemu što je ovoj deci uskraćivano. Trudim se da ih ne zbunim i pokušavam da im znanje prenesem na njima prihvatljiv način."
      
       Mi ne čekamo
       "Često se dogodi da neke stvari deca bukvalno shvataju. Dogodilo se da je koleginica upoređivala neki pojam sa trčanjem, pa su deca počela da jure po vrtiću. Jednostavno, učimo ih kako da se prekrste, šta da kažu. Trudimo se da ih vežemo za tradiciju ovog naroda, jer nije moguće da u tom uzrastu u potpunosti razumeju pravoslavlje. Pitaju me zašto se tako krstimo, a ja sam im rekao - zato što se oduvek tako krstimo. Na pitanja zašto smo počeli da se krstimo, kažem da su nas tako naučili i zato što verujemo u jednog Boga u tri lica. Deca su to lepo prihvatila", govori đakon Vladimir i dodaje da je veronauka u užičkim vrtićima uvedena po odobrenju episkopa žičkog.
       Na podsećanje da za ovu nastavu u državnim ustanovama država nije dala saglasnost, on navodi da mu to "kao i svakom normalnom čoveku" smeta, ali da u suštini sa veronaukom treba početi. "Možda zvuči kao fraza, ali Bog mi je svedok i verujem da radim ispravnu stvar. Sticaj je okolnosti što sve to nije došlo do državnih organa, ali ako budemo čekali svako odobrenje, a koje je veoma potrebno, možda nikada ništa nećemo uraditi. S jedne strane, zbog toga mi je malo neprijatno, a s druge, hrišćanske, znam da je to ispravno. Nastava nije obavezna i deca mogu da je napuste, ali se to nije dogodilo. Crkva propoveda slobodu izbora, ali situacija bi bila mnogo jasnija kada bi i roditelji izneli svoj stav. Nikoga ne primoravamo da pohađa veronauku, ali zašto zbog nekolicine osporavati deci pravo na znanje koje im je uskraćivano decenijama", zaključuje đakon Vladimir, dok vrtićem, ukrašenim novogodišnjim ukrasima i likovima Deda Mraza, odjekuje božićna pesma dece koja su samo nekoliko dana ranije "otkrila istinu" da kao pravoslavni porod treba da ukrašavaju božićno drvo i vesele se Božić Bati.
      
       NENAD KOVAČEVIĆ
      
      

Roditelji neobavešteni "Uvođenje veronauke u vrtiće je dobar potez i ja ga podržavam. Dete je vrlo pozitivno reagovalo. Ima neku višu sliku da treba da poštuje ljude i da vodi računa o ponašanju", govori za NIN u blic-anketi Predrag Šopalović, čije dete pohađa ovu nastavu. On smatra da "nastava treba da bude dobrovoljna" i ocenjuje da "ne bi trbalo voditi raspravu zbog čega su izostale saglasnosti Ministarstva i užičke vlasti" i zaključuje da bi "država trebalo da se posveti kulturnoj i duhovnoj baštini, da sredi stanje u kulturi i obnovi manastire." "Ne znam šta da vam kažem. Podržaću ono što odluči većina", navodi Branko Perišić, otac jednog mališana i tvrdi da "nije znao da je u užičkim vrtićima uvedena veronauka."        Milosava Radojičić-Pavlović smatra da je ipak za uvođenje ovakve nastave u vrtiće "bilo potrebno zatražiti saglasnost Ministarstva, koje bi odobrilo plan i program i prilagodilo ga uzrastu dece. "Nismo znali da je veronauka uvedena u užička obdaništa, dok nam dete nije reklo da je dolazio pop i pokazivalo im kako se krste pravoslavci."        Ni Radmila Ćitić nije bila obaveštena da deca u vrtićima pohađaju veronauku, ali dodaje da "to nije loše i da je deci potrebno da ih neko uputi u tu oblast, jer je naša generacija, po tom pitanju bila hendikepirana".        Izbeglica sa Kosova Persa Bocić, kaže da joj je sin rekao da prisustvuje časovima veronauke i da joj je to drago. "Rođena sam u Albaniji, gde nije bilo ni vere ni Boga, a naša deca trebalo bi da nauče šta je Bog i da se prekrste. Podržavam tu inicijativu i smatram da bi veronauku trebalo uvesti i u osnovne i srednje škole."