Bilo bi dobro da novinari usvoje neki kodeks minimalne čistote jezika - ali ne one vrste za koju se zalažu puristi
       Čini mi se da je u poslednje vreme stil novinarskih dopisa mnogo opušteniji", piše mi čitalac Bogoljub D. Jovanović. Poslednju reč bez sumnje je upotrebio iz čiste učtivosti, jer primeri koje zatim navodi zasluživali bi malo žešći epitet. Prosudite sami:
       "U jednom listu od 7. februara novinar piše o 'kvazarima (?) prošlosti', 'dilemama ovdašnje atmosfere', 'projekciji rezonovanja', 'direktnoj korelativnoj vezi', kaže da je savezni predsednik 'u ovim definicijama decidniji' od srpskog premijera... Nekoliko strana dalje, u feljtonu, publicista piše 'Najebali smo ga, Vanja'. Da li biste i Vi ovako nešto napisali u svojoj kolumni? Uveren sam da ne biste. Iako živimo u društvu koje sankcioniše psovanje, ipak je neprijatno kad vidimo da ta ružna navika dobija podršku - umesto da je obratno - u dnevnoj štampi."
       Upravo upotrebljeni glagol sankcionisati povod je našem čitaocu da u zagradi primeti: "U moje vreme 'sankcionisati' značilo je 'odobriti' i u tom značenju se i danas koristi u jezicima iz kojih smo uzeli taj izraz; to je još jedan podvig naših polupismenih novinara da se 'sankcionisati' kod nas upotrebljava suprotno svom značenju. Još nešto: u moje vreme govorilo se 'narcisizam' a ne 'narcizam'..."
       Vraćajući se zatim na psovke, B. D. J. se pita: "Nije li vreme da novinarski esnaf usvoji neki kodeks minimalne čistote jezika? Izgleda da jeste, ali ne one vrste za koju se zalaže pesnik Dobrica Erić, koji je kao šef 'Nolita' izjavio: 'Poslednji je trenutak da se poseju zrna brige i zaštite našeg srpskog jezika od mulja i taloga tuđih reči kojima ga svakodnevno zagađujemo.' Priličan broj Erićevih jednomišljenika već se ranije oglasio u 'Među nama' zahtevajući intervenciju države i drastične kazne za upotrebu stranih reči kod nas. Takav zahtev je odraz naše navike da sve očekujemo od soc-države, samo što ovde ima i neke mračnije konotacije. Ne spada li upotreba stranih reči i jezika u probleme slobode govora? Ako kažem 'ciao', da li sam počinio verbalni delikt? Nameće se vizija jezikoslovnih milicionera što prisluškuju telefone, ili po trolejbuskim stanicama hapse svet..."
       Ima u pismu g. Jovanovića još zanimljivih misli, ali ovde je krajnje vreme da dodam nekoliko reči vlastitog komentara (koliko da opravdam honorar). Pri tom ću raspravu o nepristojnim rečima ostaviti za drugi put, tim pre što to i nije toliko jezičko pitanje koliko stvar lične kulture pojedinca.
       Kad je o tuđicama reč, pozivi na uzbunu retko dolaze od književnika, češće od ljudi koji s jezikom nemaju nikakve veze, nikada od lingvista. Stručnjaci za jezik uvek su bili protivni purizmu, počev od Vuka ("Kažem da se treba truditi i čistiti jezik od tuđi riječi... koliko se može, ali što se ne može ne treba za ono mrziti na jezik... Opet je bolje uzeti tuđu riječ... nego li naopako novu graditi") pa sve do Pavla Ivića ("Zdravo jezičko osećanje prima danas tuđice kao normalnu komponentu jezika, pogotovu kada se radi o izrazima koji imaju karakter termina... Mentalitet krstaških ratova protiv tuđica, a naročito protiv internacionalnih termina, tuđ je psihologiji modernog čoveka, a i još više će biti tuđ psihologiji budućeg"). Za oba citata vidi radove Egona Feketea u knjizi Ćupić-Fekete-Terzić, Slovo o jeziku, Beograd 1996, str. 156 i 176.
       Oblik narcizam primili smo verovatno iz nemačkog (Nazissmus), ali pravilno je samo narcisizam (kao u engleskom narcissism, francuskom narcissisme itd.), pošto u imenu Narcis (grčko Narkdžssos) ono "is" nije nikakav sufiks i ne sme se izostaviti.
       Glagol sankcionisati zaista je u svim rečnicima, našim i stranim, definisan kao "odobriti, potvrditi, ozakoniti". Takvo značenje zasniva se na nekadašnjem značenju imenice sankcija, "potvrda zakona od strane državnog poglavara". Budući da danas sankcija znači skoro isključivo "kaznena mera", bilo je možda neizbežno da i glagol promeni značenje. Što je time nastala potpuna zbrka, pa više ne znamo šta ko misli kad kaže sankcionisati - to je već drugo pitanje, kojim se takođe bavio dr Fekete, ali za koje nema praktičnog rešenja. Sem, možda, da potpuno odustanemo od ovog glagola, čime bismo usrećili puriste.