Nije logično da univerzitet resorno bude vezan za osnovno obrazovanje a odvojen od nauke. Na univerzitetu su nastava i nauka dve podjednake i uzajamno uslovljene delatnosti

      Vrednost i ugled univerziteta u svetu respektuje se ne brojem studenata, diploma i fakulteta već se snaga univerziteta ogleda u njegovom uticaju na naučne tokove, ostvarenjima velikih naučnih poduhvata i stvaranjem vrhunskih naučnih kadrova. Na ovim univerzitetskim vrednostima i merilima ostvarena je naučno-tehnološka revolucija u drugoj polovini 20. veka.
       Naše ocene vrednosti i ugleda univerziteta nisu bile na ovom kursu. Ni materijalna osnova našeg društva pa ni univerziteta nije bila ni blizu zadovoljavajuće da bi se dosledno mogli pratiti poznati i bogati univerziteti u svetu. Međutim, osnovne vrednosti morale su se uvažavati.
       Dosadašnji organizacioni eksperimenti i greške sa mestom i ulogom univerziteta i nauke moraju biti prevaziđeni i ispravljeni. Nije logično da univerzitet resorno bude vezan za osnovno obrazovanje a odvojen od nauke, što je bila naša dugogodišnja praksa. Na univerzitetu su nastava i nauka dve podjednake i uzajamno uslovljene delatnosti. Univerzitet mora biti osnovni i nezaobilazni nosilac naučne delatnosti, naročito kada su u pitanju fundamentalna naučna istraživanja. Zato je normalno i najcelishodnije da se univerzitetska i naučna delatnost objedine u jedno Ministarstvo za univerzitet i nauku. U nacrtu zakona o naučnim delatnostima, koji je prošlog leta bio na javnoj raspravi, univerzitet je, nažalost, pomenut samo u stavu gde se navode institucije u kojima se može organizovati naučnoistraživački rad. To jasno govori o otuđenosti nauke i univerziteta, a univerzitet bez nauke jeste viša pedagoška škola.
       Da naučni rad i univerzitetska delatnost čine nerazdvojnu celinu ukazuje i činjenica da su postdiplomske i doktorske studije segment univerzitetske delatnosti koji objedinjuje naučni rad i vrhunsku univerzitetsku nastavu a u cilju formiranja visoko-kvalitetnih naučnih kadrova. Takva je organizacija na poznatim univerzitetima u svetu. Bez kvalitetnih i dobro organizovanih postdiplomskih studija nema dobrog univerziteta.
       Jer, ako se ovde ne organizuju postdiplomske studije po uzoru na čuvene univerzitete, mladi i talentovani diplomirani stručnjaci i dalje će svoju naučnu znatiželju zadovoljavati negde u belom svetu, gde su im obezbeđeni bolji uslovi.
       Naša zemlja nije velika i nije bogata da bi mogla da izdržava dosadašnju kompletnu i neracionalnu univerzitetsku strukturu u pet univerzitetskih centara sa ovako masovnim i neefikasnim redovnim studijama i uvek nedovoljno zastupljenim i prepoznatljivim postdiplomskim studijama. Preko univerziteta se ne mogu rešavati neka socijalna i politička društvena pitanja. Upisi na pojedine fakultete i za pojedina zanimanja moraju biti usklađeni sa realnim potrebama za određenim profilima stručnih kadrova a ne sa željama kandidata ili političara.
       Krajnje je vreme da postdiplomske i doktorske studije budu organizovane i vrednovane onako kako se to radi u svetu. Očigledno je da Srbija nema mogućnosti da to postigne u svih pet univerzitetskih centara, ne može i ne treba, ali Beogradski univerzitet kao matični univerzitet treba da organizuje postdiplomske i doktorske studije u skoro svim naučnim oblastima i na svim fakultetima. Treba da obezbedi uslove: naučnoistraživačku bazu za izradu magistarskih i doktorskih teza, odnosno savremenu opremu za naučnoistraživački rad, naučnu informatiku, razmenu naučnika sa svetom, međunarodnu saradnju, uslove za organizovanje naučnih skupova, kao i kvalitetnu nastavu po ugledu na čuvene univerzitete u svetu. Treba stvoriti kritičnu masu stručnjaka u pojedinim naučnim oblastima, stvoriti naučnu atmosferu, upražnjavati naučnu kritiku koje već odavno nema na Beogradskom univerzitetu. U takvim uslovima mladi stručnjaci sigurno će ostajati ovde.
      
       (Autor je profesor Hemijskog fakulteta u Beogradu)