Pored čiste gramatike, treba uzeti u obzir i sluh, i navike, i stilske potrebe...

      Ne znam koliko ima monaha koje zanima mašinogradnja (verovatno ne mnogo), ali obrnuto je moguće. Redovni čitalac NIN-a dr S. G., inženjer mašinstva u penziji, bio je na predavanju s ne baš popularnom temom - "o skitskim i kelijskim stazama na Svetoj gori". Odatle se vratio s jednim jezičkim pitanjem: je li pravilno Sveta gora atoska ili Sveta gora atonska?
       Planina (i poluostrvo) koja se u starogrčko doba zvala samo Atos (Athos) u novije vreme poznatija je kao H‹gion †ros, u našem prevodu - Sveta gora. U imenu Atos nema nikakvog n, pa bi pravilniji bio pridev atoski. S druge strane (za tu "drugu stranu" morao sam da pitam stručnjaka, mr Vojina Nedeljkovića s Katedre za klasičnu filologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu), u srednjo- i novogrčkom iz imena Atos izveden je pridev athonites. To znači da nije pogrešan ni oblik atonski, zasnovan na stranom pridevu, onako kao što prema Nazaret imamo nazarenski (od grčkog nazaren†s) ili prema Firenca - firentinski (od italijanskog fiorentino).
       U istom pismu čitalac apeluje da se "u NIN-u poštuje razlika između 'gde' i 'kuda' i da se skrene potrebna pažnja lektorima na greške koje sam - onako usput - primetio. (Poznato je naše uobičajeno pitanje 'GDE ćeš?')..."
       Priloženo je desetak isečaka iz novijih brojeva NIN-a. U svakome je zaokružena reč koja je, po čitaočevom mišljenju, pogrešno upotrebljena. Navedimo ih, uz neizbežna skraćenja:
       "Holivud nije isti kao sedamdesetih godina, kada je uspešan 'talas' evropskih reditelja stigao ovde..."
       " - Očekujemo pobedu demokratske Srbije, zato smo došli ovde - objašnjavaju nasmejani..."
       "Uskoro sam počela da se osećam kao da sam sluškinja. Nigde ne izlazim, nosim, vučem, sve radim oko deteta..."
       "To čoveka razara. Gde god se okrenete, zid!"
       "Visoki funkcioner JUL-a, sa sebi svojstvenim smislom za humor, kaže da bi nestalog trebalo pitati gde je nestao."
       "...a onda je usledio razlaz. Svi prema svojim kućama ili ko gde želi..."
       "...njegovo trajno fizičko prisustvo u Knez Mihailovoj i onim njemu dragim delovima Beograda gde je tako često zalazio."
       "Priznao je da je posedovao original kasete... ali da mu njen sadržaj nije bio poznat i da se ne seća gde ju je zaturio."
       "Predstavnik kompanije... izjavio je da je ta kompanija pažljivo birala gde će ulagati."
       Gramatike kažu da se prilogom gde pita za mesto gde se nešto nalazi, dakle za MIROVANJE, i da se odgovara sa ovde, negde odnosno nigde. Za PRAVAC ili CILJ KRETANJA, naprotiv, pita se sa kuda a odgovara sa ovamo, nekuda, nikuda. (Oblici kamo, nekamo, nikamo, koji su se upotrebljavali u starijem jeziku, danas su skoro isključivo hrvatski.)
       U praksi se ova razlika nikada nije strogo poštovala. Zato i naš čitalac napominje da je u govoru običnije "Gde ćeš?" nego "Kuda ćeš?". Zato rečnik Matice srpske navodi, iz čuvenih pisaca, primere kao "Gde lete ove guske?", "Gdje li ću na noćište?", "Mi nemamo gdje našom trgovinom nego u Mletke", "Na putu za Vujanovac, gde sam pošao u goste..." i slično. Zato je i Mihailo Stevanović, u svojoj velikoj gramatici (knj. II, tačka 788), rekao "da se s razlogom može postaviti pitanje da li su opravdani zahtevi gramatičara da se u književnom jeziku čuva razlika među njima" (prilozima gde i kuda), i dodao: "Predviđamo da će te razlike sve više nestajati, a nestaje je i u naše dane."
       Kad gramatičar počne da govori o "gramatičarima" u trećem licu, to je siguran znak da je stvar zapetljana. Razlika između priloga za kretanje i onih za mirovanje ipak nije sasvim nestala, čak ni u ovom našem milenijumu. Verovatno bi se i Stevanović, da je živ, složio da je u prva tri gornja primera trebalo napisati "stigao ovamo", "pošli smo ovamo", "nikud ne izlazim". Što se ostalih primera tiče, "gde" svakako nije pogrešno uz glagole kao nestati, zaturiti, ulagati, pošto oni nisu pravi glagoli kretanja. "Kud god se okrenete" i "kuda je nestao" svakako bi bilo bolje, ali ni "gde" tu ne zvuči kao neka teška greška. Očigledno će o ovom pitanju jezikoslovci morati još da raspravljaju, s tim da pored čiste gramatike uzmu u obzir i sluh, i navike, i stilske potrebe.