Dosta je bilo katarze ("obrnuta katarza" - Sartr), kada se pojedinac leči a narod pati, država se raspada i društvo propada. Vreme je da mi kao društvo doživimo katarzu u interesu svih nas, a pojedinci dobiju adekvatnu terapiju - kaznu

      Poslednja decenija prošlog veka je bila proglašena od strane Svetske zdravstvene organizacije (NJHO) za "dekadu mozga", čiji je cilj bio istraživanje svih aspekata ovog važnog organa čovečijeg tela. Pokret "Otpor" je na bilbordu istakao sliku mozga sa sloganom "Upotrebi ga". Ova poruka asocira na onaj zapovedni način koji su upotrebljavali učitelji u ranijim vremenima: "Mozgaj i ne žuri sa odgovorom." Mozganje je bilo u to vreme, a i danas je, jasniji pojam od pojma mišljenja pa su u vezi s tim i pojmovi "odliv mozgova", "trust mozgova" i slično.
       U poslednjoj deceniji prošlog milenijuma dobili smo šestomilijarditog stanovnika naše planete koga je u Sarajevu proglasio Kofi Anan. Godine 1830. na našoj planeti je živela milijarda ljudi. Za sto godina ovaj broj je udvostručen. Interval za dodavanje nove milijarde stanovnika se sve više skraćuje, a u poslednjoj dekadi je dodata nova milijarda. Populacija se umnožava uprkos opadanju stope rađanja, jer se životni vek produžava.
       Udeo starih u opštoj populaciji poslednjih 10 godina je uvećan sa 300 na 600 miliona osoba (samo u Americi ima oko 32 miliona starih preko 65 godina). Prognozira se da će u ovom veku samo u Francuskoj biti oko 150 hiljada stogodišnjaka za razliku od 1953. godine kada ih je bilo svega oko dve stotine. U Velikoj Britaniji stariji od 55 godina drže oko 80% bogatstva i troše 242,3 milijarde dolara godišnje, što čini 40% ukupne potrošnje. U razvijenim zemljama starost, mudrost i kupovna moć idu zajedno, te političari sve veću pažnju posvećuju starima jer stariji od 65 godina izlaze na birališta do 75%, dok mlađi svega do 40% populacije.
       Globalna nejednakost u svetu pri kraju prošlog veka je proizvela veći jaz između prihoda najbogatijih i najsiromašnijih zemalja na svetu. Prema izveštaju o ljudskom razvoju (HDR), odnos bogatih i siromašnih je 1882. godine iznosio 3:1, 1950. godine 30:1, a 1992. godine 71:1. Tako bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji. Dvesta najbogatijih ljudi na svetu (milijardera) ima prihod od 1 230 milijardi dolara, a ukupan prihod 580 miliona ljudi u nerazvijenim zemljama iznosi 140 milijardi dolara, što jedva prelazi 10%. Danas u svetu postoji milijarda i trista miliona ljudi čiji je dnevni dohodak manji od jednog dolara po osobi.
       Svetska globalna nejednakost se ogleda ne samo u ekonomskoj bedi i siromaštvu, već i u pojavi bolesti koje se u razvijenim zemljama više ne pojavljuju, od malarije, boginja i dijareje godišnje umire oko tri miliona dece, koja su mogla da budu spasena primenom vakcinacije, sanacijom močvara, prečišćavanjem pijaće vode i drugim preventivnim merama koje zahtevaju materijalna sredstva. Nejednakost se ogleda i u pojavi modernih bolesti kao što je sida.
       Bez obzira na ovako teške društveno-ekonomske prilike u savremenom svetu, u protekloj deceniji XX veka, došlo je do enormnog uvećanja sveukupnog ljudskog znanja i niza epohalnih otkrića.
       Svi ovi globalni procesi puni kontrasta, nejednakosti i nepravde, i istovremeni razvoj demokratije i ljudskih prava, nisu zaobišli ni nas. Mi smo doživeli "godine raspleta", kriza, ratova, inflacije, urbanističko čudo (kioskomanija, Kaluđerice, nadziđivanja), društvo za koje jedni sociolozi tvrde da je diktatorsko, a drugi da je "programirani haos". Na kraju, kada smo već postali umorni od "lidera i usrećitelja", doživeli smo kulminaciju, bombardovanje iz "humanističkih" razloga. Bombardovane su bolnice sa bespomoćnim bolesnicima uredno obeležene znakom crvenog krsta, vozovi sa putnicima, mostovi, zgrada Televizije i drugi civilni objekti, što ide u prilog tvrdnji da kad ludost uzme maha, razum se pokazuje potpuno beskorisnim, pa makar to bilo i u "dekadi mozga". Užasni zločini učinjeni nad nama i oko nas, a neki i u ime nas, navode nas na pomisao da li je moguć preobražaj etičkog u tehničko, zločina u bolest i kazne u terapiju. Dosta je bilo katarze ("obrnuta katarza" - Sartr), kada se pojedinac leči a narod pati, država se raspada i društvo propada. Vreme je da mi kao društvo doživimo katarzu u interesu svih nas, a pojedinci dobiju adekvatnu terapiju - kaznu.
      
       (Autor je doktor nauka, neuropsihijatar, direktor Centra za neurologiju KBC "Dr D. Mišović", Beograd)