Da li Crna Gora može sebi da dozvoli povećanje trgovinskog deficita tako što će po višoj ceni, od neke druge zemlje nabavljati neku robu koju je do sada kupovala u Srbiji?
       - Crna Gora je prije rigorozne ekonomske blokade bivšeg režima u suštini plaćala nabavke iz Srbije devizama, robom i uslugama, jer nije više od dvije godine imala pristupa emisiji dinara i njoj niko ništa nije davao džabe. Ta blokada je stara više od deset godina i bila je jača ili slabija u zavisnosti od toga koliko je režim u Beogradu želio da pritiska Crnu Goru. Kada je od strane Srbije uvedena rigorozna blokada, crnogorska privreda je morala da traži alternativna tržišta. To je dovelo do realnog povećanja cijena. Cijene robe iz Srbije su se u međuvremenu prilagodile ovim cijenama, a u Srbiji je nakon pada režima takođe došlo do značajnog realnog rasta cijena uopšte, a i robe koja se prodaje Crnoj Gori.
      
       Da li verujete da će se promet između dve zemlje normalizovati s obzirom da sadašnje sporove oko valute u kojoj bi se vršila plaćanja? Kakva je budućnost međusobne saradnje?
       - Ekonomski odnosi, a time i promet između Srbije i Crne Gore, bili su dovedeni na najniži mogući nivo prije pada režima i ne vjerujem da će ikad u budućnosti biti takvi ili gori. Mislim da će ukupni odnosi Srbije i Crne Gore, a samim tim i ekonomski i trgovinski ići uzlaznom putanjom. Intraregionalna trgovina će se povećavati i obnavljati stare, a stvarati nove ekonomske veze pa nema razloga da između Srbije i Crne Gore bude suprotno.
       Smatram da ni srpskoj ni crnogorskoj privredi za to nije potrebna dodatna parazitska birokratska struktura u liku treće države, naprotiv - državni aparat i u Srbiji i u Crnoj Gori treba racionalizovati i učiniti efikasnim i primjerenim razvoju tržišne ekonomije. Ova treća birokratija je bila alibi za neuspješnu politiku uopšte, a posebno kad je u pitanju razvoj ekonomije. Direktno izabrana od naroda državna vlast Srbije i Crne Gore treba da kroz ostvarivanje obećanja odgovara biračima, a ne da se krije iza treće države.
      
       Uvek se govori o velikoj zavisnosti Crne Gore od Srbije. Da li vi imate neki suprotan primer u kome je Srbija zavisna od Crne Gore.
       - Ova tema neodoljivo podsjeća na napise u novinama krajem osamdesetih i početkom devedesetih, kada su pokidane najprije ekonomske veze sa Slovenijom, sa prognozom da će to uništiti slovenačku privredu, koja je sada jedna od ekonomski najuspješnijih kandidata za prijem u EU sa nacionalnim dohotkom od preko 12 000 dolara po stanovniku, a ujedno je postala i neto kreditor u međunarodnim razmjerama. Crna Gora nije Slovenija, ali je politika lišavanja srpskih firmi tržišta segment po segment sigurno koštala srpsku privredu. Ni tržište Crne Gore nije zanemarljivo i nije za potcjenjivanje od strane srpske privrede, iako nije veliko.
      
       Da li su u Vladi Crne Gore pravljene procene koliko bi novca i sa kojim programima samostalna Crna Gora mogla da dobije od međunarodnih kreditora, počevši od MMF-a, Svjetske banke, EBRD-a?
       - Ekonomista u MMF-u, inače naš Crnogorac dr Željko Bogetić je u svom članku "Cijena nesuverenosti" pravio procjene gubitaka zbog nesuverenosti Crne Gore u periodu 1992-1999. On je izračunao da je Crna Gora, pored ogromnih gubitaka nametnutih neodgovornom monetarnom politikom i širokim zloupotrebama monetarnih vlasti, izgubila u ovom periodu 350 miliona dolara ili milion dolara nedjeljno međunarodne finanansijske podrške i 150 miliona dolara kapitala iz privatnih izvora, odnosno ukupno 500 miliona dolara. Tome treba dodati i indirektne gubitke u vidu dohodaka, zaposlenosti, plata radnika, ažurnijeg regulisanja penzijskih obaveza, kao i tehničke pomoći u smislu transfera modernih znanja i unapređenja tehničkog kapaciteta države.
       Dr Bogetić procjenjuje da bi Crna Gora u slučaju sticanja potpune međunarodne suverenosti u narednih osam godina mogla računati na 500 miliona dolara sa multiplikativnim efektima ove podrške, na brz oporavak privrede, smanjenje nezaposlenosti, plate, penzije i transformaciju privrede.
      
       Uprkos demantijima crnogorskih vlasti, postoje i u međunarodnoj zajednici snažne sumnje da na teritoriji Crne Gore postoji snažno razvijena siva ekonomija i da je reč o važnom tranzitnom mestu za međunarodnu trgovinu cigaretama, drogom, ljudima, itd...
       - Nažalost, po pitanju sive ekonomije Crna Gora dijeli sudbinu svih zemalja u regionu. Međutim, Crna Gora je već krenula putem donošenja regulativa i izgradnje institucija primjerenih razvoju tržišne ekonomije, na koji način će u narednom periodu trajno eliminisati sivu ekonomiju. Svakako, značajan faktor bujanja sive ekonomije je bilo to što Crna Gora nije imala potpunu nadležnost na kreiranju i sprovođenju privredno-sistemske regulative.
      
       LJUBIŠA KRGOVIĆ,
       POTPREDSEDNIK CRNOGORSKE VLADE