NIN Reklama
Oznaka i datum izdanja
Naslovna stranaPretrazivanjeArhivaRedakcijaProdaja
Naslovna strana broja

Bezbolna seča

Sredinom januara očekuju se rezultati prve inostrane nezavisne revizije srpskog bankarskog sistema, koja će pokazati koliko banaka zaista može da opstane i pod kojim uslovima. Ako bi se strogo primenili zapadni kriterijumi, od devedeset banaka opstalo bi samo desetak

      Nije lako srpskim bankarima, ali ni Narodnoj banci- dok se jedni boje šta će pokazati prva objektivna revizija njihovih bilansa, koju je napravila poznata svetska oditorska kuća "Ernest i Jang", ova druga mora da odluči šta će preduzeti kad po stolu poređa te (izvesno je) nevesele izveštaje. Ono što bi u datom političkom i ekonomskom trenutku bilo poželjno, nije moguće - da se napravi oštar rez, ali tako da nikog ne zaboli.
       Narodnoj banci Jugoslavije biće pokazani i rezultati revizije koju će uraditi nemačko Društvo za tehničku saradnju sredinom ovog meseca. Posle toga, sve srpske banke biće razvrstane u četiri kategorije, kaže guverner Narodne banke Jugoslavije Mlađan Dinkić. U A grupi naći će se banke kojima intervencija nije potrebna, u B grupi biće banke koje moraju da se dokapitalizuju, u C grupu svrstaće se banke koje su nesolventne, ali država ima interesa da ih revitalizuje i sanira, dok će u grupi D ostati beznadežni slučajevi kojima će Narodna banka oduzeti dozvole za rad.
      
       Ukrupnjavanje
       Dinkić je bankarima unapred obećao da većina velikih banaka može da "računa" na novi menadžment. S tim se slaže i viceguverner zadužen za kontrolu banaka, Radovan Jelašić."Ne možemo sada direktorima, koji su lošim plasmanima svoje banke doveli u dubiozu, reći - pa dobro, šta ste radili, radili ste, ali odsad morate da pazite kako odobravate kredite jer ćemo vam dati novu šansu. To prosto ne može", kaže Jelašić.
       Veći problem od ovog personalnog jeste šta će na kraju, posle zaista objektivne i nezavisne revizije, ostati od srpskih banaka. Poslednju reviziju pravila je svetska oditorska kuća "Kupers i Lajbrant" po narudžbini Ante Markovića, 1989. godine, i tada je ustanovljena dubioza od 10 do 12 milijardi dolara. Preliminarni uslov o ispunjavanju kapitalnog cenzusa od pet miliona dolara u dinarima dosad je dostiglo svega nekoliko od devedesetak srpskih banaka. Guverner, ipak, nagoveštava da će se rok za "namicanje" ovog cenzusa produžiti kako neke manje, ali solidne banke ne bi izgubile licence. NJima je ostavljena mogućnost da se integrišu i da tako spojene ispune cenzus. Svaka sličnost sa omiljenim specijalitetom bivše vlasti, koji se zvao ukrupnjavanje bankarskog sistema, verovatno je slučajna.
       Najveći problem predstavljaće velike društvene banke koje su proteklih godina preuzele ulogu neke vrste socijalnog servisa. Delile su preduzećima kredite a unapred suznale da ova niti mogu, niti nameravaju da ih vrate. U cilju očuvanja socijalnog mira, umesto da odu u proizvodnju, krediti su deljeni radnicima za plate da se ne razbesne preterano. Ako se to dozvoli, mogu da izađu na ulice, što je potencijalno uvek opasno - šta ako se i drugi koji nisu primili plate ugledaju na njih, pa se okupljanja omasove. Imajući u vidu ovu prostu logiku, režim je izabrao da uništi banke. To što je ovakvim postupanjem uništena i privreda, može se računati kao kolateralna šteta. Računi su, normalno, stigli na naplatu.
      
       Pomoć
       Prema podacima Udruženja banaka Jugoslavije, od januara zaključno sa septembrom prošle godine, sve banke u Jugoslaviji uknjižile su gubitke od 3,4 milijarde dinara. U starim bankama koncentrisano je, inače, 80 odsto ukupne bilansne sume svih banaka. U njima radi i najveći deo od 25 hiljada bankarskih službenika, od kojih je dobar deo tehnološki višak.
       Otpuštanje prekobrojnih radnika spada u bolne rezove - njima samima odavno je jasno da nemaju posla, a ni budućnost nije ništa svetlija."Pitanje je koliko duboke rezove želite da napravite u finansijskom sistemu", kaže u razgovoru za NIN Radovan Jelašić. "Ako bismo primenili evropski standard, onda bi na kraju ostalo manje od deset banaka. Dosad se ovde govorilo o rehabilitaciji i sanaciji, ali više ni stečaj ne bi trebalo da bude tabu tema. U Bugarskoj je, recimo, za samo jedan dan zatvoreno 13 banaka. Mi treba da vidimo šta da preduzmemo i na koji način", kaže Jelašić.
       Jedno od najkrupnijih otvorenih pitanja jeste i ono iz kojih će se izvora finansirati sanacija banaka. Prema nekim prethodnim procenama, ozdravljenje bankarskog sistema moglo bi da košta oko pet milijardi dolara. Ovog novca (ni približno) nema ni cela država, a naročito ne Agencija za osiguranje depozita i sanaciju banaka, u koju treba da pređu loši bankarski plasmani. Ne treba očekivati ni čuda od sveta. "Ne mogu da obezbedim donatora koji će sa blanko čekovima na nekoliko stotina miliona dolara da uđe u banke i da ih sanira. Postoji mogućnost da pod izvesnim uslovima dobijemo kratkoročnu pomoć", kaže Jelašić. On napominje da je osnovno pitanje šta se želi - cilj treba da bude stvaranje baze koja će finansirati naš proivredni sektor.
      
       "Vukovi"
       Isto pitanje - šta se u stvari želi sa bankarskim sektorom - postavlja i jedan ovdašnji dugogodišnji bankar, koji bi se mogao svrstati u retku kategoriju relativno uspešnih a "čistih". To u našim uslovima znači - neumrljanih nezakonitim poslovima, kriminalom i ostalim specijalitetima usavršenim u protekloj deceniji. "Ako je cilj da se najzad zavede red, onda je bilo krajnje vreme", kaže ovaj naš sagovornik. "Ako će se uz pomoć visokog cenzusa banke naterati u stečaj ili primorati na integracije, onda je trebalo podići cenzus na 10 miliona dolara, da nas bar ne muče. Sad neki od nas moraju sebi da postave logično pitanje ko je ovde na kraju pametan - da li oni koji su kršili zakon, koristili svoje specijalne veze sa bivšim režimom, bavili se raznim sumnjivim i nezakonitim, ali profitabilnim poslovima, da bi sad osvanuli kao mnogo pametni i uspešni bankari. Drugi, koji su se borili da i u datim uslovima poštuju zakon, kreditiraju privredu, očuvaju socijalni mir i nekako opstanu, sad će biti srećni da ne dobiju ključ u bravu. Povrh svega, dovode nam "strane vukove" - zapadne banke, koje ne možemo tretirati nikako drugačije nego kao nelojalnu konkurenciju. One mogu sasvim da unište preostale domaće banke, prosto zato što svaki posao, smatra ovaj bankar, mogu da urade brže, jeftinije i efikasnije. "Narodna banka morala bi da stane iza jednog broja dobrih domaćih banaka ako joj nije namera da uništi bankarski sistem", smatra ovaj naš sagovornik koji "ne želi da se javno eksponira u ovom delikatnom trenutku".
      
       Prve laste
       Postoje stručnjaci koji o ovom pitanju imaju sasvim suprotno mišljenje - naše banke ne mogu nikako stati na noge i naći svoje mesto u svetu ako sa njim ne uđu u konkurenciju. Mi smo dugo bili ostrvo, zaparložili smo se do te mere da naše banke uopšte ne poznaju moderne tehnike bankarskog poslovanja.Jedan od aspekata tog famoznog reza predstavlja i dolazak stranih banaka na naše tržište. Drugo je pitanje kakav je ovde njihov interes - da li da se bave klasičnim bankarskim poslovima, da prikupljaju štednju, odobravaju kredite, ili da samo preuzmu platni promet i da se eventualno povežu sa drugim zapadnim firmama koje ovde posluju.
       Od desetine banaka koje su do sada pokazale interesovanje da dođu na naše tržište, što je izneo guverner Dinkić, samo su dve napravile korak više. To su, prema rečima Radovana Jelašića, IPC banka za kreditiranje malih i srednjih preduzeća, koja će otvoriti svoje filijale u Beogradu, Nišu i Novom Sadu i baviti se svim poslovima, od platnog prometa sa inostranstvom, do štednje i odobravanja kredita. Druga je austrijska RCP banka čiji će dijapazon za početak biti uži.
       Kriterijumi po kojima će strane banke (uključujući i Evropsku banku za obnovu i razvoj) odobravati kredite domaćim interesentima biće zapadni, dakle strogi. "Ne možete uzeti zapadne kriterijume koji vam odgovaraju, a one koji vam ne odgovaraju da izostavite", kaže Jelašić. Dakle, instrumenti osiguranja kredita biće stroži, moraju se podneti godišnji izveštaji o poslovanju bar za dve prethodne godine, dok se za nove poslove mora podneti detaljan poslovni plan. Kao što se na prvi pogled vidi - sve na šta domaći bankari nisu naviknuti. Podrazumeva se da poznanstva i veze, posebno političke, ovde neće biti ni od kakve koristi.
      
       Amnestija
       Na pitanje moralno-političko-pravne prirode, da li će sada biti amnestirano (blago rečeno) nezakonito poslovanje, ili će se ući u reviziju poslova i vlasničke strukture banaka, niko ne voli da odgovara. Guverner Dinkić kaže da će se napraviti presek zatečenog stanja, da se neće ulaziti u pitanja kako se ko dokopao kapitala kojim sada raspolaže, niti će se narodna banka u ovom trenutku baviti fenomenom kako je, na primer, neka banka početkom prošle decenije u "godine raspleta" ušla kao društvena, a u novi milenijum ulazi kao većinski privatna banka.
       "Postoje fini mehanizmi (na primer, poreska revizija) kojima se u ovom slučaju može dejstvovati da se ne bi reklo - sad ništa ne važi, i time stvori pravna nesigurnost. Tu vlast dolazi pred dva protivrečna cilja - jedan je da se oduzmu rezultati privilegija stečenih kršenjem principa o jednakim uslovima a, s druge strane, mora se održati pravna sigurnost", kaže za NIN dr Dragor Hiber. Ova dva cilja moraju se nekako pomiriti. Sve što se do sada dešavalo bilo je formalno pokriveno pravom i zakonom, ali je suštinski bilo nepravno, protivno ideji prava i pravde. Iz jedne vanpravne situacije (što je bilans Miloševićeve desetogodišnje vlasti) nemoguće je izaći čisto pravnim putem, smatra dr Hiber.
       Sigurno će se, nažalost, desiti da se neka neopravdano stečena bogatstva legalizuju budući da bi veća šteta nastala njihovim oduzimanjem. Da se globalno ne bi rušila pravna sigurnost, kaže dr Hiber, ta se cena mora platiti.
       Viceguverner Jelašić najavljuje i reviziju svih velikih poslovnih transakcija od 1991. godine, zaključno sa 31. oktobrom ove godine. Isti postupak biće sproveden i sa poslovanjem centralne banke. "Tada će izaći na videlo razne finansijaske transakcije ali će to, po svoj prilici, ići 'na kašičicu' jer na većini položaja još sede 'stari' ljudi. Prosto, i kad bismo hteli, ne možemo ih odjednom sve promeniti", kaže Jelašić.
       Ne treba, smatra on, gajiti iluzije da će džakovi puni novca da se vraćaju sa Kipra. Biće dobro ako se isplate avionske karte i troškovi revizora, kaže Jelašić. Kad je reč o odgovornosti direktora koji su, da li iz ubeđenja ili iz poslušnosti prema bivšem režimu, doveli banke do propasti, Jelašić kaže da se mora poštovati kriterijum savesnog poslovanja. "Ne mogu ja sada da idem od jednog do drugog direktora banke, koji će da mi plaču na ramenu kako su morali da rade po političkom diktatu, kako su bili pod strašnim pritiskom. Ako se nisu sa tim slagali, mogli su da odbiju da budu direktori. Još nisam doživeo da mi neko kaže - jeste, radio sam pogrešno, verovao sam u to, ili nisam, svejedno, ali sam uvideo koliko sam grešio. Trebalo je da odbijem da upropastim svoju banku."
      
       BILJANA STEPANOVIĆ


Copyright © 1996-2003 NIN - redakcija@nin.co.yu