Toni Bler napadnut "iz kosmosa": od premijera se traži da se izjasni o američkom "ratu zvezda", torijevac Vilijam Heg veruje da je konzervativcima kucnuo čas povratka na vlast

      Engleska izborna godina počela je nepovoljno za Tonija Blera, neočekivanim napadom "iz kosmosa" - političkim pritiskom torijevaca na predsednika vlade da se (već sada) izjasni o američkom "ratu zvezda" - prihvata li ga ili ne.
       Popularni naziv davnašnje Reganove fantazije o ratovanju u vasioni - raketama presretačima i satelitima ubicama, tobože sposobnim da neutrališu nuklearni napad na SAD - vraćen je u politički opticaj obnovljenim insistiranjem Vašingtona na izgradnji sistema "nacionalne odbrane od raketa". Inicijativa je Klintonova, iz januara 1997. Međutim,na izgradnji "nacionalne odbrane od raketa" sada još više insistira predsednik "u dolasku", republikanac DŽordž Buš. Saglasno izjavama ključnih ljudi Buša mlađeg, izgradnja američkog "štita" mogla bi uskoro da dobije prioritet jednog od ključnih pitanja američke odbrane.
       Krajem nedelje, u vreme kada na američkoj strani Atlantika pripreme za uvođenje u dužnost novog predsednika jedva da su možda i počele - a kamoli da je bilo ikakve mogućnosti da u London već prispe i bilo kakav jasan predlog u vezi s Bušovom "novom politikom" - vođa konzervativaca Britanije Vilijam Heg,požurio je da izjavi da će njegova vlada torijevaca podržati tu politiku. Dabome - ukoliko, umesto sada vladajućih laburista, predstojeće izbore dobiju torijevci.
      
       Povratak evro-snaga
       "Tori" ne skrivaju svoje očekivanje da bi i ulazak republikanaca u Belu kuću mogao uticati na odgovarajuće, promenjeno raspoloženje birača u Engleskoj - u korist današnjih političkih potomaka "gvozdene" ledi Tačer.
       Vreme je za Britaniju da, u podršci američkom planu, postupa kao "lider Evrope" - osiguravajući, i sebi i Evropi, američki "štit", rekao je Heg. Govorio je srodnicima po političkoj krvi, američkim i britanskim konzervativcima,okupljenim u Engleskoj. Kritikovao je današnju, tobože proevropsku, odbrambenu politiku laburista, u korist obrazovanja evro-trupa za brza dejstva, upozoravajući da je zbog toga u Americi počelo da se stvara uverenje kako je "Britanija čudno suzdržana u saradnji unutar sistema štita".
       Vlada torijevaca nastojaće da se evro-snage vrate natrag - pod okrilje NATO-a. Ona će takođe razvijati radarski osmatrački punkt na severu Engleske (Filingdejls), namenjen ranom upozoravanju. Punkt bi trebalo da bude evropski deo sistema američkog štita, obećao je Vilijam Heg.
       Iz redova laburističke vlade reagovao je DŽof Hun, britanski sekretar za odbranu, primetivši da Heg, takvom svojom izjavom, pokazuje odstustvo i najmanjeg "osećaja odgovornosti". "Naši odbrambeni interesi prepleteni su tesno sa američkim. Ali, mi ne možemo imati sopstveno gledište (o nečem) čak pre nego što je i razmišljanje SAD o tome odmaklo napred", komentarisao je Hun.
       Razmena oštrih političkih lopti, dobila je, međutim, razmere britanske senzacije prvog reda - zbog političkih neugodnosti koje afera "s vasionskim ratovanjem" obećava uskoro premijeru Bleru. Laburistima ne odgovara da im se delikatno opredeljivanje, kakvo je ovo - bliže političkim interesima SAD ili bliže nešto drugačijim interesima Evrope (i Rusije) - iznuđuje baš uoči samih nacionalnih izbora. Kojoj će se strani prikloniti jedan prvi ministar vlade NJenog veličanstva, u slučaju da, kao Toni Bler, bude prinuđen na izbor između Evrope i Amerike - u Engleskoj se pogađa i vezanih očiju.Blerov peh je u tome što je njegova "proevropska" politika ograničena mandatom Bila Klintona, predsednika čiji je spoljnopolitički kredo u stvari dopuštao da Engleska "priđe Evropljanima", a ne napuštajući Ameriku.
      
       Specijalni saveznik
       U stvarima, kao što je odluka o izgradnji antibalističkog štita, Vašington je zastupao mišljenje da je normalno čuti šta o tome misli i Rusija. Ona je potpisnica ABM ugovora (1972), a ugovor obavezuje na suzdržanost u razvoju antibalističkih projektila! Takođe, želelo se znati šta o američkom "štitu" kažu Evropljani, na primer Nemačka i Francuska. Sile Evrope su saveznice Amerike, ali one imaju posebne interese u jačanju međusobnog poverenja sa Rusijom!
       Takav stav "specijalnog saveznika" Britanije na drugoj obali Okeana, omogućio je laburistima da, ne remeteći britansko sveto "specijalno savezništvo", dejstvuju kao posrednička spona - jednim kolosekom, između Amerike i Evrope, a drugim, između Vašingtona i Moskve. Razumevanjem za određenu autonomiju vojnih snaga Evrope, vlada laburista nije se, na primer, mogla zateći u polju dejstava protivnih interesima SAD - ako se već i sama ta administracija koja je sada "u odlasku" rukovodila sopstvenim zaključkom da veće jedinstvo Evrope i unapređenje evro-vojne moći ne ugrožavaju opstanak NATO-a, već samo šire manevarski prostor Amerike.
       U svojoj spoljnoj politici Toni Bler je, ukratko, mogao biti i Evropljanin i "specijalni saveznik" Vašingtona, na "mostu" prema Evropi. Pitanje koje britanski analitičari sada postavljaju vrlo je kratko - može li takav komoditet britanskih laburista potrajati i posle useljenja u Belu kuću Buša Mlađeg? I da li je Vilijam Heg prikladan da Evropljanima tumači šta o ključnim pitanjima misli Amerika? U brzom presvlačenju, do izbora se može ostati bez odeće.
      
       PETAR POPOVIĆ