Spremnost DOS-a, oličenog u predsedniku Koštunici, da na predstojećem popisu uvede kategoriju "Bošnjak" predstavlja otopljavanje vrha ledenog brega

      Predmet benignog naslova: "Dopune statističkog obrasca za popis stanovništva" postao je "mali korak za državu ali veliki za bošnjačku zajednicu". Ovim rečima je, naime, savezni ministar za nacionalne manjine Rasim LJajić prokomentarisao svoj razgovor sa predsednikom SRJ Vojislavom Koštunicom, koji je prihvatio predlog da odrednica "Bošnjak" zameni naziv "Musliman" na predstojećem popisu. Gospodin LJajić je taj gest stavio u kontekst ispunjavanja obećanja datih pre izbora, tvrdeći da za promenu odrednice među svim Muslimanima u SRJ postoji konsenzus.
       Ako je time DOS prihvatio naziv "Bošnjak", to još ne znači da će do ove zamene termina sigurno odmah doći.
      
       Politika
       Rasprave elite naroda, koji se po Ustavu iz 1974. nazivao Muslimani, rezultirale su dogovorom na Svebošnjačkom saboru u Sarajevu 1993. godine da treba da se nazivaju Bošnjacima. Smatralo se da naziv Musliman predstavlja pogrešan izbor koji naciju sa posebnom kulturom i tradicijom svodi na versku odrednicu.
       Ovaj stav nije odmah i jednodušno prihvaćen ni među Muslimanima, a posebno ne među ostalim narodima koji ovde žive. Postoji Matica Muslimana Crne Gore koja se protivi odrednici Bošnjak. U ovdašnjoj javnosti o tome se nije intenzivno raspravljalo pa nije čudno što na vest o uvođenju termina "Bošnjak" ima i ljutitih reakcija. U njima se podseća da je pravo jedne grupe ljudi ili vernika da nazove sebe kako hoće, ali da li moraju da se pitaju i oni sa kojima žive, a za to nije nedležan pojedinac, makar bio predsednik SRJ.
       Unutar ove zajednice u Srbiji postoji konsenzus o terminu "Bošnjak", ali ne i o metodama kako da se do tog statusa zvanično dođe. Savezni ministar za nacionalne manjine Rasim LJajić predsednik je Sandžačke demokratske partije, članice DOS-a, i njegova inicijativa je trenutno usmerena samo na uvođenje termina "Bošnjak" za popis.
       Savezni poslanik iz redova Muslimana je Esad DŽudžević iz Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka. Ova stranka drži lokalnu vlast u Tutinu, gde je još 1998. Statut izmenjen tako da se Bošnjaci navode kao većinsko stanovništvo, a kao jezici u upotrebi srpski, bosanski i hrvatski. Predsednik opštine Tutin Šemsudin Kučević naglašava da ova stranka ima čak 106 lokalnih odbornika i da je to pitanje pokrenula pre LJajića.
       LJajić, međutim, upozorava da se potezima kao što je pokušaj rešavanja tako važnog pitanja pravljenjem kuće od krova, preko opštinskog statuta, žele samo dobiti politički poeni.
       Ustavni sud Srbije nedavno je proglasio ove odredbe opštinskog statuta Tutina neustavnim. U Tutin još nije stigao nikakav službeni dopis Suda, a Kučević izražava nadu da se u tom papiru neće nalaziti nekakvi ultimativni rokovi za promenu Statuta praćeni pretnjom uvođenja prinudne uprave.
      
       Popis
       Rasprava se trenutno zvanično vodi samo o uvođenju termina "Bošnjak" u šifarnik za obradu podataka posle popisa koji je predviđen za prvu polovinu aprila. Ministar LJajić za NIN kaže da bi bilo "potpuno nelogično da više od 300 000 Bošnjaka ne bude registrovano kad se budu određivali rezultati popisa, da budu smešteni u rubriku 'ostali'. Ne može se jedna od najbrojnijih zajednica dovoditi u istu ravan sa Eskimima."
       Klasifikacija za predstojeći popis napravljena je 1998. godine na predlog Ministarstva pravde SRJ. Za razliku od 1991. godine, kada je najšira klasifikacija razlikovala 35 naroda, narodnosti i etičkih zajednica, u ovom predlogu nalaze se, u skladu sa tadašnjom politikom na Kosovu, još i Goranci i Egipćani.
       Popis sprovodi Savezni zavod za statistiku, koji u ovakvim stvarima sprovodi politiku vlade. Procedura uključuje i mišljenje Srpske akademije nauka i umetnosti.
       Komentarišući inicijativu ministra LJajića, akademik Vojislav Stanovčić navodi da se "nikome ne može nametati ili ograničavati kako će da se izjašnjava". Prema Stanovčiću, eksperti su još u oktobru izrazili saglasnost i podršku predlogu da se pored odrednice Musliman, unese i odrednica Bošnjak. Zadržavanje termina "Musliman" on obrazlaže kako stavom predstavnka grupe Muslimana iz Crne Gore, tako i opredeljenjima i aktima Evropske unije i OEBS-a da se unošenjem u statistički obrazac nikome ne ograničava mogućnost opredeljivanja i izbora kakav je dosad imao.
      
       Paralelnost
       Kučević se, u ime Bošnjačke demokratske stranke Sandžaka, protivi zadržavanju starog termina "Musliman". Smatra da će to izazvati konfuziju. Ministar LJajić daje prednost terminu "Bošnjak", ali je spreman da prihvati i uporedni termin "Musliman" kao kompromisno rešenje. On naglašava da bi uvođenjem termina "Bošnjak" "nova demokratska vlast transparentno demonstrirala svoj odnos i novu politiku prema manjinama u ovoj državi".
       "Ova inicijativa povlači nekoliko važnih posledica", naglašava dr Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose u kojem su u više navrata organizovane diskusije o situaciji u Sandžaku, o Muslimanima i Bošnjacima. "Prihvatanje termina Bošnjak znači da Bosnu i Hercegovinu smatraju matičnom državom, čime postaju dijaspora. Prema nekim evropskim konvencijama, onda dolaze u poziciju stanovništva koje nije autohtono. NJihov položaj bi onda trebalo da bude regulisan međudržavnim ugovorom sa BiH, a ne čini se da bi Sarajevo moglo mnogo da im pomogne. S druge strane, zahtevom za preimenovanje oni svesno svode svoj položaj sa deklarativnog statusa naroda na status nacionalne manjine."
       Za sada Bošnjaci nisu stigli ni do popisne liste, pored Finaca, Egipćana i Poljaka. Poslednju reč u vezi s predstojećim popisom ima savezna vlada, koaliciona. Na republičkom nivou za sada niko nije nadležan za manjine.
      
       SVETLANA ĐURĐEVIĆ-LUKIĆ