Analitičari i istraživači javnosti ne veruju da će na izborima i referendumu predsednik Crne Gore proći kao Slobodan Milošević na septembarskom glasanju

      (Beta specijalno za NIN)
      
       Parlamentarne političke stranke u Crnoj Gori veoma su blizu konačnog dogovora o sazivanju vanrednih skupštinskih izbora u republici, koji bi prethodili referendumu o državno-pravnom statusu Crne Gore. Šefovi poslaničkih klubova u crnogorskom parlamentu čuli su od predstavnika DPS-a 8. januara inicijativu da Skupština bude raspuštena, da izbori budu održani do kraja marta i da nakon toga pobednik na izborima preuzima obavezu da raspiše referendum o budućem statusu Crne Gore.
       Raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora jednim delom je "ustupak" DPS-a opozicionom SNP-u, koji odavno traži prevremene izbore, ali prema nekim procenama, vlast u Crnoj Gori nudi izbore pre referenduma i zbog toga da bi, kao eventualni pobednik, sa mnogo više legitimiteta ušla u organizaciju referenduma.
       Eventualni izbori u Crnoj Gori, baš kao i izbori na saveznom nivou 24. septembra, imaće referendumski oblik. Ako su se građani u septembru izjašnjavali za ili protiv Slobodana Miloševića i njegovog režima, crnogorski birači će na budućim izborima zaokruživati partijske liste, ali će na birališta krenuti sa već izgrađenim stavom da li su za nezavisnu Crnu Goru ili za savez sa Srbijom. "Neka vrsta referendumske kampanje već je počela i radi se o lažnoj dilemi. Izjašnjavanje i političke podele biće isti i na referendumu i na izborima", kaže za NIN Miodrag Iličković, potpredsednik SDP-a.
      
       Pritisci
       Ilija Vujačić, profesor na beogradskom Fakultetu političkih nauka i stručnjak za federalizam, deli takvu ocenu, uz ogradu da bi se "referendumska situacija" mogla očekivati ukoliko se uoči izbora budu profilisala dva bloka - onaj koji se zalaže za nezavisnost i uslovno "projugoslovenski" blok. Vujačić, međutim, kaže za NIN da se još ne naziru obrisi predizbornih koalicija, dozvoljavajući mogućnost da se u trci za mesta u parlamentu nađu i tri koalicije sa jačim ili slabijim unutrašnjim vezama.
       Vujačić procenjuje da je DPS povukao veoma pragmatičan potez sazivanjem konsultacija sa ostalim parlamentarnim strankama i da takvim "prethodnim dogovorom" o državnom statusu nastoji da "ohladi" već uzavrelu predreferendumsku atmosferu. "Čudi predlog DPS-a da pobednik na predstojećim izborima ima obavezu da raspiše referendum, ali sva je prilika da su se partije, uključujući i SNP, o tome dogovorile. Pošto je DPS, predlažući vanredne izbore praktično učinio ustupak SNP-u, treba očekivati i ustupak SNP-a DPS-u. Možda bi to mogao da bude nekakav novi politički dogovor o, recimo, očuvanju mira u Crnoj Gori, koji bi za SNP imao veću obavezujuću snagu, nego što je koalicioni dogovor sa DOS-om na saveznom nivou", ocenjuje Ilija Vujačić.
       Pojedini posmatrači u Podgorici, poput Milana Popovića, profesora na Pravnom fakultetu, osporavaju predlog DPS-a o vanrednim izborima kao "neracionalan" i kao "nepotrebno trošenje energije i sredstava". Popović kaže da ne zna šta je nateralo DPS da predloži takav redosled poteza, ali naslućuje da bi to mogle da budu teškoće u pregovorima DPS-a i liberala, problemi unutar samog DPS-a, ali i mogući pritisci SAD i Evropske unije na zvaničnu Podgoricu da prolongira referendum, ili čak sva tri faktora istovremeno.
      
       Kontraefekat
       U Podgorici nema političara koji su skloni razmišljanju da se crnogorska vlast "preračunala" sa zakazivanjem referenduma, pa i organizacijom eventualnih izbora, odnosno da bi ti potezi mogli da budu fatalni po nju, baš kao što je Miloševića skupo koštalo menjanje Ustava i raspisivanje predsedničkih izbora. Takvu projekciju izneo je nedavno Dušan Mihajlović, jedan od lidera DOS-a, komentarišući platformu crnogorske Vlade rečima da mu je "žao Mila Đukanovića, jer kako je krenuo, završiće kao Slobodan Milošević".
       "Đukanovića ne može da zadesi Miloševićeva sudbina", izričit je Srđan Bogosavljević, direktor beogradske agencije za ispitivanje javnog mnjenja "Stratedžik marketing". Bogosavljević kaže za NIN da se u Crnoj Gori ne može očekivati "urušavanje sistema", što je zadesilo Miloševićev aparat, budući da crnogorski predsednik i dalje ima harizmu i popularnost, koje je Milošević odavno izgubio. "Istraživanja su pokazivala da je u Srbiji bilo više od polovine birača sa izrazito negativnim stavom prema Miloševiću, dok se Milo Đukanović suočava sa oko 30 odsto birača koji su prema njemu neutralni ili ga ne vole i to je normalna brojka", kaže Bogosavljević.
       Ilija Vujačić takođe smatra da se ne može očekivati ponavljanje "oktobarskog scenarija" iz Srbije u Crnoj Gori, ali da je moguće da snažna medijska kampanja u crnogorskim medijima bude "predozirana" i da u jednom trenutku, možda već na izborima, izazove kontraefekat, odnosno da smanji broj pristalica crnogorske nezavisnosti.
      
       MILA RADULOVIĆ
      
       IVAN CVEJIĆ