Rasprava o vanrednim predsedničkim izborima samo upućuje na glavnu dilemu demokratskog narodnog fronta - da li namerava da promeni politički i zakonski sistem zemlje ili samo nosioce starog sistema

      Najava da predsednik Jugoslavije zbog brojnih obaveza neće primiti tužioca Međunarodnog suda za ratne zločine Karlu del Ponte izazvala je burne reakcije demokratske javnosti, ali se niko nije zapitao da li će dotičnu gospođu primiti predsednik Srbije, koji ovih dana, nedelja i godina nema previše državničkih obaveza.
       Ta cinična konstatacija jednog politikologa možda najbolje ilustruje razapetost novih vlasti između potrebe da uđu u međunarodnu zajednicu ali i da zadrže nešto samopoštovanja, naprave kadrovsku diferencijaciju državnih funkcionera a da pri tom ne unište državne institucije. Većina lidera DOS-a smatra da bivša apsolutistička vlast mora apsolutno da nestane sa političke scene, ali do sada se nekako nisu preterano bavili eliminisanjem onoga što stvara apsolutistički poredak među Srbima. Iako se Milan Milutinović svojski trudio da ne bude previše zapažen, o njegovoj karijeri razmišljaju međunarodni zvaničnici, mnogi učesnici oktobarskog ustanka i njegovi partijski drugovi.
       U intervjuu Televiziji Politika, datom u okviru napora da se SPS prikaže kao konstruktivna politička grupacija, podsetio je da u mnogim evropskim zemljama postoji kohabitacija između skupštinske većine i predsednika. Stavio je do znanja da ne razmišlja o ostavci i ocenio da postoji "fama o ovlašćenjima" predsednika, dok je na pitanje o svojoj političkoj budućnosti odgovorio da to "mogu pitati astrologe". "Ja se time ne bih bavio", odgovorio je zagonetno čovek, koji je 21.12 1997. godine dobio 2.181.808 glasova, ali je nezgodno što je u međuvremenu njegova partija izgubila 1,7 miliona birača.
       "Svaki sat sa Milutinovićem na čelu Srbije je bruka za našu zemlju i novu demokratsku vlast. Kako mi uopšte možemo da govorimo da smo nešto promenili u ovoj zemlji, da smo srušili Miloševića ako se na čelu države nalazi simbol te politike, čovek koji je umešan u brojne finansijske skandale i što je, najgore, čovek sa haškom optužnicom", izričit je lider Nove Srbije Velimir Ilić, koji je u više navrata energično tražio vanredne predsedničke izbore i najavio da će uvažiti volju naroda koji od njega traži da se kandiduje. "Na ovom pitanju se brani čast srpske demokratije i sigurno neću odustati od zahteva za ostavku Milutinovića", dodaje preduzimljivi gradonačelnik Čačka.
       Potpredsednik Demokratske stranke Boris Tadić ocenjuje da Milutinovića svakako treba zameniti, ali valja razmisliti o načinima i vremenu kada će se to dogoditi. "On je samo teret na budžetu, politička figura bez ikakvog sadržaja vlasti sa ogromnim ustavnim ovlašćenjima i nema sumnje da će ga demokratska vlast neminovno skloniti sa scene kao poslednji relikt već bivšeg režima."
       Šef poslaničke grupe Socijalističke partije Srbije Branislav Ivković podseća da je DOS već iskoristio krizu tokom saveznih izbora da iznudi vanredne republičke izbore i preuzme vlast na tom nivou. "Mi poštujemo rezultate decembarskih izbora, iako su oni održani pod krajnje neregularnim uslovima, uz zastrašivanje političkih protivnika i potpuno medijsko jednoumlje. Sada, upravo oni koji se zalažu za zapadnu demokratiju traže na tom talasu i predsedničke izbore iako u mnogim zemljama imate sasvim uspešnu saradnju predsednika i premijera. Ono što je najstrašnije jeste što se o vanrednim izborima govori samo zato što je neko od lidera DOS-a poželeo da postane predsednik Srbije iako Milutinović nije prekršio Ustav niti je pravio bilo kakvu opstrukciju."
      
       Haška senka
       Zlonamerni posmatrači tvrde kako je Milutinović jedini iskreni zastupnik politike kontinuiteta jer je predsedničku funkciju obavljao jednako neupadljivo i pod Miloševićevim socijalizmom i pod demokratskom strahovladom. Iako je imao institucionalnu moć, njegova partijska pozicija je bila neuporedivo slabija od Šainovićeve, Gajevićeve, čak i od pozicije harizmatičnog Uroša Šuvakovića, jer nije uspeo da ulije dovoljno poverenja u hladne, nepoverljive glave predsedničkog para. Posle preteranog medijskog eksponiranja tokom pregovora u Rambujeu, prva dama globalnog levičarskog poretka navodno mu je odredila preventivnu medijsku marginalizaciju kako ne bi zaista pomislio da je prvi čovek Srbije. NJegova pozicija je, ironično, postala znatno bolja u nedeljama kada je partija doživela brodolom jer je ostao jedino uporište moći nekada svemoćne partije. "Prijatno me je iznenadio njegov ostanak u partiji, za razliku od ponašanja jednog Dragana Tomića ili nekih drugih koji su se oprali od SPS-a već 5.oktobra uveče. Možda je bio previše popustljiv prema DOS-u, ali takva je bila realnost", kaže visoki funkcioner socijalista.
       U jedinom intervjuu posle oktobarskih događaja, u inostranstvu, datom grčkom listu "Etnos", on je podsetio da je dobio više glasova od samog Miloševića i odbacio da je bio njegov najbliži savetnik. "Mada me je Milošević slušao, nikada ne bi održao izbore godinu dana pre kraja svog mandata. On je smatrao da su prilike povoljne i sam je odlučio da je povoljan trenutak da promeni Ustav." Na pitanje grčkog novinara da li će nastaviti da se bavi politikom, Milutinović je odgovorio negativno. "Ranije sam dva puta odbio predsedničku kandidaturu i zatim bio prinuđen da je prihvatim posle Lilićevog poraza i pošto je neko trebalo da zaustavi Šešelja. Znate, ovoj zemlji su potrebna nova lica, nova krv, nezavisno od političke ili ideološke pripadnosti."
       Upitan kako se oseća budući da ga je Haški sud optužio za ratne zločine, Milutinović je odgovorio "veoma mirno - i u pogledu svoje savesti pošto se nikada nisam mešao ni u šta takvo". On je podsetio da Ustav zabranjuje izručenje i da ne veruje da će se naći srpski lider koji bi to učinio. "A ako budu želeli da ga prekrše - šta da kažem? Ja ću u svakom slučaju i tada biti miran." Neugodne su činjenice što se Milan Milutinović ne nalazi na tajnom haškom spisku za amnestiju i što njegova partija postoji samo kao bledi odraz nekada svemoćne organizacije upućuju na zaključak da predsednik Srbije ima slabašne izglede da dočeka kraj mandata u radu i veselju. Sva je prilika da će odluka o vanrednim predsedničkim izborima biti doneta posle razgovora Beograda i Podgorice, jer će, bez obzira na ishod razgovora, državnost Srbije biti izraženija nego do sada.
       Nevolja je što je procedura za opoziv predsednika Srbije nešto teža od borbe za Miloševićev odlazak (vidi okvir), zbog čega kreatorima nove vlasti ostaju dve mogućnosti - da Milutinović podnese ostavku (iz zdravstvenih razloga, koji su pominjani proletos kada su na mestu predsednika već viđeni general Pavković i vojvoda Šešelj) ili da tiho završi svoj mandat.
       "U političkoj nomenklaturi SPS-a, Milutinović je važio i važi za čoveka koji razaznaje realnost, pa verujem da će podneti ostavku kad budu okončani razgovori o zajedničkoj državi. Smatram da ne bi bilo mudro ako bismo imali predsedničke izbore i, nekoliko meseci kasnije, vanredne savezne izbore, jer se među ljudima već oseća jedna vrsta zamora od glasanja i kampanja", kaže Boris Tadić. Sagovornici NIN-a podsećaju da je na decembarskim izborima zabeležena zabrinjavajuća apstinencija koja bi se samo povećala ukoliko bi uskoro bili raspisani novi izbori.
       Koga će predsednik Srbije Milan Milutinović predložiti za mandatara nove republičke vlade, pitaju se dobri poznavaoci Ustava s uvrnutim smislom za humor, koji govore da je Milutinović jedini socijalista koji ima mogućnosti za opstrukciju, tako omiljenu reč među pripadnicima novog poretka u Beogradu. Kandidat za premijera Zoran Đinđić je već sastavio kabinet koji će uživati podršku dve trećine poslanika, ali ovdašnji smrtnici, koji veruju da je ove jeseni Milošević pobeđen nekako suviše lako, ipak strahuju da bi nezgodni maskirani čika sa kukom mogao još jednom da se pojavi i pokvari srećan kraj političkog horora. Predsednik Srbije svakako nije junak iz takvog filma.
      
       Ustavna opstrukcija
       Nije, međutim, teško zaključiti da će bitka za njegovog naslednika verovatno podeliti DOS na najmanje dve opcije i tako otvoriti pravi višestranački život u Srbiji. Kandidaturu za predsednika, čiji mandat traje još dve godine, nagovestili su Velimir Ilić, Momčilo Perišić, neimenovani predstavnik DOS-a iz Vojvodine, a nisu isključene kandidature Nebojše Čovića i Vuka Obradovića. Budući premijer Zoran Đinđić izjavio je pre skoro dva meseca da bi idealni kandidat bio Koštunica ukoliko razgovori sa crnogorskim rukovodstvom budu neuspešni. Predsednik SRJ se, međutim, ne izjašnjava o kandidaturi verujući da bi razgovori mogli da se okončaju uspešno. U decembarskom istraživanju Centra za proučavanje alternativa ispitanicima je postavljeno pitanje o mogućem kandidatu za predsednika i oni su na prvom mestu pominjali izvođača revolucionarnih radova i gradonačelnika Čačka (16 odsto), ali je ta podrška neuporediva slabija od one koju je imao Koštunica kao predsednički kandidat.
       Rasprava o sudbini najčudnijeg predsednika, međutim, otvara i suštinsko pitanje o namerama i strategiji nove vlasti - hoće li menjati sistem ili je procenjeno da samo treba promeniti kadrove koji su personifikovali Miloševićev sistem. Među vodećim ličnostima DOS-a, izgleda, postoji saglasnost da se najpre promeni Ustav Srbije, završe pregovori o poluzajedničkoj državi, pokrenu ozbiljne reforme. "Razgovori o Jugoslaviji ili pisanje ustava mogu da traju dugo, ne možemo ljudima da objasnimo da ćemo čuvati starog predsednika toliko dugo. Ja povlačim kandidaturu ako se Koštunica kandiduje, to nije sporno, ali mi ne možemo toliko da čekamo. To ljudi neće razumeti", dodaje Ilić.
       Politikolog Zoran Stojiljković smatra da bi bilo logično prvo promeniti Ustav a zatim raspisati predsedničke izbore, ali napominje da se unutar DOS-a još ne može nazreti saglasnost o jednom kandidatu za predsednika Srbije. "Ima neke logike kada se u nestabilnim društvima traži snažna ličnost za predsednika, koja bi oslonjena na parlamentarnu većinu pomogla da se što lakše prebrode teške i rizične promene. Problem je u tome što bi rasprava o mogućim kandidatima samo ubrzala raspad DOS-a, koji tek treba da počne celovite društvene reforme."
       Samozatajni predsednik Srbije, međutim, nije osoba koja bi mogla da ujedini demokratske snage, motiviše milione birača da ponovo iskažu svoju volju. Velika demokratska koalicija je do sada uspela da zabeleži odlične rezultate na biračkim mestima, ali njeni glasači i dalje imaju prilično banalna očekivanja - posao, veće plate na njemu i manje socijalnog poniženja van njega. To im je, izgleda, značajnije od pobede nad Milanom Milutinovićem, predsednikom Srbije koji će sigurno ući u istoriju po kratkoj i nezaboravnoj izjavi tokom pregovora u Rambujeu - "ke sera, sera".
      
       BATIĆ BAČEVIĆ
      
      

Opoziv Kad Narodna skupština oceni da je predsednik prekršio Ustav, pokreće postupak za njegov opoziv ako se o tome izjasni dve trećine od ukupnog broja poslanika. O opozivu predsednika odlučuje se neposrednim i tajnim izjašnjavanjem birača. Predsednik Republike je opozvan ako za opoziv glasa većina od ukupnog broja birača. Ako birači ne opozovu predsednika Republike, Narodna skupština se raspušta. (član 88 Ustava Srbije).

      
      

Ovlašćenja Pod uslovom da se u Srbiji bude poštovao Ustav, predsednik države ima ovlašćenja koja su znatno šira od onih koje ima savezni predsednik. Kad sasluša mišljenje predstavnika većine, on predlaže mandatara nove vlade, ali bi, krajnje hipotetički, mogao da sasluša i prečuje većinsko raspoloženje u Skupštini. On bi, opet uslovno, to mogao da učini tri puta, posle čega bi Skupština mogla da bude raspuštena. Predlaže Skupštini kandidate za predsednika i sudije Ustavnog suda Srbije. Mogao bi ukazom da proglašava zakone, vodi odnose Srbije sa drugim državama i međunarodnim organizacijama, rukovodi oružanim snagama u miru i ratu. Na predlog vlade, kada su na delu teritorije RS ugroženi bezbednost RS, slobode i prava čoveka ili građanina. Milutinović bi mogao da proglasi vanredno stanje i donese akte za preduzimanje mera koje takve okolnosti iziskuju... Ima još dela koja bi predsednik Srbije mogao da učini.