O dosijeima, tajnoj policiji, nerasvetljenim ubistvima, specijalnim jedinicama, Haškom tribunalu

      Sve je u kadrovima. Znali su to Lenjin i Staljin i njihovi sledbenici u prethodnoj SFR Jugoslaviji pa je odličnom studentu beogradskog Pravnog fakulteta Dušanu Mihajloviću republički Sekretarijat unutrašnjih poslova dao stipendiju. Znaju to i Vojislav Koštunica i Zoran Đinđić pa su se saglasili da Mihajlović bode ministar policije Srbije.
       Bio je operativac koji je dosta vremena proveo "na kursevima i usavršavanju". Priznaje da je bio "najbolji na kursu operativaca iz velike Jugoslavije" i da je "možda zato brzo shvatio da Jugoslavija ima pogrešne temelje - Tita umesto Tržišta", ali i da je misija srpskog naroda "uvođenje Jugoslavije u savremene zapadnoevropske integracije".
      
       Trebalo je da postanete ministar policije u privremenoj vladi. U nezvaničnom razgovoru rekli ste da niko normalan neće pristati na tu funkciju u ovom trenutku. Šta se u međuvremenu promenilo? Da li je problem bio samo u privremenosti vlade?
       - Nije trebalo da napravimo truli kompromis oko tzv. prelazne vlade. Posle toga ponuda je bila da postanem trećina ministra. Budući da sam ceo čovek, to mi nije odgovaralo. Šalu na stranu, u tim burnim danima nakon petog oktobra, uloga policije u Srbiji je bila jako važna. Bilo je neophodno konsolidovati redove policije i usmeriti taj aparat tako da ispunjava svoju ustavnu ulogu. Za to je bilo neophodno uspostaviti pravu komandnu strukturu, a to je očito bilo nemoguće u situaciji kada imate tri koministra koji i najbenigniju odluku moraju da donesu konsenzusom. Ideja o koministrima je možda bila jedini mogući kompromis u tom trenutku, ali je ja smatram veoma štetnom i lošom, jer smo izgubili nekoliko dragocenih meseci koje smo mogli da posvetimo reformi MUP-a i, naravno, ozbiljnijem radu na otkrivanju počinilaca i nalogodavaca brojnih zločina koji su se dogodili poslednjih godina.
      
       Vaša fotelja je poslednja o kojoj je odlučeno. Zar nam je najvažnije ministarstvo - ministarstvo policije, pitali su se i neki lideri DOS-a?
       - Ne znam da li je najvažnije, ali je svakako veoma važno. Imam utisak da su oči javnosti sada najviše uprte u policiju i javnost s pravom traži odgovore na brojna pitanja. S druge strane, DOS je koalicija, a u koaliciji se sve odluke donose dogovorom i kompromisom. Do nekih kompromisa se dolazi lakše, do nekih teže i to je sasvim normalno. I na kraju, nije tačno da je o "mojoj fotelji" odlučeno na kraju. Kao što vidite, ministar zdravlja je imenovan posle mene, a još se ne znaju imena ministara za trgovinu, turizam i usluge i građevinarstvo i urbanizam.
      
       Izvesno je da je Vojislav Koštunica želeo Gradimira Nalića na mestu ministra policije. Pošto ste vi izabrani, da li to znači da ste čovek Zorana Đinđića, ili ste most između njih dvojice kao što ste nekada bili između Slobodana Miloševića i Vuka Draškovića?
       - Javno sam rekao više puta da smo moja partija i ja pokušavali svojevremeno da budemo most između različitih političkih opcija. Rekao sam da smo se opekli i obećao sam da se na taj kamen više nećemo spoticati. Takođe mislim da sam u godinama i sa životnom biografijom koja ne dozvoljava da budem bilo čiji čovek. Iza mene je ostalo mnogo toga što i danas služi na korist i ponos građana ove zemlje. Nije moje da nabrajam šta sam sve radio u životu, u skautima, u mladim istraživačima, u Valjevu, u Vladi Srbije, u preduzeću "Lutra", u Novoj demokratiji; svako to može da proveri i sam oceni. Imam svoja uverenja, njima služim i ona se prepoznaju u sloganu Nove demokratije: "Srbija na Zapadu"! Kao odgovoran čovek i jedan od lidera DOS-a biću korektan saradnik i Koštunici i Đinđiću, jer je njihov uspeh i moj uspeh.
      
       Važite za izuzetno obaveštenog političara, ali i čoveka koji obožava da drži jezik za zubima. Ipak, recite: šta je trulo u policiji, šta ćete prvo promeniti?
       - Što se pitanja šta je trulo u policiji tiče, mislim da na to pitanje odgovor zna svaki građanin. Pitajte aktiviste Otpora. Policija je od servisa građana, čiji je zadatak da štiti i pomaže građanima, postala privatna partijska ili, ako volite, porodična vojska. Napustivši svoj ustavni okvir, stavivši se iznad svih zakona, policija je postala paravojska JUL-a i crveno-crne koalicije. To ni u kom slučaju ne znači da su ljudi koji rade u policiji svi odreda kriminalizovani i da su sa ljubavlju učestvovali u kršenju zakona i maltretiranju građana. Naprotiv. Zanemarljivo je mali broj takvih, ali svi oni su, nažalost, bili na komandnim mestima. Dakle u MUP-u je truo sistem rada, način funkcionisanja, kadrovska politika, praktično sve sem mnogih časnih i poštenih profesionalaca.
      
       Zašto verujete da će policija posle toliko godina otkriti ubice Zorana Todorovića Kundaka, Radomira Stojčića Badže, Slavka Ćuruvije, Pavla Bulatovića, Žike Petrovića, Željka Ražnatovića Arkana, atentatore na Vuka Draškovića, otmičare Ivana Stambolića?
       - Iskreno verujem da ne postoji savršen zločin i da sve može i mora da se otkrije. Takođe mislim da će klupko vrlo brzo početi da se odmotava i da ćemo zahvaljujući dobrim profesionalcima unutar MUP-a, koji su i dosad umeli i mogli, ali nisu smeli da otkriju počinioce zločina, saznati odgovore na pitanja koja nas zaokupljaju.
      
       O policijskim dosijeima vlada prava fama u javnosti, kao da su oni bili jedino što je trebalo političarima da upravljaju ostalim političarima i građanima. Da li mislite da su neki lideri DOS-a već došli u posed zanimljivih dosijea i da li vam je žao što kao ministar policije nemate pravo da sami listate i čitate dosijea već možete da budete obavešteni tek o nekom detalju iz njih?
       - Očigledno ste veoma dobro upućeni u zakone i pravila rada u MUP-u. Priča o dosijeima je mnogo ozbiljniji problem nego što izgleda na prvi pogled. Problem je zapravo vezan za nadležnosti i ulogu Državne bezbednosti. U svim demokratskim zemljama državna bezbednost se bavi zaštitom države. Umesto da jure špijune, švercere oružja, "pse rata", strane vojne instruktore, oni su za vrhovne neprijatelje države proglasili sopstvene građane i krenuli u bespoštednu policijsku borbu protiv intelektualaca, opozicionih stranaka i prvaka, studenata i dece u Otporu i tako dalje. Dosijei, dakle, sami po sebi ne znače mnogo. To je fascikla u kojoj se nalaze podaci o nekoj osobi koje se politička oligarhija plaši. Problem je u aparatu koji je ta dosijea stvarao, punio podacima, zloupotrebljavao dok se država raspadala iz dana u dan. Da li se neko iz DOS-a dokopao svog dosijea zaista ne znam, niti sam o tome razmišljao. Lično i da mogu, ne bih čitao dosijea. Bilo bi to gubljenje vremena. A vremena nemamo mnogo, vreme je ograničeni resurs. Moramo imati snage da kaznimo prave krivce, postavimo nova pravila, objavimo da više u Srbiji nema prvobitne akumulacije kapitala i da Srbija više nije Divlji zapad. Jednostavno, da podvučemo crtu i okrenemo se budućnosti. Mi smo odgovorni za to kakva će nam biti budućnost, drugi će odgovarati za prošlost.
      
       Mnogi bi da vide i svoj i tuđi dosije. Hoće li nova vlast udovoljiti ovoj vrsti znatiželje?
       - Partija kojoj pripadam je u više navrata zahtevala da se otvore policijski dosijei. Insistiraćemo na tome i dalje. Ukoliko otvorimo dosijea, napravićemo pre svega simboličan raskid sa prošlošću u kojoj je Državna bezbednost bila "gospodar života i smrti", potom - daćemo istoričarima obilje građe i, na kraju, svi ćemo saznati ko je šta, kako i sa kim činio u prošlosti. Veoma sam i kao građanin i kao političar zainteresovan da do toga dođe. Ovo nije u nadležnosti ministra unutrašnjih poslova, već u nadležnosti Skupštine Srbije koja bi mogla da donese zakon kojim bi bilo propisano otvaranje dosijea. Taj zakon bi morao da spreči sve moguće zloupotrebe ovakve odluke. Da li će do otvaranja dosijea doći, zaista ne znam, ali mogu da obećam da ću se kao član vlade za to zalagati i da će poslanici partije čiji sam predsednik na tome insistirati. Za početak, dosijei o članovima Otpora biće predati Otporu i javnosti.
      
       Izgledalo je da se tajna policija (resor Državne bezbednosti) više bavi zaštitom doskorašnjeg vladarskog para i progonom političkih protivnika. Kakav će joj sada biti zadatak? Ko će birati njenog novog šefa? Da li će na njenom čelu ponovo biti Jovica Stanišić?
       - U vreme vladavine crveno-crne koalicije to jeste bilo tako a ne samo da je tako izgledalo. Zadatak Državne bezbednosti ubuduće će biti da poštuje postojeće zakone i propise koji regulišu njene nadležnosti i rad. Razmišlja se o njenom izmeštanju iz MUP-a i organizovanju kao nezavisne agencije vezane za vladu, predsednika i pod kontrolom parlamenta. Sagledaćemo najbolja iskustva demokratskih zemalja. Novog šefa biraćemo po zakonskoj proceduri, poštovaće se predlozi predsednika Koštunice, premijera Đinđića i ostalih lidera DOS-a, dok će moja uloga biti da proverim da li kandidati ispunjavaju uslove za to odgovorno mesto i da li su kadri da odgovore na pitanja koja čekaju ovu službu. Ko će to biti, i da li će biti Jovica Stanišić, još je rano za odgovor.
      
       Šta će biti sa posebnim i specijalnim jedinicama policije i sa Jedinicom za specijalne operacije DB-a?
       - Svaka policija mora da ima posebne jedinice za antiteroristička dejstva. NJih ćemo imati, ali ne i jedinice za vođenje ratova, jer to je nadležnost vojske.
      
       Pretpostavlja se da u policiji ima ljudi protiv kojih postoji haška optužnica. Da li ćete takve slati u Hag?
       - Pitanje Haga nije pitanje policije nego nacionalne i državne strategije. Policija tu ima jednostavan posao i on nije problem. Problem je da se mi kao građani, a to važi posebno za građane koji pripadaju srpskom narodu, opredelimo da raščistimo pitanje odgovornosti i krivice za ono što smo uradili sebi i drugima. Činjenica da to ne rade ni drugi koji su naneli mnogo zla građanima Srbije, nije dobar izgovor da mi sebe ne očistimo od sopstvenog zla. Odgovor je, nažalost, surov i jednostavan. Ili je za to kriva pogrešna nacionalna i državna politika koju je forsirao režim, ili ceo narod. Ako je ovo drugo u pitanju, moramo onda znati da naše muke tek počinju. Ovo odgovorno kažem kao političar i jedan od lidera DOS-a, jer to nije u opisu posla MUP-a. Ako postanem ministar do odluke pravosudnih organa, gospodin Milošević biće pod stalnim javnim nadzorom.
      
       Za kraj pitanje za ambicioznog ministra policije, kakav ćete, pretpostavljam, biti: otkrijte nam ko sada drži šverc cigareta, nafte i droge u Srbiji?
       - Vi sad od mene očekujete da ličim na Gorana Matića ili Šešelja i optužujem i levo i desno za kriminal. Kada bih to znao bilo bi jako sumnjivo. Mogu neke stvari da naslućujem, kao i vi, ali to ne mogu da kažem javno. Mogu samo da obećam građanima da će se MUP Srbije ozbiljno posvetiti utvrđivanju ovih činjenica. Ta istraga i ta borba ne može biti ni laka ni brza. Živimo u zemlji u kojoj je skoro celu deceniju švercer cigareta ili oružja bio poštovani član društva, a opozicioni prvak ili profesor univerziteta neprijatelj. Promeniti ovakvo stanje biće Sizifov posao i nema stranke, nema koalicije, a pogotovu nema ministra koji to može sam da promeni. Ovo je jedan od najozbiljnijih zadataka za sve građane naše zemlje. Svi moramo da radimo ozbiljno na tom preumljenju zbog bezbrižne budućnosti naše dece, a ja sam uveren da za nas ni u kom slučaju nije kasno.
      
       DRAGAN BUJOŠEVIĆ