("Palanački duh", NIN br. 2610)

      Palanačko slatko što se prosulo preko prepiske Radeta Konstantinovića sa Beketom, ali i preko njegove "Filozofije palanke" (gadljive prema svemu što je u Srbiji palanačko), pokazalo je da se u misaono besprekornom Dr DŽekilu krije i Mr Hajd. Nema smisla, tim povodom, razglabati o "filozofskom eseju o nemogućnosti prijateljstva". Bar ne na osnovu šturih Beketovih razglednica u NIN-u, na kojima i nema znakova prijateljstva.
       U toj pripisci, kao što g. Daković pošteno kaže, Beketova pisma i nemaju "primarni značaj". Apsolutno se slažem da "primarni značaj" imaju opširni komentari našeg filozofa. No, zagrejanim pismom g. Dakovića, tema se proširila...
       Šta znači "napisati najznačajniju filozofsku knjigu u našoj filozofiji veka"? Zar baš to nije palanački pogled na filozofiju? Zar postoje filozofije i filozofi samo za lokalnu upotrebu? A Konstantinovićeva antipalanačka filozofija beše i jeste baš takva - za lokalnu upotrebu!
       Mit filozofa R.K. pritiskao nas je i još pritiska kao mora. Zasnivao se na potrebi jedne minule epohe da se razobliči srpski ("palanački") mentalitet, pa i narodni identitet. Zbog takve gadljivosti prema "palanačkoj filozofiji" koja u Srbiji vladaše, Rade Konstantinović je i postao omiljeni salonski filozof čije su misli opsedale medije u doba "samoupravnog socijalizma". Dok su neki drugi filozofi, pišući o drugim temama, imali razne neprijatnosti - "Filozofija palanke" bila je politički hit. A u toj neprikosnovenoj, nedodirljivoj filozofskoj kuhinji, avaj, kuvalo se istovremeno i palanačko slatko za Beketa. To je, zaista, "otkriće" koje nam je doneo ovaj samoljubivi feljton...
       Dok je Rade Konstantinović, sa gorčinom, prezrivo presuđivao: "Iskustvo nam je palanačko!" - vario je i darivao slatko Beketu, koji je jedino očekivao svoj honorar. Zato sam, sa radoznalošću koje podrazumeva hermeneutika, postavio pitanje: koje vrste je bilo to kompenzacijsko slatko? Za g. Dakovića, takvim sam "opakim" pitanjem obelodanio svoj palanački duh. Možda sam, međutim, obelodanio i duh Radeta Konstantinovića?
       Moj profesor, filozof dr Milan Damjanović, govorio je: "Fenomeni pokazuju sebe na sebi samima!" Na kraju ove prepiske, tome bih mogao dodati: "Filozofi, samo vas čitamo!"
       Slobodan Novaković,
       Beograd