Konkursi za nove direktore u školama raspaliće nove strasti i stari direktori se mogu nadati da će sve ono što im se stavlja na teret, biti brzo zaboravljeno

      Šta je to što je sprečavalo učitelje, nastavnike i profesore, dakle personal koji broji nekoliko desetina hiljada ljudi u Srbiji i u kojem po definiciji, retko ko ima manje škole od fakulteta, da u proteklim godinama trpe tlačenje od strane potkupljive i nesposobne grupe ljudi koji se nazivaju zajedničkim imenom direktori škola? Jer, sudeći prema prijavama koje ovih dana pljušte i Ministarstvu prosvete i Ministarstvu unutrašnjih poslova (opa, bato!), koje podnose sindikalne organizacije po školama, ovakav sud o direktorima se nipošto ne može smatrati prestrogim.
       Prijave za zloupotrebe vezane za izdavanje školskog prostora, a naročito sala za fizičko, malverzacije prilikom prodaje školskih udžbenika posredstvom škole, korupcija prilikom organizovanja ekskurzija, prilikom nabavke hrane za školsku kuhinju i tako dalje, bile bi dovoljne da napune Augijeve štale koje su, znamo, očišćene tek kada se tog posla latio Herkul. Međutim - ostanimo na terenu mitologije - sadašnji ministar prosvete Gašo Knežević preferira Aleksandra Makedonskog: umesto čišćenja smrdljivih štala rešio je da preseče Gordijev čvor. U kratkoj izjavi za NIN rekao je da mora priznati kako, u velikom poslu u kojem je, sve te prijave nije ni video, no da je pokrenuta procedura za raspisivanje konkursa za nove direktore, koje, prema aktuelnom zakonu, imenuje Ministarstvo prosvete. Tamo gde konkursi ne budu raspisani, direktori će po automatizmu biti prevedeni u v.d. stanje.
      
       Sale za fizičko
       To znači da su sve te prijave, napisane uglavnom da bi se tražilo smenjivanje direktora "ili njihova ostavka", postale prevaziđene via facti i da će se socijalne aktivnosti u školama u narednom periodu odvijati u pravcu izbora novih ljudi. Što, takođe, ima vrlo male izglede da bude završeno na opšte zadovoljstvo, no o tome kasnije.
       U prethodnom periodu, kao što znamo, izbor direktora su vršile vlasti u skladu sa svojim načelima političke podobnosti, tako da su to često bili partijski funkcioneri nižeg ranga ili članovi porodica partijskih funkcionera višeg ranga. Ministar Knežević ne može da potvrdi da su baš svi bili članovi SPS-a i JUL-a, ali već i mogućnost da ih je bilo, tako dosta govori. Šteta od takvog odbira, naravno, bila je velika i nemerljiva, a jedna od manifestacija te štete odvija se upravo ovih dana kad mnogi đaci prolaze bolan proces privikavanja na 45-minutne časove, umesto polučasovnih, na kakve su se navikli u poslednjih nekoliko godina. Često savršeno nekompetentni, najveća šteta nije dolazila od njihovih ovlašćenja da zapošljavaju koga hoće i dele stanove kome hoće - neretko sebi samima, već od represije koju su sprovodili prema onima koji su se suprotstavljali. U sudskim sporovima "nastavnik protiv direktora", pokretanim najčešće zbog ugrožavanja radnih prava, neretko se dešavalo da David pobedi Golijata i da sud uzme u zaštitu ugroženog nastavnika, što govori lepo o našim sudovima, ali, bez sumnje, govori nešto i o direktorima.
       Da vidimo, dakle, šta kažu prijave protiv direktora, bar one koje se nalaze u posedu redakcije NIN-a.
       Na primer, u školi "Sutjeska" u Zemunu došlo je do "preteranog izdavanja sale (za fizičko - p.a.) stranim licima koja tu dolaze na rekreaciju". Rekreirajuća lica koriste svlačionice koje koriste i učenici, što je nehigijenski. U istoj školi direktor je, optužuje ga rukovodstvo sindikata, izdao školski teren fudbalskom klubu "Borac", koji se tu odomaćio i udario temelje za izgradnju svlačionice.
       U školi "Ratko Mitrović" takođe se zamera rentiranje sale i izdavanje prostora za teretanu (uz prateće nepravilnosti). Inače, izdavanje sale se ponavlja u svim optužbama, uz primedbu da ne postoji valjan uvid u to kako se tako zarađene školske pare troše. Na osnovu kalkulacije napravljene prema podacima iz jedne od prijava, tako skupljena sredstva iznose 2 400 nemačkih maraka mesečno.
      
       Vinjak za školu
       Na opštini Palilula, u jednoj od škola, koju zbog specifičnosti optužbi nećemo imenovati, pored uobičajenih inkriminacija vezanih za školski prostor, rekreativnu nastavu, promet novca itd., kaže se da je "u junu mesecu, kada nije ni Dan škole ni Sveti Sava, već raspust, od Pekabete naručeno 20 vinjaka, 3 kg kafe i 20-21 koka-kola i to je zavedeno kao potrošni materijal".
       Ipak, u prilici smo da objavimo da je u NIN-ovom izboru za prijavu godine pobedila škola "Sonja Marinković" iz Zemuna, protiv čijeg direktora Dušana Ostojića su izrečene najozbiljnije pritužbe i stoga je taj slučaj odabran da bude pomnije proučen.
       Uz nužna skraćivanja, reći ćemo da školski sindikat Unija prosvetnih radnika imenovanom stavlja na teret da je:
       1. Kao potpredsednik SPS-a (u dva mandata) ... bio odgovoran za kardinalno loše vođenje kadrovske i prosvetne politike:
       2. Kao kandidat za odbornika SPS-a na teritoriji OŠ "Sonja Marinković" (gde je i direktor) drastično je izgubio jer nisu hteli da glasaju ni roditelji dece, čiji je on direktor.
       3.Sklopio je niz štetnih ugovora i to: ugovor o poklonjenom zemljištu trećem licu, ugovori o izdatim prostorijama za radnje sa mešovitom robom, ugovor o izdavanju fiskulturne sale... a koje on ne vodi kroz legalne finansijske knjige.
       Preskačući tačke jedan i dva kao očigledne političke denuncijacije, pitali smo Dušana Ostojića šta je tačno od onog pod tri.
       - Ugovor o izdavanju sale za fizičko, koja je bila sklona padu i koju smo nudili i "Insi" i "Teleoptiku" a oni su odbili, napravljen je 1989. godine i overen od tadašnjeg opštinskog pravobranioca. Tačno je da je na okolnom delu placa zakupac, izvesni Mihaljčić, u vreme bespravne izgradnje koja je zatisnula Zemun 1996/97. izgradio dva objekta za koja mi kao škola nismo dali saglasnost. Tražili smo da se uklone i dobili takvo rešenje od građevinske inspekcije, ali se to nije dogodilo. Nisam potpisao nikakav ugovor kojim je otuđena imovina škole i nemam nikakva saznanja da je uviđaj u školske finansije našao neke nepravilnosti u mom radu, kaže Dušan Ostojić. Prema ugovoru, školske nekretnine treba da se vrate školi 2010. godine.
      
       Priprema terena
       Ostojićev pledoaje, primetili ste, ujedno je i žaoka na račun radikalske vlasti u Zemunu, koju kao potpredsednik opštinskog odbora SPS-a nije propustio da uputi. A, čisto ljudski, kaže, razume se da ga čitava ta situacija pogađa jer je Zemunac i ljudi ga tu poznaju, kao i njegovu porodicu. Tvrdi i to da nijedan školski sindikat (od dva) nije imao na dnevnom redu prijavu ministarstvima o njegovom radu.
       U školskom sindikatu kažu da su radi da "zatvore slučaj" pošto je Ostojić najavio da neće konkurisati za mesto na kome je već 11 godina.
       Da je čitava ta kampanja sa prijavama bila u stvari priprema terena pred predstojeće raspisivanje konkursa (znalo se da će to uslediti pošto se nije moglo zamisliti da bi nova vlast ostavila postojeću direktorsku garnituru), vidi se i iz već pominjanog dopisa sindikata škole "Sutjeska", gde se, pored stvari kojima se tereti postojeći direktor, ujedno traži pomoć "da za direktora naše škole" bude imenovan kolega kojeg predlažu potpisnici dopisa, a koji je i ranije predlagan od strane škole, o šta se Ministarstvo oglušilo. Odnos između Ministarstva prosvete i nastavnika u školama je odista bio vrlo zanimljiv pa se tako u Ugostiteljskoj školi (a sigurno nije jedini takav slučaj) dogodilo da Ministarstvo imenuje direktora "u skladu sa preporukom školskog odbora", iako je školski odbor preporučio sasvim drugog čoveka od onog koji je dobio blagoslov iz Ministarstva.
       Mala je verovatnoća da će situacija u srpskim školama da se stabilizuje prostom smenom direktorske garniture. Nesuglasice prevazilaze domašaj jednog čoveka, bio on i direktor, a najbolje se to vidi iz prijave Nezavisnog sindikata OŠ "Stevan Dukić": "...Naočigled svih nas škola propada, a uz sve pokušaje grupe entuzijasta da se situacija dovede u normalu, doživljavamo poniženja, podsmehe, pa čak i otvorene pretnje."
       I u drugim školama se u negativnom kontekstu pominju kolege "ćutolozi", i tako dalje.
       Nema sumnje da će se među pretendentima na direktorski mandat pojaviti i oni sa ambicijom da sačuvaju postojeće pozicije. Tako profesori jedne beogradske gimnazije svedoče da njihova direktorka, član SPS-a i supruga bivšeg ministra, priča o pritiscima koje je za dobrobit škole morala da pretrpi od strane bivše vlasti. Ali najkuriozitetniji slučaj je iz jedne druge beogradske srednje škole, čija je direktorka, članica JUL-a, pre oko godinu dana razrešena, kako je objašnjeno, zbog teških zloupotreba (verovali ili ne, i to se dešavalo). U dokumentu koji je tada podeljen profesorima škole kao objašnjenje za smenu, među navedenim grehovima stajale su i takve stvari kao, na primer, proslava direktorkinog rođendana, napravljenog u vidu banketa za veći broj viđenih građana koji su rođeni u istom horoskopskom znaku u kom i direktorka (Škorpija je u pitanju). Zanimljivo, ali najbolje tek predstoji.
      
       Sizifov posao
       Dakle, nakon brodoloma u školi i partiji, a posle oktobarske revolucije, predmetna direktorka je promenila stranku (obavešteni profesori kažu da je reč o GSS-u, ali nismo mogli da proverimo) i ponovo se prijavila na konkurs, u onoj istoj školi iz koje je, za vreme stare vlasti, smenjena.
       Dakle, novi konkursi će raspaliti nove strasti i stari direktori mogu se nadati da će sve ono što im se stavlja na teret biti brzo zaboravljeno. Naročito oni koji nemaju više ambicija da budu vlast.
       Mnogi profesori, verovatno je to i većina, drže se po strani od tekućih tektonskih pomeranja, poveravajući jedni drugima - ili NIN-ovom novinaru - da im je muka od toga što gledaju a ponekad i da, što se njih tiče, izbor bilo koga od onih koji su se prijavili na konkurs predstavlja degradaciju koja se mnogo ne razlikuje od onog što je preživljeno pod prethodnom vlašću. Ne treba zaboraviti da je ukupno stanje u prosveti u najvećoj meri obeleženo malim platama zaposlenih, te da je, realno, od tako slabo plaćenih ljudi teško očekivati žilavu borbu za integritet profesije. Uglavnom kažu da svoj posao rade nezavisno od toga ko je direktor, što je najčešće tačno. Problem je u tome što mnogi pristojni i solidni ljudi nemaju motiva da konkurišu za vlast u tako nesređenim prilikama kakve vladaju u našim školama. Jer, tu počinje granica koja Herkula i Aleksandra Velikog razdvaja od Sizifa.
       A gde su u ovoj priči đaci? Privikavaju se na 45-minutnu nastavu.
      
       SRBOLJUB BOGDANOVIĆ