|
Ništa se nije promenilo od černobiljskog sindroma; samo što se sada zove - balkanski
I ko zna da li bi se ekocid NATO-a nad SRJ uopšte pominjao u domaćoj javnosti da ga nisu pokrenule evropske zemlje čiji su vojnici umrli od raka i leukemije služeći vojnu službu u Bosni i na Kosovu i Metohiji.
Aprila 1999. godine izašao je prvi izveštaj o posledicama bombardovanja na životnu sredinu koji je preveden i na strane jezike i dosta dobro ocenjen i napolju i kod kuće. Bivši režim je, čak, u Beogradu i izveo pred sud sve čelnike NATO-a i osudio ih. Naravno, u svemu tome bilo je dosta političkog kiča u funkciji dnevne politike. Ekološki deo optužnice Remzija Klarka bio je, sasvim, argumentovan i valjan. Napravljena je čak i procena ekološke i materijalne štete u visini od 100 milijardi dolara. A šta radi nova vlast? NJu ne samo šta ne zanimaju ekološke posledice bombardovanja, već kabinet Zorana Žižića ukida ministarstvo za ekologiju!? Tako je SRJ, zemlja koja je preživela najveću ekološku katastrofu na kraju 20. veka, dobila sa demokratskim promenama ekološki neozbiljnu i neodgovornu vladu.
Štaviše, nova savezna vlada nije samo ukinula ministarstvo za ekologiju (!?) već se, preućutno, odrekla i ratne odštete, procenjene na oko 100 milijardi dolara.
Kako objasniti ovakvo ponašanje novih vlasti?
Zamenik srpskog ministra za zaštitu životne sredine dr Dragan Veselinović odgovara kratko: "Znate, sila boga ne moli!"
Da, ali postoji i priča o Davidu i Golijatu... Naime, uz sve uvažavanje SAD kao prve sile sveta, sme li se ići ispod crte ljudskog, pa i državničkog dostojanstva i u pregovorima sa Amerikancima prećutkivati odgovornost za ekocid i nadoknadu ratne štete?
- Potezanje pitanja odgovornosti za katastrofalne ekološke posledice agresije NATO-a i nadoknadu ratne štete izrazito je političko pitanje. Ono je, međutim, vezano, pre svega, za političku procenu. Šta je realnije: insistirati na ratnoj odšteti i na odgovornosti za ekocid ili ići na nadoknadu ekološke i ostale štete kroz razne međunarodne fondove za obnovu i razvoj zemlje. Članice NATO-a imaće sada potrebu da plate svoju grižu savesti kroz razne vrste pomoći, kaže Veselinović.
Da li se treba uzdati u grižu savesti onih koji su znali šta rade bacajući uranijumske bombe na nas?
- Svaki put je bolji od zvaničnog insistiranja na ratnoj odšteti i ekocidu. Uostalom, optužnice za ekološke štete uvek se mogu podići. Ekološki zločini nikad ne zastarevaju - dodaje Veselinović.
Vinčanski scenario
Dragan Veselinović još kaže: "Jugoslavija je jedina zemlja u Evropi koja nema ministarstvo za ekologiju. Pri tom, republičko ministarstvo je potpuno razvlašćeno, sve nadležnosti su, još u prošlom mandatu, prenete na savezni nivo. Treba li da kažem da ministarstvo za ekologiju ima i Albanija i sve susedne zemlje! U zemljama zapadne Evrope, po dva, tri ministarstva dele resor zaštite životne sredine, a po važnosti ministarstvo za ekologiju dolazi odmah posle ministarstava vojske, policije i privrede."
Zato nas i sustižu cinizmi: da će, na primer, gospođa Karla del Ponte iz Haga, koju je do juče interesovao isključivo Milošević, pokrenuti istragu protiv upotrebe oružja sa osiromašenim uranijumom u Jugoslaviji!
Ove srede u vladi Srbije održan je sastanak na kojem je tridesetak naučnih eksperata trebalo da, preko pedesetak novinara, obavesti domaću i svetsku javnost o najnovijim istraživanjima balkanskog sindroma. Međutim, ništa novo nije rečeno što već nije razvlačeno po novinama u prošle dane. Slušajući predstavnike naših naučnih institucija, stiče se utisak da neko hoće da minimizira balkanski sindrom, čak i da ga ospori. Naravno, ni na ovom skupu nije bilo nikog iz Ministarstva pravde ili diplomatije te je, i posle sastanka u vladi Srbije, jasno da priča treba da se svede na naučnu struku i to za domaće, interne potrebe...
U tome su, naravno, prednjačili predstavnici Nuklearnog instituta iz Vinče koji su se upuštali i u političke pozadine uranijumske priče. Tako je dr Srpko Marković rekao da je pitanje može li se još govoriti o balkanskom sindromu na osnovu nekoliko smrtnih slučajeva među vojnicima NATO-a na Kosovu. On se, uzgred, pohvalio da je tako nešto rekao i za Si-En-En koji mu je banuo u Vinču. I dr Milan Orlić iz Vinče je takođe rekao da stanovništvo nije ugroženo već su ugroženi samo ljudi koji su se zatekli u neposrednoj blizini eksplozija uranijumskih bombi. Jedino je dr Nada Miljević malo iskočila iz vinčanskog scenarija rekavši da su neke letelice, pa i tomahavci, padali i na skladišta nafte van Kosova i oko Ponikava (vojni aerodrom) kod Zlatibora.
Tomahavke je jedino još pomenuo pukovnik dr Milenko Rilak iz Štaba VJ podsećajući nas na ono što smo, za vreme bombardovanja znali napamet. Recimo da je kontrateg tomahavka punjen sa 10 do 15 kilograma osiromašenog uranijuma i da su leteli i padali - širom zemlje. Pa i u neposrednu blizinu zgrada vlade Srbije gde se ni posle ovonedeljnog sastanka ne zna više o balkanskom sindromu. Kao da je dogovoreno, na nekom nivou, da se upotreba osiromašenog uranijuma prizna samo ispod Vranja i na Kosovu. Ali, kakva je to uteha, sve i da je tako. Svi vodeni tokovi Srbije kreću sa Kosova, a zbog sušne godine uranijumska prašina uz pomoć vetra lakše putuje i - severno od Vranja.
Budite vegetarijanci
Ukratko, građani ove zemlje još dugo ne mogu od ove države da očekuju istinu, a kamoli zaštitu od ekološke katastrofe prouzrokovane agresijom NATO-a. Zato se, sada, treba uzdati u savet dr Todora Jovanovića,imunologa svetskog glasa koji, takođe, ne veruje da će država, i u ovoj stvari, zaštititi svoje građane. On kaže: "Za mnoge će ratni stres, zagađenje, ne samo uranijumom, biti fatalni. I ne postoji lek za takvu situaciju, ne postoji zaštita. Ali, svako može da bude zaštita sam sebi. Voda je zagađena, onoliko koliko jeste, ali moramo i takvu da je koristimo. Treba piti prokuvanu vodu, blage čajeve i to najmanje litar dnevno, ali bez šećera. Treba jesti bareno voće da bi organizam što manje energije trošio na varenje, jer energija će nam biti potrebna za borbu protiv otrova unetih u telo."
Znači li to da treba smanjiti i fizičke aktivnosti?
- Ne, ali kada primetite zamor, treba se odmarati, makar i pet, deset minuta. Nećete ništa izgubiti, jer deset minuta potrošenih na odmor nadoknadićete većom aktivnoćšu i efikasnošću rada - kaže dr Jovanović.
Jednostavno, potrebna nam je nova filozofija svakodnevice: što manje stresa, čak i kada vam ne ide na poslu, u porodici. Todor Jovanović kaže: "Imajte u vidu da su danas i sutra, samo dani u nizu dana, i, umesto da se opterećujete onim na šta ne možete da utičete, posvetite svu svoju snagu onome na šta možete da utičete. Jedina prava zaštita od uranijumskih bombi i još koječega što su nam u paketu sručili na glavu jeste: podizanje ličnog imuniteta."
I to kroz ishranu i podizanje fizičke kondicije. I, neka vam je bog dao - dobar genetski zapis. Od povećane radioaktivnosti treba se braniti uzimanjem, peršuna, celera, mirođije, đumbira, kima. I, zapamtite, kakao! Jer, u njemu, tvrdi dr Jovanović, ima deset puta više gvožđa nego u spanaću! I, što manje mesa. Prelazite, polako, u vegetarijance. Dok nije kasno! Takav je 21. vek, sve i da vam nisu padale uranijumske bombe.
DRAGAN JOVANOVIĆ
|
