NAZIV: Organizacija rada
KOREOGRAF: Isidora Stanišić
TEATAR: KPGT, scena "Tavan Jovanović"

      Marija Janković
      
       Međunarodni umetnički centar KPGT, sasvim diskretno i nenametljivo, prerasta u jedino mesto u gradu gde se kontinuirano neguje savremena igra i gde u poslednje vreme prisustvujemo, sasvim izvesno, projektima koji prate neke od evropskih tokova i trendova. Pod krovom ove teatarske kuće stvara grupa koreografa mlađe generacije, među kojima visoko mesto pripada Isidori Stanišić, što je i nedavno potvrdila svojim novim ostvarenjem "Organizacija rada".
       Pokrenuta neobičnom i pionirskom idejom američkog inženjera Franka Bunkera Gilbreta (1868-1924), koji je pojednostavio faze proizvodnog procesa, skraćujući vreme i smanjujući zamor ljudskog "materijala" (naravno, sve u cilju produktivnosti i profita), Isidora Stanišić se upustila u jednu originalnu scensku vivisekciju ovog čoveka-automata.
       Koreografkinja koja istražuje, pre svega, intimni prostor individue i tajnoviti svet naše duše - i ovoga puta sledi tu svoju potrebu. Ona organomate, to jest radnike u procesu, izmešta u boksove van scene, u radne samice automatizovanih bića kojima cevčica u nosu meri količinu respiracije a čiji robotizovani pokreti kod gledaoca izazivaju jezu. Ali, duša stanuje na sceni, na koju se igrači povremeno penju da bi Isidorinim koreografskim tekstom otvorili sebe i možda vratili leptira (izgubljenu dušu) u svoja klonirana tela. Koreografski rukopis je bogat: iz sasvim minimalnog gesta razvija se prava drama tela. Ono što je najvažnije - ima unutrašnji impuls, meru i dinamiku, logiku sleda koreo-rečenica, nivoe i prostor. Ima sve! Sve, osim sasvim jasnog i snažnog epiloga. Kao da se izgubilo strpljenje ili kreativni dah.
       Majstorski odigran duet same koreografkinje i Predraga Rakića, zatim nepristajanje na eksperiment u potresnoj zajedničkoj igri dveju odličnih modernih igračica Ane Ignjatović i Olge Olćan, pošteni doprinos igrača Čarnog Đerića i Dušana Murića, kao i tumača eksperimenta, glumca Filipa Gajića u liku profesora Gilbreta, uveravaju nas da se neka dobra umetnička magija pojavljuje na "Tavanu Jovanović".
       Da li smo na ovoj zabačenoj sceni teatarskog kompleksa KPGT možda dobili i predstavu za sledeći BITEF?