Poezija
       Maksimović, Marčetić, Nedeljković
      
       Doživljaj bivstvovanja, karakteristično ovovremenog, pesnici projektuju kroz poetičke teme i probleme, ili ga ukrštaju s iskustvima filozofije i literature
      
       Kritičarskih razmimoilaženja, sva je prilika, neće biti: kao celina organizovan, prvi izbor iz poezije Miroslava Maksimovića (Izabrane pesme, Narodna knjiga) - pesnika koji, sjedinjujući moderan senzibilitet s uvažavanjem tradicije, uspešno kombinuje više poetičkih "ključeva" i različite modele pevanja - najsnažnije pečati ovu izdavačku sezonu... Neće, međutim, biti čudno ako dobro urađeni izbori iz pesništva Radoslava Vojvodića (Jesam, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva), Slobodana Rakitića (Južna zemlja, Prosveta) i Srbe Ignjatovića (Varvari na poslu, Prosveta), naša merila izlože proveri i, sasvim je mogućno, dovedu ih u pitanje. Utoliko pre što su njihovi izbori obogaćeni blokovima novih pesama.
       Nove zbirke pesama visokog kvaliteta koje će se naći na rang-listi, i druge njima po vrednosti bliske, uočavamo u produkciji nekih među tzv. velikim izdavačima (mada, recimo, Matica srpska i Stubovi kulture novih pesničkih knjiga i nemaju, a Srpska književna zadruga je objavila jedan naslov), koliko i onih čije delovanje bezrazložno izmiče našoj pažnji (KOV, Povelja, Apostrof)... Ako je do stvaralačkih orijentacija koje, u ovoj prilici, tek površno možemo naznačiti, nekolike se izdvajaju. Doživljaj bivstvovanja, karakteristično ovovremenog, pesnici projektuju kroz poetičke teme i probleme (Nedeljković, Karanović), ili ga ukrštaju s iskustvima filozofije i literature (Tomašević). Nenaklonjenu nam realnost nastoje da, tragajući za duhovnim vertikalama, artikulišu tradicionalnom formom pesme, strogom ritamskom i metričkom shemom (Aleksić, Baćićević). Stvarnost koju smo donedavno živeli promišljaju u koordinatama sudbinskih, nacionalnih i metafizičkih zadatosti (Anušić)... Čelno mesto na rang-listi treba, po našem mišljenju, da pripadne novoj zbirci Milovana Marčetića: njegova je slika našeg doba najsloženija i najdomišljenija, stvaralačkim sredstvima najefektnije dočarana.
      
       BOGDAN A. POPOVIĆ
      
      

1. Milovan Marčetić, Ratno ostrvo (Otkrovenje, Beograd)        2. Živorad Nedeljković, Jezik uveliko (Povelja, Kraljevo)        3. Vojislav Karanović, Sin zemlje (SKZ, Beograd)        4. Ivan Rastegorac, Nedelo (Rad, Beograd)        5. Boško Tomašević, Čistina i prisutnost (Apostrof, Beograd)        6. Nenad Milošević, Jureći u raj (Narodna knjiga, Beograd)        7. Dejan Aleksić, Svagdašnji čas (Prosveta, Beograd)        8. Željko Baćićević, Ushođenje po lestvici (BIGZ, Beograd)        9. Vera Srbinović, Oblaci (KOV, Vršac)        10. Željko Anušić, Krst od leda (Rad, Beograd)

      
      
       FILOZOFIJA
       Vek zla
      
       U poslednjoj godini veka naša filozofija i dalje zaostaje iza književnosti i umetnosti
       Kada je Pol Virilio napisao da je informacija postala treća dimenzija materije, to je verovatno značilo ulazak u treći milenijum ili virtuelno doba. Nema više "druge realnosti". Svi smo, i dalje, u istom čamcu. Kako će komunicirati trenutno brojnija populacija drugih ljudi od ovih koji dolaze, ovih "post" ili virtuelnih ljudi, to je zadatak koji je teško domisliti. Kako će se razvijati osnovna osa strukturalne analize između jezika i srodstva u ovom prevazilaženju srodničkih odnosa, kakvi će se virtuelni kristali izgraditi između reči i jezika, kakav će virtuelni mit nastati u pokušaju rešenja ovog problema koji nameće treće, virtuelno vreme i, najzad, budući da samo dobro ima dubinu, da li će zlo u ovim uslovima postati još banalnije?
       U poslednjoj godini veka naša filozofija i dalje zaostaje iza književnosti i umetnosti. Još su na sceni metafizičari praxsis orijentacije. Pored pokušaja proboja, mislim, pre svega, na knjige Slobodana Divjaka, Miška Šuvakovića ili Novice Milića, ovaj "supstancijalan odnos" nije preokrenut. Zato je ona i pored stare patetike bez životne moći.
      
       NENAD DAKOVIĆ
      
      

1. Slobodan Divjak: "Tradicionalni esencijalizam i pluralizam", Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd 2000.        2. Miško Šuvaković: "Pojmovnik moderne i postmoderne likovne umetnosti posle 1950", SANU, "Prometej", Beograd 2000.        3. Radomir Konstantinović: "Beket-prijatelj", "Otkrovenje", Beograd 2000.        4. Novica Milić: "Predavanja o čitanju", Narodna knjiga, Beograd 2000.        5. Radoman Kordić: "Očajanje", "Filip Višnjić", Beograd 2000.        6. Ričard Bernštajn: "Odgovornost filozofa", Beogradski krug, Beograd 2000.        7. Emanuel Levinas: "Nekoliko refleksija o filozofiji hitlerizma" (Sa esejem Migela Abensura), "Filip Višnjić", Beograd 2000.        8. Pol Virilio: "Informatička bomba", Svetovi, Novi Sad 2000.        9. Volfgang Velš: "Naša postmoderna moderna", Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića, Sremski Karlovci, Novi Sad 2000.        10. Horst Althaus: "Fridrih Niče", Izdavač CID, Podgorica 1999.