Fudbal je u takvoj medijskoj i finansijskoj ekspanziji da je i to samo po sebi dovoljno da Božjeg sina na velikom ekranu igra fudbaler!

      Holivudska filmska industrija u potrazi za novom zaradom još jednom će pokušati da ekranizuje lik Isusa Hrista. Već sada se zna da bi lik Božjeg sina i njegovo otelotvorenje na filmskom platnu trebalo da odigra Gabrijel Omar Batistuta, fudbaler italijanske "Rome". Izbor fudbalera Batistute nije samo plod slučajnosti i producentskog hira, jer ovaj 32-godišnji Argentinac likom (kosa i oči) i stasom neodoljivo podseća na likove sa mnogobrojnih slika i fresaka viđenih širom sveta. Dalje, fudbal je u takvoj medijskoj i finansijskoj ekspanziji da je i to samo po sebi dovoljno da Božjeg sina na velikom ekranu igra fudbaler!
       Vitorio Čeki Gori, producent, ali i vlasnik fudbalskog kluba "Fiorentina" iz Firence, uporan je da u sedam nastavaka filmovane biografije Isusa upravo se pojavi njegov miljenik sa fudbalskog igrališta Gabrijel Batistuta. Poslednji pokušaj ekranizacije Isusa iz Nazareta, pre deset godina, nije dao pozitivan efekat. Možda je tome doprinela i kritika sa važnog mesta u Vatikanu. Sekretarijat Svete stolice u Rimu anatemisao je film "Isus iz Nazareta" uz oštro objašnjenje - da Božji sin nije verodostojno prikazan već je predstavljen u liku ovozemaljskog čoveka (!). Raniji pokušaj u istorijskom spektaklu "Ben Hur" (Čarlton Heston - 1958) nije ostao nezapažen, osim što kamera, anfas, nije milovala Isusa, pa je i njegova uloga uglavnom bila otelotvorenje biblijskog lika, a što se katoličkom kleru dopalo...
      
       Seljak
       Ponuda iz Holivuda da se pojavi u liku Isusa Hrista je nešto što se ne odbija, jer u životu je uvek bio u glavnoj ulozi, smatra budući glumački naturščik i svetski priznati fudbaler Gabrijel Omar Batistuta.
       Bliski prijatelji Gabrijela Batistute za Argentinca kažu da je stidljiv, rezervisan i besprekorno privržen porodici. Gabrijel je, još se tvrdi, prava "kvočka" koja jednostavno mora da bdije nad svojom porodicom, suprugom Irinom i dvoje sitne dece. Sam smatra da je neprirodno govoriti o sebi, ličnom uspehu i da ne treba dirati u tuđu privatnost, a da je smirenost njegovo "tajno oružje". Lepši novinarski pol (u Italiji čak trećinu sportskih novinara čine žene - pr. a.) Batistuti zamera na primitivnom ponašanju. Jer, zaboga, odbija da prisustvuje mondenskim sedeljkama na koje ga često pozivaju, na šta im on opet odgovara - da je čovek sa sela i da nikada i sa toliko novaca koliko danas zarađuje (10 miliona maraka godišnje) ne može biti snob, da se "kezi" i meša s ljudima koji su tu samo da bi bili viđeni.
       Gabrijel Batistuta je bogati naslednik ranča sa više od osam hiljada hektara travnate zemlje, udaljenog 400 kilometara severozapadno od Buenos Ajresa u pokrajini Santa Fe. Ali, u njegovom detinjstvu sve nije bilo idilično. Prvih šest godina proveo je u siromašnom naselju Avelanedi, kod roditelja svoga oca Osmara. Veruje se da su se njegovi preci tu doselili iz Sirije, zato je njegovo drugo ime karakteristično - Omar. Pa opet, svi do jednoga su katoličke vere. LJubav prema farmi i životinjama nije slučajna kod Gabrijela, jer njegovi su preci dugo radili kao nadničari, pazeći tuđu stoku i berući tuđe grožđe. To mu je, kasnije, po sopstvenom priznanju, pomoglo da bolje shvati život. Nigde tako dobro ne može da se nauči kako da se ceni novac zarađen radeći na zemlji, govorio je u doba kada je postao slavan i bogat, najviše zahvaljujući zemlji, fudbalskom igralištu.
       Sve do punoletstva Gabrijel Batistuta nije bio prototip talentovanog fudbalera. Jednostavno, zbog svojih 80 i više kilograma u pubertetskom dobu nije mogao da se pohvali atletskom građom. Dobio je i nadimak "Gordo", što bi u slobodnom prevodu značilo - "Debeli". Kada je uhvatio fudbalski ritam, za kratko vreme se prošetao svim poznatim argentinskim klubovima. Igrao je za "Nuvels old bojs", "River platu" i"Boka juniors" da bi stigao u "Fiorentinu" sa samo dvadeset godina. NJegov tadašnji poslodavac i budući u filmu o Isusu, Vitorio Čeki Gori bio je razočaran i ljut na svoje saradnike kada su angažovali anonimnog Batistutu. Budući kralj među fudbalskim strelcima proslavio se tada golom u sopstvenoj mreži u važnoj utakmici (1993) za "Fiorentinu", koji je odveo u niži rang takmičenja - Drugu ligu. Neslavan početak za buduće fudbalsko bogatstvo.
      
       "Komunista"
       Batistuta je ostao u Firenci i posle šoka koji je priredio gazdi i tamošnjim "tifozima". Posle početne fudbalske golgote, vaskrsnuo je u neprikosnovenoga golgetera najjače lige na svetu. Za života klub mu je podigao bronzanu statuu u prirodnoj veličini na ulazu stadiona "Fiorentine", nekada poznatog kao "Komunale".
       Kad je letos iz Firence prelazio u Rim, Gabrijel Omar Batistuta umalo nije "izgubio glavu". Budućeg filmskog Isusa i svog idola navijači "Fiorentine" nazvali su izdajnikom, lošim katolikom i komunistom. Od svega Batistuta je najmanje bio ovo poslednje. Kubanski predsednik Fidel Kastro je, međutim, pre više godina izjavio da je Isus zapravo bio komunista. Kao dokaz naveo je Novi zavet, gde piše kako je Hristos za učenike odabrao skromne ribare. Batistuta je takođe u mladosti bio siromah i skroman, jedino što danas novac prima iz navike i zbog fudbalskih sposobnosti. Što je nalik na Isusa, najmanje je kriv...
      
       ALEKSANDAR MIHAJLOVIĆ